Bez kompromisa

tanja banjaninMladi ne treba da gube nadu i da se prepuštaju. Moraju se boriti za svoja prava, za svoj status i mesto u društvu.

Naša poznata pop pevačica posle skoro decenije pauze ponovo korača scenom pod ruku s novim albumom "Igra". I ne samo to: pola svog dana provodi u osmišljavanju strategije kako da odvoji mlade od kompjuterskih igrica i droge i privoli ih na sport. Po zanimanju je diplomirani pravnik i poslednje tri godine radi kao pomoćnica Pokrajinskog sekretara za sport i omladinu. Takođe je član Pokrajinskog saveta za borbu protiv

droge, a spoj svoje dve profesije vidi kao spoje dve vrste ljubavi koje je obogaćuju. Sreću doživljava kao važan faktor u životu, ali i uporan rad koji je presudan dok se vrata s  reće ne otvore. Svojim najvećim uspehom smatra svoju porodicu, a poštenje vidi kao jednu od životnih vrednosti kojima se rukovodi. Mladima poručuje da ne gube nadu i da se moraju boriti za svoj status u društvu. Tanja Banjanin za vas...

Vox: Zbog čega se ovoliko dugo čekalo na novi album?
Tanja: Sa jedne strane, zaista nisam bila u prilici da uradim album. Pre svega, razlozi su finansijske prirode. Mada, moram da budem i samokritična pa da kažem da je bilo i do mene.  Imala sam problema i trzavica lične prirode i jednostavno nisam imala dovoljno snage i motiva da se zaista zahuktam i potrudim po tom pitanju. Ali eto, kockice su se konačno složile i album je tu.

Vox: Zašto je album nazvan "Igra"?
Tanja: Na prvi pogled, ta reč zvuči jednostavno, ali je u stvari vrlo slojevita. Prilikom rada na albumu, mi smo se poigravali muzikom, ali i sami sa sobom. Kada kažem "mi", pre svega mislim na mog producenta i aranžera Voju Aralicu, a onda i na sve autore, kompozitore i muzičare s kojima sam sarađivala i, naravno, na samu sebe. Svaka pesma je priča za sebe i svaka je potpuno različita. Volim kada je album tako "šaren", to mi drži pažnju i prilikom rada i prilikom preslušavanja. Dosadno mi je kad pustim jedan album, a čini mi se da sve vreme slušam jednu istu pesmu.

Vox: Na koji način ćete promovisati ovaj album?
Tanja: Krenuću sa svirkama i koncertima, pre svega, sa svojim bendom. Međutim, nedavno sam ugovorila saradnju sa Novosadskim big bendom, tako da ću raditi na dva fronta. Ono što me tu privlači je, opet, različitost ta dva zvuka. Bend podrazumeva klasičnu postavu, a Big bend mnogo veću i širu, sa duvačima i sl. Nadam se da će to rezultirati nekim većim koncertom, koliko god to bilo teško s obzirom da podrazumeva dosta novca, vremena, energije, organizacije...

Vox: Koja je poruka ovog albuma?
Tanja: Prepustiću svakome ko presluša album da je sam u sebi i u toj muzici pronađe. Š to se mene tiče, ja sam ga radila sa uživanjem, baš onako kako sam htela, bez ikakvih kompromisa. A to sam ja, to je moj životni stav.

Vox: Kada ste odlučili da ćete se baviti muzikom?
Tanja: U suštini, nikad nisam htela da se profesionalno bavim muzikom. Nekako... tada mi se činilo da to nije pravi posao. Naravno da sam grdno grešila. Ali sam zahvaljujući dobrim i veoma savesnim pedagozima rano krenula da radim na tome, a da to nisam ni shvatila. To što sam i profesionalno počela da se bavim muzikom je sticaj okolnosti koji sam ja dočekala kao zapeta puška, jer sam već bila dobro potkovana.

Vox: Š ta smatrate svojim najvećim uspehom u životu?
Tanja: Ovo pitanje me uglavnom zatekne, jer sam ja retko zadovoljna sobom i sklona sam da relativizujem svoje uspehe. Shvatila sam da do cilja retko kad dođem lako i bez mnogo problema, tako da kada nešto postignem, često nemam više volje da se radujem. U svakom slučaju, mislim da su to moja porodica i moja deca.Uvek sam htela da imam mnogo dece i da budem dobra majka i domaćica... A što se posla tiče, nije mala stvar što sam snimila četiri albuma, što sam sarađivala sa Vlatkom Stefanovskim, Vojom Aralicom, Batom Kovačem i nekim eminentnim ljudima koji mi stvarno imponuju; nisam mogla da verujem da mi se otvorila mogućnost da radima sa njima i da učim.

Vox: Kojim životnim vrednostima  se rukovodite?
Tanja: Koliko god staromodno zvučalo - to su rad, poštenje, slušati savete drugih ali pre svega pratiti sebe i svoj unutrašnji glas.

Vox: Koliko je sreća bitan faktor u životu?
Tanja: Vrlo bitan faktor! Ali, ako čovek ne radi dok mu se ne otvore vrata sreće, neće je spreman dočekati i šansa propada. Zato stvarno mislim da su rad i trud vrlo važni i da se na kraju uvek  isplate. Jeste da se nekad, možda, malo duže čeka, ali vredi.

