Karakter

razvoj-karakteraDa li je karakter uistinu staromodna reč, kako je opisuje i Dejvid Goleman u svojoj čuvenoj knjizi "Emocionalna inteligencija"? U poslednje vreme ova reč možda nije mnogo popularna, pre svega zato što u sebi nosi konotaciju osude za sve one koji su zaboravili da je dobar karakter najvrednija stvar u životu jednog čoveka  i osnova demokratskog društva. Karakter možemo definisati na mnogo načina. U suštini, karater određuje naš sistem vrednosti po kome živimo i na osnovu koga donosimo najmanje i najveće odluke u životu - počev od toga da li ćemo slagati roditelje kad smo se prethodne noći vratili kući, da li ćemo prepisivati na ispitu ili

prisvojiti tuđu ideju i iskoristiti je radi sticanja prednosti nad ostalim kolegama, do toga kako biramo posao kojim ćemo se baviti, s kim ćemo stupiti u brak, kako ćemo odgajati decu" Najbolju sliku karaktera jedne ličnosti možemo videti u trenucima kad se ta osoba nalazi u teškoj ili rizičnoj situaciji u kojoj može mnogo da izgubi.

Kome se veruje


Zašto je dobar karakter toliko važan? Cilj svakog čoveka je da bude uspešan i srećan. Međutim, definicija uspeha i sreće se mnogo razlikuje od generacije do generacije i od čoveka do čoveka. Danas većina mladih živi konzumatorski život u kome svi žele sve. I to odmah. Svi bi hteli da po završetku fakulteta imaju visoko plaćene pozicije u internacionalnim kompanijama, da voze skupe automobile i putuju po svetu. Samo jednu generaciju ranije, takav način života se postavljao kao cilj do kraja radnog veka. Nema ničeg lošeg da u ranim dvadesetim maštamo o takvom životu, ali treba da se zapitamo - da li sam spreman da platim cenu da bih postigao takav cilj? Možda bi, čak, bolje pitanje bilo - imam li neophodne kvalitete da bih uspeo na takvom poslu? Normalno, za tako nešto, osim profesionalnih sposobnosti, neophodni su i izuzetne radne navike, integritet, samodisciplina, samopožrtvovanje, strpljenje, samokontrola, a ponekad i odricanje od mnogih stvari.
Naravno, postoji i lakši način da se dođe do uspeha i novca. Međutim, onda govorimo o negativnim karakteristikama karaktera - kad varamo, krademo, obmanjujemo, kada smo nemilosrdni prema svima, nemamo saosećanje za svet oko nas i kad smo samo mi važni. 
Alfred Adler, austrijski psihijatar i osnivač individualne psihologije, lepo je rekao: "Odluku da krenemo jednim ili drugim putem donosimo sami, u zavisnosti od motivacije ili od toga ko smo u suštini. Ako želimo da budemo uspešni i srećni, potrebno je da se potrudimo oko svog karaktera i da ga razvijamo, jer razvijajući svoj karakter mi modelujemo svoju budućnost. Da bismo bili uspešni u životu potrebna nam je pomoć ljudi oko nas, a pomoć se uvek zasniva na poverenju. Istina je da se ljudi dive genijima, zavide bogatima, plaše se moćnih, ali veruju samo čoveku sa karakterom".

Misliti ispravno


Zašto se svi divimo ljudima koji pomažu siromašnima ili onima koji se bore za mir u svetu; zašto se kroz istoriju pamte heroji koji su dali svoj život za druge? Ne verujemo li svi negde duboko u sebi da ipak postoji vrhunsko dobro koje se ne menja, uprkos okolnostima ili tome kako mi doživljavamo stvarnost oko nas?
Situaciona etika je definitivno moderan izraz, no i poguban za današnje mlade ljude. Nije važno ako lažemo iz dobrih motiva, na primer da zaštitimo nečije emocije ili svoje interese. Laž je laž i čovek sa dobrim karakterom uvek reaguje protiv nje. Za razliku od talenata koji su u principu nešto s čim se rađamo, karakter je nešto što treba da se razvija i na čemu treba neprekidno da se radi.
Svaki čovek se svakodnevno sreće sa situacijama u kojima treba da donese važne odluke, koje će uticati ne samo na njegov život, već i na život mnogih ljudi oko njega. Tu se radi o odgovornosti prema samom sebi, prema društvu i prema svetu u kome živimo. I ako želimo da taj svet bude lepši, mi prvi treba da počnemo da ga pravimo takvim, a ne da neprekidno kritikujemo druge i krivimo ih što nam nije bolje.
S obzirom da se dobar karakter definiše kao skup pozitivnih osobina koje osoba može ili treba da poseduje, najjednostavniji način da se do njega stigne je konstantna vežba. Ako se naučite da mislite ispravno - da razlikujete dobro ili zlo i držite se ispravnog stava, taj stav s vremenom postaje vaša navika, a navika koja se stalno ponavlja je već karakterna crta.
Za dobar karakter je važno s kim se družimo, s kim provodimo vreme. Ako želimo da razvijamo karakter, onda ćemo voditi računa o tome ko su nam prijatelji. Nasleđe koje ostavljamo iza sebe može se izraziti na dva načina - kao materijalno i kao duhovno. Materijalno nasleđe je donekle relativno, no duhovno nasleđe, koje predstavlja naš sistem vrednosti po kome smo živeli, jeste nešto što svesno ili nesvesno ostavljamo svojim potomcima. I nikada nije kasno da čovek počne da radi na samom sebi.

