Prostitucija - časa žuči za kašičicu meda

prostitucijaProfesija konkubine, kurtizane ili gejše često je kroz različite forme umetnosti prikazana vrlo privlačnom ili čak i prestižnom. To su obično rasne lepotice koje žive na visokoj nozi i vode lagodan život zahvaljujući bogatoj klijenteli koju biraju. Tu su i one manje uspešne, čiji je životni stil nešto drugačiji. U realnosti, moglo bi se sa sigurnošću reći da i postoje samo ove potonje i da će prostitucija, bez obzira na svoj oblik i cenu, u svakom slučaju psihološki ugroziti one koji se njome bave.

Ipak, u mnogim zemljama ona više nije ilegalna ili bar javno nazivana tim imenom, a mnogi je vide kao životni izbor uslovljen najčešće nemaštinom. Kako izgleda pogled sa druge strane, šta kaže psihologija i kako je kod nas, pokušali smo da istražimo.

Prostitucija (od latinske reči Prostituere - javno izlagati) je prodavanje seksualnih usluga za novac ili neku drugu uslugu (zapošljavanje, rešavanje problema itd.).

Iako su u javnosti mnogo poznatiji ulična prostitucija i seksualni rad posredstvom agencija za poslovnu pratnju i bordela, primeri mladih devojaka i "privremenih" seksualnih radnica nisu nikakva retkost, već radije univerzalni fenomen. Kako za VOX objašnjava poznati psihoterapeut Toni Vajt, na osnovu svog značajnog savetodavnog rada sa ovom populacijom,  žene ulaze u seksualnu industriju iz više razloga: "Neke će jedan period (nekoliko meseci do nekoliko godina) raditi iz čisto finansijskih razloga, a onda će zauvek prestati. Česti primeri su studenti kojima je potreban novac". Postoji izvesna maglovitost  vezana za ove podgrupe seksualnih radnica i o njima se manje-više samo nagađa, a za devojke u ovom fragilnom periodu koji je često i životna prekretnica, direktna prevencija je u najmanju ruku manjkava. O tome svedoče i utisci studenata iz Srbije (N=175) koji su učestvovali u našoj onlajn anketi. Čak 72% ispitanika veruje da u njihovom okruženju ima prostitucije i nešto manji broj da ih svakako ima i među studentima (63%). Međutim, tek 15 osoba bi moglo da lično potvrdi da poznaje nekog ko se bavi seksualnim radom.  Ni zvanične informacije javnih institucija nisu mnogo drugačije: "U toku rada Odeljenja za JRM, Uprave policije za grad Beograd, bilo je slučajeva da se lica koja pripadaju studentskoj populaciji odaju prostituciji ali policijski službenici ovog odeljenja ne raspolažu tačnom brojkom koja se odnosi na ove slučajeve", objašnjava Predrag Petrović za VOX. Prema iskustvima Omladine Jazasa u Novom Sadu, a po rečima Darka Lazarevića, studentska populacija se bavi uglavnom visokom prostutucijom: "Ovakav seksualni rad se često krije iza poslovne pratnje, masaže i drugih vidova oglasa, ali podatke o broju i zastupljenosti studentske populacije nemamo".

S druge strane ogledala


Ipak, ne negira se činjenica da se studentkinje, pa i mlađe devojke, odaju prodavanju tela za materijalna i druga dobra, i to slobodnom voljom.


