Devojka, čovek i keks

Devojka je čekala avion u čekaonici jednog velikog aerodroma. Pošto je trebalo dugo da čeka, odlučila je da kupi knjigu i da prekrati vreme do polaska aviona.

Pored knjige, kupila je i paketić keksa. Sela je u čekaonicu. Pored nje je bila stolica sa keksom, a sa druge strane sedeo je gospodin, koji je čitao novine. Kada je ona uzela jedan keks i gospodin je uzeo jedan. Ona se začudila, ali nije ništa rekla.

Nastavila je da čita knjigu, a u sebi je pomislila: "Ma gledaj ti ovo, da samo imam malo više hrabrosti, do sada bih ga već udarila." Svaki put kada je ona uzimala keks i gospodin koji je sedeo pored nje, ne obazirući se, takođe je uzimao keks.

Nastavili su tako, dok nije ostao samo jedan keks u paketiću. Devojka pomisli: "Š ta li će sada da uradi?" Čovek uze taj keks i podeli ga na pola.

Devojka je bila zapanjena. Pokupila je svoje stvari, uzela knjigu i pošla u drugu čekaonicu. Našla je drugo mesto gde nije bilo nikoga pored nje. Kada se malo pribrala i kada ju je prošao bes, otvorila je torbu da vrati knjigu, i u torbi je videla paketić keksa, koji je bio netaknut.

Postidela se, kao lopov, i tek tada je shvatila da je keks, isti kao njen, pripadao gospodinu koji je sedeo pored nje, ali koji je bez vređanja ili nervoze podelio i svoj poslednji komad sa njom, za razliku od nje, koja se osećala povređenom u sopstvenom ponosu.

*

Koliko puta smo u našem životu "pojeli tuđi keks", a da toga nismo bili svesni i nikada nećemo ni saznati. Pre nego što dođete do preuranjenog zaključka, pre nego počnete da mislite loše, pogledajte sa pažnjom detalje, jer vrlo često situacija nije onakva kako izgleda na prvi pogled.