Božija kafa

kafaGrupa bišvih studenata, a sada vrlo uspješnih poslovnih ljudi, sastali su se da posete svog omiljenog profesora sa univerziteta. Nedugo nakon što su se pozdravili, studenti su kroz razgovor počeli da se žale na stres na poslu i u životu uopšte.

Ponudivši gostima kafu, profesor je otišao do kuhinje i za par minuta se vratio sa velikim bokalom kafe i celim asortimanom šolja – porcelanske, plastične, metalne, staklene, skupe, jeftine. Bilo ih je više nego što je bilo studenata. Postavi ih sve na sto i reče im da uzmu po šolju i da se posluže kafom.

Kad je svaki od studenata imao u rukama šolju sa kafom, profesor im reče: “Ako ste primetili, izabrali ste sve šolje koje su bile skupocene i finog izgleda. Ostavljajući pritom na stolu one jeftine i obične. Iako je normalno da želite ono najbolje, tu ustvari i leži izvor vašeg stresa.

Budite sigurni da sama šolja ne daje kvalitet kafi. U većini slučajeva je samo skuplja i ništa više. Sve što ste vi zapravo hteli je kafa, a ne šolja. Ali ipak ste svesno birali najbolje šolje. I onda ste još počeli da gledate šolje koje su izabrali drugi.

A sada želim da razmislite o ovome: Život je kafa; Poslovi, novac i status u društvu su šolje. One su samo predmeti koji sadrže kafu, dok oblik, veličina ili cena šolje koju imamo ne definišu niti menjaju kvalitet kafe tj. života koji živimo.

Uglavnom, koncentrišući se samo na šolju, mi propuštamo da uživamo kafu koju nam je Bog omogućio. Bog kuva kafu, a ne šolje. Uživajte vašu kafu!!!”

 

Najsrećniji ljudi na svetu nemaju sve najbolje, oni od svega

prave najbolje.

Nekoliko stvari koje će te Bog možda pitati...

  1. Bog te neće pitati kakav si auto vozio.
    - Pitaće te koliko si osoba, koje nisu imale prevoz, odvezao na njihovo odredište.


2. Bog te neće pitati za kvadraturu tvog doma.
   - Pitaće te koliko si osoba ugostio u svome domu.


3. Bog te neće pitati kakvu si odeću imao u svom ormaru.
   - Pitaće te kome si pomogao da se obuče.


4. Bog te neće pitati kolika ti je bila najveća plata.
   - Pitaće te da li si se kompromitovao kako bi je dobio i zadržao.


5. Bog te neće pitati koja je bila tvoja najveća pozicija u firmi.
   - Pitaće te da li si svoj posao obavljao najbolje što si mogao.


6. Bog te neće pitati koliko si prijatelja imao.
    - Pitaće te kome si ti bio prijatelj.


7. Bog te neće pitati u kakvom si komšiluku živeo.
   - Pitaće te kako si se odnosio prema svojim komšijama.


8. Bog te neće pitati o boji tvoje kože.
   - Pitaće te za sadržaj tvog bića.


9. Bog te neće pitati zašto ti je trebalo dugo da pronađeš Spasenje.
   - On će te očinski odvesti u tvoj dom u Raju, a ne u ralje Pakla.


10. Bog te neće pitati kom broju ljudi si prosledio ovu poruku.
   - Pitaće te šta si u vezi sa njom uradio.

Nije loše razmisliti o ovim redovima, trebamo se zapitati da li smo pravilno koristili sve ono što nam je Bog dao na raspolaganje? Hvala Bogu da imamo još vremena popraviti tamo gde smo zakazali.

PRLJAV VEŠ 

Mladi bračni par se uselio u tek kupljenu kuću.
Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda
kroz prozor i opazi komšinicu kako širi veš na
svojoj terasi.

"Kako joj je prljav veš! Ne mogu da verujem?
Pa isto kao da ga nije ni oprala...", rekla je.
"Možda joj je potreban drugi prašak,
a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica."

Muž je ćutke posmatrao,
i čini se da ga to nije zanimalo.
Ali svaki put kad je komšinica širila veš,
padali bi isti komentari.
Iz dana u dan.

Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšinicin
veš čist kao sneg.
Reče odmah mužu:

"Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li je samo naučio?!"

Muž joj odgovori:

"NIKO!! JA SAM OPRAO NAŠ E PROZORE."

Bogataš i siromah

"Jednoga dana jedan bogataš
dao je korpu punu smeća jednom siromahu.
Siromah mu se nasmeši i ode s korpom.
Isprazni je, očisti i zatim napuni predivnim cvećem.

...
Vrati se bogatašu i vrati mu korpu,
bogataš se začudi i reče:
" Zašto mi daješ tu korpu, napunjenu predivnim cvećem,
kad sam ja tebi dao smeće ? "

A siromah mu odgovori:
" Svako daje ono što ima u srcu !

Priča o četiri sveće

Četiri sveće su polagano gorele "

Bila je tišina i mogao se čuti njihov razgovor.

Prva sveća je rekla:

"Ja sam MIR " ljudi me ne uspevaju sačuvati " nema potrebe da gorim, mislim da ću se ugasiti." I odmah se ugasila.

Druga sveća je rekla:

"Ja sam VERA " na žalost mnogi ljudi imaju površnu veru i ja ih ne zanimam " nema smisla da gorim i dalje " "Tek što je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.

Treća sveća je žalosno progovorila:

" Ja sam LJUBAV " nemam više snage " ljudi često zaboravljaju na mene " I istog momenta se ugasila. Nedugo zatim u sobu je ušlo dete "

"Š ta je ovo " ?" upitalo je dete. "Trebalo je da gorite do kraja." Rekavši to, počelo je plakati.

Tada se oglasila četvrta sveća:

" Ne boj se " ja sam NADA. Dokle god ja gorim, moći ćemo da upalimo ostale tri sveće ""