"Čekam dan kada će se skupiti neka gomila perverznjaka da se iživljava na meni, pa će me onda roknuti i zakopaće me kao mrtvu mačku." Ovo je verovatniji scenario neželjenih očekivanja osoba koje su izabrale ovaj put, kao što tvrdi ova devojka čijih se reči priseća njena drugarica. Koje su to onda životne okolnosti koje primoraju ove devojke na tako radikalne odluke? Kako za VOX objašnjava sagovornica iz Novog Sada koja je želela da ostane anonimna, njena drugarica je počela da se bavi prostitucijom već pred kraj treće godine srednje škole kako bi skupila dovoljno novca za svoje potrebe: "Njena porodica je bila vrlo siromašna. Nije imala oca, a keva joj je imala neku bednu penziju od koje su živeli ona, keva i brat. Htela je da zaradi mnogo ali brzo, pa je rešila da proba. Htela je pare za faks i da pomogne porodici". Njena drugarica navodi da je imala nameru da prekine sa prostitucijom kad skupi dovoljno novca i pređe na neki normalan posao i posle 2-2,5 godine tako je zaista i bilo - upisala se na fakultet. Da li se 300-500 evra mesečno (a u sezoni u Crnoj Gori i 700-1200) isplatilo ili nije, to njena drugarica danas samo naslućuje: "Imala je neku pozitivnu energiju, tako da ne znam šta je stvarno osećala...  Ali osetio bi se zračak tuge ili besa u njenim očima kad bismo načeli tu temu".
Taj zračak tuge ili besa o kojem govori naša sagovornica vrlo verovatno može imati veze sa sopstvenim doživljajem i percepcijom seksualne radnice o sebi. Kako objašnjava Toni Vajt, identifikacija sa ovom "profesijom" dodatno uništava njihovo samopouzdanje: "Neke prostitutke govore da će potrošiti novac na skupu odeću i nakit kako bi pokušale da se osećaju dobro, jer se zapravo osećaju loše što su prostitutke". Dajući nam uvid u psihologiju seksualne radnice, on objašnjava kako ona uči da se isključi, dislocira od muškarca koji joj je klijent i seksa, što tokom vremena polako uništava njenu ljubav prema sebi: "Iako dozvoljava pun seksualni kontakt sa muškarcem, često će biti stvari koje neće dozvoljavati. Najčešće su to ljubljenje, držanje za ruke ili nežno milovanje. Te stvari žena vidi kao znake emocionalne intimnosti, a ona ne želi emocionalnu intimnost sa muškarcem, jer joj je na taj način teže da se emocionalno isključi iz seksa i fizičkog kontakta. Većina seksualnih radnica ima osećaj da one eksploatišu klijenta, a ne obrnuto, kao što bi se moglo misliti. One smatraju da one nadmudruju muškarca pretvarajući se da im se dopada, iako ga u stvari mogu prezirati. Misle da mogu da učine nešto jednostavno poput zadovoljavanja rukom i uzmu mu 100 dolara. One ovako razmišljaju da bi održale izvesno samopoštovanje kao osobe koje zapravo kontrolišu situaciju".
Kad je reč o prostituciji kao slobodnom izboru, u razloge i uzroke može se ubrojati kratkoročno rešavanje problema, socijalna patologija, seksualni promiskuitet, ali ono za šta najviše ljudi veruje da je pokretačka tačka jesu materijalni razlozi i nemaština (139 ispitanika). Ipak, iako seksualni rad donosi mnogo novca za kratko vreme, što se sa nekim uobičajenim poslom ne bi moglo, kako potvrđuje i Vajt - vrlo malo seksualnih radnica završi finansijski dobro na kraju svoje karijere: "Tipično su slabi planeri u životu, uključujući i finansije. Neretko su preživele neku vrstu seksualnog zlostavljanja u detinjstvu ili neku drugu vrstu zlostavljanja". Na osnovu svog iskustva u radu s njima on tvrdi da seksualna radnica često ima nezaposlenog partnera koji živi od njene zarade. Govoreći o partnerskim odnosima, sa druge strane je moguće i da pred kraj svoje radne karijere seksualna radnica završi sa dugoročnim klijentom kao partnerom, bar do nekog stepena. Ipak, on podvlači da njihovi izbori partnera često nisu dobri, te da samo možemo zamisliti koliko razumevanja on mora imati za ono što ona radi.

A kako je kod nas


Uprkos ovim činjenicama i poznatim iskustvima, prostitucija na mnogim mestima nije ilegalna aktivnost, a u percepciji ljudi često je opravdana. Razlozi ovoga kreću se od plaćanja poreza, preko zaštite seksualnih radnica od nasilja, silovanja i zdravstvene zaštite, a tu je i ideja da prostituciju treba prihvatiti kao bilo koje drugo zanimanje. Naravno, za svako "za" se mogu naći i argumenti "protiv". Po mišljenju studenata koji su učestvovali u našoj anketi, većina ljudi argument "za" vidi kao predrasude, smatrajući da niti prostitucija sprečava silovanje, niti je to posao kao i svaki drugi.

 


Prostitucija je:

Degradacija

69

39%

Nužno zlo

36

21%

Izbor životnog stila

74

42%

Krivični prekršaj

26

15%

Drugo

11

6%

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I pored toga, zanimljivo je da na pitanju višestrukog izbora skoro podjednak broj ispitanika seksualni rad označava i kao degradaciju, ali i kao izbor životnog stila, što očigledno u percepciji ljudi ne isključuje jedno drugo.
U Srbiji prostitucija i na nivou zakona i dalje nije posao kao svaki drugi, ali kako Darko Lazarević objašnjava za VOX, iako Omladina JAZAS-a u Novom Sadu kao organizacija nema zvaničan stav o tome da li seksualni rad treba legalizovati, on smatra da poštovanjem osnovnih ljudskih principa svako ima pravo na slobodu izbora, pa tako i na slobodu izbora posla kojim će se baviti u okviru zakona. Ova organizacija već dve godine sprovodi projekat zaštite i podrške seksualnim radnicama posredstvom centra Dropin,  a četiri godine kroz terenski rad, u okviru kojih se sreće direktno sa seksualnim radnicama. "Većina korisnica je tu kao druga ili treća generacija i često su to porodični poslovi, gde je makro u suštini muž, momak, brat ili prijatelj", napominje on, dodajući da je većina prostitutki ipak bez osnovnog i višeg obrazovanja ili polupismena. Ova organizacija pruža podršku u smislu usluga savetovanja lekara opšte prakse, pravnog savetovanja, savetovanja socijalnog radnika, kao i mogućnost usluga frizera, učenja srpskog jezika, rada na računaru, pranja veša i slično. Darko Lazarević skrenuo je pažnju i na to da ova populacija seksualnih radnica trpi česte diskriminacije i torture od strane kako klijenata, tako i predstavnika zakona. Međutim, prema podacima do kojih je Vox došao, od deset prostitutki u Srbiji dve su studentkinje.