Cena dobrog karaktera


Priče iz istorije mogu biti dobro mesto crpljenja motivacije za razvijanje karaktera. Evo jedne takve - priče o dva čoveka.
Izi Edi je bio čuveni advokat u Čikagu, poznat po tome što je godinama uspešno štitio Ala Kaponea, jednog od najvećih gangstera svih vremena. Za svoj uspešan posao bio je visoko plaćen i nagrađivan od strane svog klijenta. Kao nagradu je čak dobio i kuću, koja se protezala kroz ceo jedan blok u Čikagu. Izi Edi je imao ženu i sina, koje je mnogo voleo i želeo je da im pruži sve moguće udobnosti, što je i činio. Ipak, jedino što nije mogao da pruži svom sinu bilo je dobro ime. Kako mu je sin rastao, sve više i više se susretao sa prezirom i odbacivanjem svojih vršnjaka koji nisu mogli da mu oproste to što njegov otac radi. Izi Edi u jednom trenutku rešava da se suoči sa problemom, predaje se policiji i svedoči protiv Ala Kaponea, posle čega ovaj najzad završava u zatvoru. Samo malo kasnije, Izi Edi je hladnokrvno ubijen.
Buč O'Her bio je pilot u američkoj avijaciji. U borbi u Južnom Pacifiku, cela Bučova eskadrila je uzletela 20. februara 1942. sa nosača aviona Leksington, da bi napala Japance u Novoj Gvineji. Međutim, Japanci su otkrili nosač aviona na nekih 600 kilometara pre cilja. Tada je Bučova eskadrila "Divlje mačke" ušla u direktnu borbu sa japanskim bombarderima. U prvom naletu uspeli su da obore 9 od ukupno 18 japanskih bombardera. U drugom naletu japanskih bombardera, samo su Buč i njegov kopilot bili dovoljno blizu nosača aviona Leksington da bi ga branili. Da stvar bude gora, mitraljez u avionu se blokirao i Buč je morao da se potpuno sam suoči sa 9 japanskih bombardera. U činu neverovatne hrabrosti, on okreće svoj avion protiv devet aviona i pod naletom kiše kuršuma frontalno napada Japance. U prvom naletu ruši dva aviona, a u drugom još tri. Kada mu je nestalo municije, koristi krila svog aviona da napadne ostale. Njegova taktika je bila toliko efektna da je uspeo da zadrži Japance i omogući da se ostatak njegove eskadrile vrati i završi borbu uspešno. Toga dana Buč O'Her je spasio nosač aviona, kao i živote svojih prijatelja. Za svoj čin hrabrosti bio je unapređen i dodeljen mu je najveći orden za hrabrost u američkoj vojsci. Po njemu je međunarodni aerodrom u Čikagu dobio ime.
Kakva je veza između ove dve priče? Vrlo bliska. Onoliko bliska koliko može da bude veza između oca i sina. Buč O'Her je bio sin Izi Edija. Očigledno je da sam Izi Edi nije doživeo da vidi nagradu za svoj samoubilački akt, ali cilj koji je imao u životu je definitivno bio ispunjen u životu njegovog sina. Možda je cena dobrog karaktera ponekad suviše visoka, ali se ipak čini da uloženi trud daje rezultat koji ostaje za večnost.

Slavica Stoevska
SGS conslut Ltd

Poseban boks- okvir

U modernom svetu se na sva zvona promoviše životna filozofija brzih rešenja. Svet je opsednut traganjem za prečicana, u nerazumnoj nadi da se dobri rezultati mogu postići preskakanjem prirodnog procesa rasta i razvoja. Da bi se uštedelo vreme i napori. Međutim, pre ili kasnije čovek shavti da prečicama, u nerazumnoj nadi da se dobri rezultati mogu postći preskakanjem prirodnog procesa rasta I razvoja. Da bi se uštedelo vreme I napori. Međutim, pre ili kasnije čovek shvati da prečice ne postoje. Zakon setve I žetve je neumoljiv. Bez dubokog integriteta I temeljne snage karaktera životni izazovi isteraće na površinu prave motive, a neuspeh u međuljudskim odnosima I na svakom drugom planu zauzeće mesto kratkotrajnog uspeha. "Mi smo ono što iznova činimo. Izvrsnost, stoga nije čin, već navika." Stiven Kovi