NAJBOLJI STUDENT U ISTORIJI FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU

naj studentLična karta: ReljaŽeljski

Da bi se u životu postigao određeni uspeh  potrebno je dosta ambicioznosti, upornosti, malo sreće, vere u ono što želiš da postigneš, kao i dosta rada na tom polju. Prilično složeno, zar ne? Ali ne i nemoguće. Nedavno je istorija jednog Univerziteta ispisala ime koje će se dugo pamtiti i  koje će sasvim sigurno predstavljati podstrek onima koji žele da napreduju i postignu nešto više u životu. ReljaŽeljski rođen je u Vrbasu 12.11.1982. godine i, kako sam kaže, 490 godina nakon otkrića Amerike.

Završio je istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Njegove studije trajale su samo tri godine, a prosečna ocena bila je čista desetka! Odrastao je u maloj sredini, selu Zmajevu pored Novog Sada. Veoma rano, sa svojih petnaest godina ostaje bez oca, što za njega predstavlja strahovit udarac. Međutim, nije posustao. Podršku je pronašao u ostatku svoje porodice i u prijateljima. Dobitnik je nagrade Pokrajinskog Izvršnog veća za najboljeg studenta u istoriji Univerziteta u Novom Sadu.

Danas je na postdiplomskim studijama i još uvek sanja velike snove.

Vox: Zašto si izabrao da studiraš  po ubrzanom programu?

 Shvatio sam koncept studiranja na mom fakultetu a to je da je svaka naredna godina studija teža od one prethodne, i jednostavno sam odlučio da stisnem zube i hrabro se odlučim na taj korak. Za mene lično najvažniji su bili ispiti na četvrtoj godini osnovnih studija, jer se na njoj izučava oblast kojom se sada bavim na postdiplomskim studijama. Bio mi je potreban slobodan prostor da se skoncentrišem na njih. Za mene su to bili bitni razlozi da se odlučim za ovakav način studija.

Vox: Kako je izgledao tvoj klasični radni dan?

U to vreme moj klasični radni dan izgledao je kao vojnički, organizovan i do detalja isplaniran. Ustajao sam u šest sati ujutro i učio po petnaest sati dnevno, i u takvom radu sam zaista uživao. Svaki ispit sam spremao permanentno. Pridržavam se stare maksime koju je upotrebljavao jedan grčki slikar: "Nullus dies sine linea" (Nijedan dan bez linije).Želeo sam da svakog dana nešto pročitam, naučim, zapišem.

Vox: Kako si uspevao da uskladiš obaveze na fakultetu sa slobodnim vremenom. Da li je uopšte bilo vremena za druženje, sport...?

Bilo je vremena za rekreativno trčanje i druženje sa prijateljima. Nalazio sam vremena i za njih i najčešće smo se opuštali uz partiju šaha. Jedan dan ima dvadeset i četiri časa, a za to vreme može mnogo toga da se uradi ako se lepo organizujete, da se pročita i po 200 stranica knjige ali i da se izađe sa prijateljima.

Vox: Kakvu ulogu je odigrala podrška tvojih najbližih i koliko si sam verovao u ostvarenje svog sna?

Podrška najbližih je veoma važna svakom čoveku. Važno je imati ljude koji će vas bodriti, motivisati, uliti dodatnu snagu, ali i prekoriti kada to zaslužujete. S obzirom da sam rano ostao bez oca, podršku sam najpre dobio od majke, koja je znala kako izgleda studentsko učenje jer je prosvetni radnik, takođe od brata koji je magistar ekonomije kao i od najboljih prijatelja i profesora.

Vox: S obzirom da si se odlučio za teži način studiranja, da li si imao tremu i strah od neuspeha?

Bilo je kreativne treme, treme koja podstiče na pozitivan ishod. Neuspeha se nisam plašio. Njegoš je rekao: "Čaša žuči ište čašu meda, smiješane najlakše se piju." Ceo život je sačinjen od uspeha i neuspeha tako da nema razloga za strah. Potrebno je samo ići napred i nikako odustajati.

Vox: Da li si imao uzora među profesorima i na koji način je on uticao na tebe?

Gotovo svaki profesor i asistent mi je bio uzor. Međutim, posebno bih pomenuo jednog profesora koji mi je bio mentor na ubrzanim osnovnim i sada je na postdiplomskim studijama, profesora opšte istorije Novog veka II, Duška M. Kovačevića. Nije mi bio uzor samo kao naučnik i predavač, već i kao čovek. Uvek je tu da pomogne, pohvali ali i pokudi kada treba. Više volim pokudu nego pohvalu, jer pokuda može da vas vrati na pravi put. Prof. Kovačević je veoma veliki gospodin i hrišćanin i ja ga zaista cenim.

Vox: Završio si fakultet za tri godine, diplomirao sa najvišom prosečnom ocenom što predstavlja veoma veliki uspeh. Dočaraj nam barem deo tog trenutka.

Diplomirati, dakle završiti fakultet, svakako je veliki uspeh. Za vreme čitave pripreme diplomskog rada za mene nije bilo umora. Naravno da sam bio presrećan kada se sve to završilo. Tek kada sam sa svojom porodicom i prijateljima celokupan film mog studiranja premotao na početak, postao sam u potpunosti svestan šta se zaista dogodilo.

Vox: Koje su po tvom mišljenju prave životne vrednosti koje treba da nas vode putem do uspeha?

Ima ih mnogo, a jedna je najvažnija: biti dobar čovek i pomagati drugima. Treba naporno raditi i verovati u ono što radiš. Nerad, greh i razvrat se rađaju iz dokolice. Slažem se sa Marksovom konstatacijom da je rad stvorio čoveka.

Vox: Kada se osvrneš na sam početak, da li bi ponovo izabrao isti put?

Da, sasvim sigurno. Zahvaljujući knjizi "Rat i mir", shvatio sam da je istorija nauka kojoj bih želeo da se bavim. Nisam u potpunosti znao šta je istorija i šta ona podrazumeva čak ni kada sam upisao studije. Zainteresovao sam se za nju i želeo sam što bolje da je upoznam. Smatram da nisam pogrešio.

Vox: Š ta najradije čitaš? Š ta bi preporučio svojim kolegama?

"Rat i mir" je knjiga koju sam pet puta pročitao i koja je, kao što sam rekao, donela veliki preokret u mom životu. Čovek koji nije pročitao ovu knjigu ne može se smatrati intelektualcem. Sada sam posvećen stručnoj literaturi. Trenutno čitam knjigu čuvenog francuskog istoričara Fransoa Pirea "Prošlost jedne iluzije", istorija komunizma XX veka. Knjiga je veoma dobra i nju bih svima, pogotovo onima koji imaju interesovanja slična mojima, od srca preporučio.

Vox: Koji su tvoji dalji planovi u životu? Nameravaš li da ostaneš veran svojoj profesiji i kakvi su prema tvom mišljenju njeni izgledi u našoj zemlji?

Ne vidim ni jedan posao u kojem bih bio uspešniji. Volim istoriju i želeo bih da budem naučnik. Njeno stanje u našem društvu je dosta složeno. Ona se jedno vreme nalazila u opoziciji prema ostalim naukama i krajnje se crpila i slabila je. Sada je u dobrom periodu i ima velikih mogućnosti za opstanak i mnogo razloga da se čovek njome bavi. Verujem u njenu važnost. Bitna je za društvo jer dovodi do spoznaje istina.

Vladislav Milanović, FPN