Smej se, smej, uvek se smej

smehSmeh je lekovit jer umanjuje hormone stresa i jača prirodnu odbranu organizma, opušta mišiće, pa se posle njega lakše spava i lepše sanja.

Koliko su preci bili u pravu kujući poslovicu "smeh je najbolji lek" potvrđuju i neka od najnovijih istraživanja. Prema poslednjim otkrićima, stručnjaci su ustanovili da se odrastao čovek nasmeje 6.205 puta godišnje, odnosno 17 puta u toku dana, dok u posebno dobrom raspoloženju to učini od 100 do 200 puta. Mališani su češće raspoloženi za osmeh od uveta do uveta i neretko to čine i do 300 puta na dan.

Blagotvorno dejstvo smeha na zdravlje ljudi poznato je od pamtiveka. Drevni induski mudraci putovali su zemljom i umesto uobičajenog propovedanja i podučavanja ljudi, oni su se samo smejali. Još u 13. veku jedan francuski hirurg je pacijentima nakon operacije pričao viceve koji su im olakšavali bol. Jedan engleski pedagog iz 16. veka je prepisivao smeh za lečenje nazeba i depresije, pa je savetovao izazivanje smeha golicanjem ispod pazuha. Prema nekim zapisima, bolnice u staroj Grčkoj bile su građene u blizini pozorišta da bi pacijenti mogli da čuju smeh i vesele povike publike, što im je pomagalo da se brže oporave od bolesti.


            Š ezdesetih godina prošlog veka naučnici su uspeli i da dokažu tu lekovitost osmeha. Sve je počelo od jednog američkog novinara kome je dijagnostikovana neizlečiva bolest kičme. On je odbio da uzima lekove protiv bolova, napustio je kliniku, zatvorio se u hotelsku sobu i odlučio da se smeje! Čitao je viceve i gledao komedije. Smeh mu je opustio mišiće, pokrenuo pršljenove i na kraju su bolovi potpuno prestali. On je bio izlečen, a naučnici su počeli da istražuju uticaj smeha na ljudsko zdravlje.


            Da ideja za korišćenje smeha u poboljšanju zdravlja nije nova, pokazuje i gelotologija -nauka o smehu, koja se pojavila kada su istraživači shvatili pravu prirodu smeha i njegov uticaj na zdravlje. Uprkos tome što je jedan od pojmova koji je najteže odrediti definicijom, svi znaju šta je smeh. I svi vole da se smeju, iako danas, zbog ubrzanog i stresnog načina života, to sve manje čine.


            Smeh zbližava ljude i poboljšava međuljudske odnose. Ljudi koji redovno primenjuju vežbe smeha postaju otvoreniji prema drugima i pokazuju veću sklonost da brinu jedni za druge i da međusobno dele tugu i radosne trenutke. Oni prevazilaze svakodnevne sebičnosti i postepeno usvajaju pozitivniji stav prema životu. Smeh važi za malo čudo koje se događa u organizmu. Kad se smejemo, zatvaramo oči, pustimo i neku suzicu, otkrivamo zube, menjamo ritam disanja, presamitimo se (od smeha), povećava nam se broj srčanih otkucaja, javlja se spazam dijafragme i ispuštamo čudne glasove.


            Otkud sve to, zapitala se grupa američkih i nemačkih neurologa i prepoznala isti cerebralni mehanizam za sve vrste smeha (tih, glasan, grohotan, eksplozivan, jedva primetan, "ludački"). Primećeno je da smeh ne dotiče samo neke deliće mozga, već pokreće ceo neuronski krug koji prolazi kroz sve delove tela. Polazna stanica je desna moždana hemisfera, ona koja nam pomaže da zapazimo predmete oko sebe. Kad odjekne, smeh se kao talas širi po telu, uz posredovanje hipotalamusa (deo mozga), koji reguliše intenzitet i određuje da li ćemo se smejati uzdržano ili - do suza. Za prenos emotivne reakcije zaduženi su neurotransmiteri, hemijski sastojci koje oslobađaju neuroni.


            Vikanje na vrhu planine, urlikanje od smeha, dranje u jastuk, glasno smejanje, pevanje u horu... Svi ovi načini oslobađanja zvuka čiste telo od negativnih emocija. Posebno pomažu ljudima koji ne mogu da verbalizuju ono što ih muči. "Glasno smejanje može da poboljša cirkulaciju isto koliko i vežbanje, a veseo smeh, optimizam i nada čine da se ljudi osećaju bolje, što naravno pozitivno utiče na njihovo zdravlje", kaže doktor Li Berk i zaključuje da je jedna doza smeha dnevno dovoljna za zdrav život. Kikotanje i grohotno smejanje su delotvoran lek, naročito protiv stresa, a mogu da leče čak i hipertenziju. "Umiranje" od smeha u veselom društvu dobro deluje na organe za varenje, opušta mišiće, pa se posle njega lakše spava i lepše sanja. Ima mnogo vežbi koje služe za vežbanje mišića tela, ali smeh obezbeđuje dobru masažu svim unutrašnjim organima. Najbolju masažu pruža organima utrobe, jer omogućava bolje snabdevanje krvlju i pomaže crevima da se kreću pravilno. Zapravo, deluje kao unutrašnji džoging.


            I? Koliko puta na dan ćete se vi od danas smejati?


            U procesu smejanja najaktivnije učestvuju:

  • dopamin, koji podešava emocije u vezi sa šalom
  • acetilkolin, koji izaziva kontrakciju mišića
  • serotonin, zadužen za kontrolu raspoloženja
  • noradrenalin, koji održava mozak u budnom stanju


Zašto nam je smeh potreban?

  • Jača naš imuni sistem
  • Čini da nam obrazi budu rumeni
  • Poboljšava kardiovaskularnu fleksibilnost organizma
  • Povećava naš koeficijent duhovnosti
  • Pomaže nam da razmišljamo jasnije
  • Stavlja nam zvezdice u oči
  • Povećava intelektualno dostignuće i sposobnost pamćenja
  • Obnavlja naše kreativne sokove
  • Neutrališe eventualnu konzervativnost
  • Oslobađa i transformiše emocionalnu bol
  • Razvija naše abdominalne mišiće
  • Sprečava da stanje stresa i tenzije izazivaju stres i tenziju kod ljudi u okolini
  • Otvara nove vidike, koji omogućavaju da sebe sagledamo u drugom svetlu
  • Osposobljava nas da jednostavnije gledamo na stvari, da budemo manje zabrinuti i manje ozbiljni

Unapređuje naše komunikacijske veštine

Jelena Popović
Tehnološki fakultet, Novi Sad