Vox: Osim što se bavite muzikom, Vi ste i pomoćnik pokrajinskog sekretara za omladinu. Koje su Vaše nadležnosti u tom sektoru?
Tanja: U najširem smislu, Sekretarijat treba da doprinese uspostavljanju omladinske politike i čitavog jednog omladinskog sistema u Srbiji, a pre svega na teritoriji AP Vojvodine. To je takođe jedan od uslova pridruživanju Evropskoj uniji. Zadatak nam je, dakle, da osnažimo i umrežimo omladinske organizacije, omladinski aktivizam u svim oblastima života, omogućimo mladima blagovremeno i pravovremeno informisanje o svemu, kvalitetnije uslove života... Ono što je posebno važno je uključivanje mladih u ceo taj proces. Mi možemo da damo podršku i činićemo to, ali ako s druge strane nema njih, koji će je iskoristiti u najboljem smislu, efekat neće biti postignut.

Vox: Na kojim projektima konkretno namenjenim mladima pokrajinski sekretarijat trenutno radi?
Tanja: Ono što je sada najvažnije jeste izrada novog Akcionog plana politike za mlade u AP Vojvodini za period 2010-2014, u skladu sa Nacionalnom strategijom za mlade. Ovaj Akcioni plan smo radili u saradnji sa nevladinim sektorom, Ministarstvom omladine i sporta, lokalnim Kancelarijama za mlade, predstavnicima lokalnih samouprava, kao i sa svim zainteresovanim mladima posredstvom javnih rasprava... Dakle, izuzetno širok konstitutivni proces. Ima devet oblasti, a to su: obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje, kultura i slobodno vreme mladih, kao i aktivno uključivanje mladih u društvo, izgradnja civilnog društva, volonterizam, mobilnost i informisanje mladih, ekologija i održivi razvoj, socijalna politika prema mladima i njihova bezbednost. Sada smo u fazi kada razmatramo sve pristigle komentare i predloge na radnu verziju ovog dokumenta i očekujemo da ga tokom septembra Vlada i Skupština AP Vojvodine usvoje. Onda bismo krajem godine, ukoliko se izborimo za sredstva, objavili konkurs za realizaciju ovog Akcionog plana politike za mlade.

Vox: Kao član Pokrajinskog saveta za borbu protiv droge, koliko smatrate da je narkomanija uzela maha među mladima i na koji način je najbolje delovati da bi se taj problem rešio?
Tanja: Očigledno je koliko je narkomanija danas problem u našem društvu. Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu je uradio istraživanje o kvalitetu života mladih i u okviru njega smo, tokom rada sa fokus grupama, došli do podatka da se oko 98 odsto srednjoškolaca izjasnilo da bi znalo gde da nabavi drogu, ukoliko bi to htelo. To je alarmiralo Pokrajinsku vladu, tako da je u februaru obrazovan Pokrajinski savet za borbu protiv droge, kako bismo sistemskim pristupom pokušali da stanemo na put ovoj pošasti. Članovi saveta su iz redova Pokrajinskih sekretarijata za zdravstvo, lokalnu samoupravu, obrazovanje, naš Sekretarijat, psiholozi, pedagozi kao i predstavnici Zavoda za zdravlje Vojvodine, unutrasnjih poslova i medija. Znači, ukrstili smo različite profesije, jer samo međusektorskom saradnjom možemo postići rezultate. Već je urađena radna verzija Akcionog plana za borbu protiv narkomanije, u skladu sa Nacionalnom strategijom. Ključna je saradnja predstavnika lokalnih samouprava, te smo u tom smislu dali preporuke da u okviru svake od njih bude otvoren odbor za borbu protiv narkomanije. U oblasti obrazovanja, prioritet će biti preventivna edukacija. Dakle, vršnjačke edukacije, edukacije roditelja i nastavnika. U oblasti zdravlja, osnovna je preporuka da pri Domovima zdravlja budu otvorena Savetovališta za mlade, a ukoliko ona već postoje, onda da delokrug rada prošire i na problem narkomanije. U tom smislu, neophodna je i dodatna edukacija zdravstvenih radnika.

Vox: Kako objašnjvate spoj Vaša dva posla ?
Tanja: Pa... možda je ljudima koji me ne poznaju to čudno jer su stvarno dijametralno različiti poslovi. Ali, meni i ljudima koji rade sa mnom to je sasvim normalno. Meni odgovara taj spoj, volim dinamiku, a različitost ovih poslova mom životu daje tu neophodnu dinamiku koja mene održava. Osim toga, to je potpuno različit i drugačiji krug ljudi u kojima se krećem i to dodatno obogaćuje moj život.

Vox: Š ta biste Vi poručili mladima?
Tanja: Neka se ne prepuštaju i neka ne gube nadu! Moraju da se bore za svoja prava, za svoj status i mesto u društvu. To će postići samo ako se zaista aktivno uključe u sve segmente društva, bilo preko nevladinih organizacija koje se bave mladima i realizacijom projekata za njih, bilo u okviru političkih podmladaka, ili kroz đačke i studentske parlamente, neformalne grupe mladih...

Tanja Ilijazović