Kad je reč o predstavnicima zakona, naša zemlja odavanje prostituciji smatra prekršajem na osnovu Zakona o javnom redu i miru. Kako Predrag Petrović pojašnjava ovu proceduru, policijski službenici obavljaju razgovor sa licem koje je zatečeno u izvršenju prekršaja, ali ukoliko je potrebno omogućavaju mu i dobijanje lekarske ili neke druge vrste pomoći, preko kontakta sa Centrom za socijalni rad ili  različitim nevladinim organizacijama koje se bave problemima seksualne eksploatacije, nasilja i sl.


Ulog naspram dobiti


Sve u svemu, i civilni i državni sektor usmeravaju svoje snage mahom na posledice. Zdravorazumski gledano, ne može se ni očekivati da neko drugi "brine naše brige" ili da se odgovornost prebacuje na državu. Znajući to, kao i neminovnu povezanost seksualnog rada sa trgovinom ljudima, polnim bolestima, bolestima zavisnosti, psihološkim i moralnim nedoumicama i problemima, prostituciju svakako možemo kvalifikovati kao visokorizično ponašanje čija je isplativost čak i u slučaju velike materijalne ugroženosti u najmanju ruku diskutabilna. Nešto što na izgled može imati privid lakog, brzog i privremeneog rešenja nosi sa sobom neizbrisive posledice. Ako uzmemo u obzir čak i samo one koje osoba nosi u sebi, i dalje vredi potanko razmotriti druge alternative, ciljeve i mogućnosti pre upuštanja u "profesiju" koja više osiromašuje nego što, po očekivanjima, obogaćuje.


To važi i za one koji kupuju usluge ovih devojaka i žena i pritom se ne pitaju čija je to ćerka, da li radi pod prisilom, koji su rizici i šta to govori o njima samima i njihovim kapacitetima da vode kvalitetan emocionalni i seksualni život.


Ko su korisnici prostitucije?
Tradicionalno očekujemo da su to muškarci. Ipak, tu ima i žena. Hipotetički, to bi mogao biti bilo ko - visoki državni funkcioner, "ugledni" ljudi iz društva, kamiondžija u srednjim godinama, oženjeni komšija, neko zdrav, neko bolestan, mlad, star, ružan, lep, ljubazan, agresivan, čovek na dobrom ili lošem glasu... U zemljama gde se religijski ili patrijahalno uslovljeno od žena očekuje nevinost pre braka, to može biti i radoznali tinejdžer. Jednostavnom logikom, možemo pretpostaviti da je prosečni korisnik seksualnih usluga neko ko je emocionalno usamljen, ko je nezadovoljan, ko ne mari mnogo za zdravstvene i druge rizike, neko ko drugačije ne može doći do seksualnog odnosa, ali prostitutku u svakom slučaju vidi kao predmet ili robu koja će kratkoročno ispuniti neku vrstu manjkavosti u njegovom životu.

Milena Stošić
Psihologija, Niš

Znam da moram dalje


                Kad su mi se roditelji razveli, mama je doživela emotivni krah. Često me je slala u komšiluk, a ponekad me je čuvala i jedna devojka. Oni su mi pokazivali pornografske časopise i dodirivali me po telu. Znala sam da to nije u redu, ali nisam umela da se oduprem, nisam umela da kazem "ne". Priznajem, ponekad su mi ti dodiri i prijali, jer su mi nedostajali ljubav i toplina. Tražila sam sve ono što nisam imala u porodici - ljubav makar u pogledu, dodiru. Davala sam drugima šta su tražili, jer sam mislila da ću tako biti voljena i prihvaćena.
                Jedne večeri u diskoteci, neki mladić mi je predložio da zarađujem za život preko seksualnih odnosa. Tada sam imala samo trinaest godina. Često sam morala mnogo da pijem kako bih izdržala. Marihuana je takođe bila od pomoći. Osećala sam se prljavo. Osećala sam kao da moje telo više nije moje. Iako sam odrasla u pravoslavnoj porodici, vera u Boga za mene nije predstavljala ništa više od same tradicije. Ipak, u teškim trenucima hvatala sam sebe kako se molim Bogu za pomoć.
                Onda sam ostala u drugom stanju. Osećala sam da ne mogu više da se bavim prostitucijom, ali sam se plašila da prestanem, jer su mi pretili. Na kraju sam ipak rešila da se povučem. Otišla sam kod babe i dede, jer sam se samo kod njih osećala bezbedno. Počela sam da živim drugačije. Ali, moj najveći problem je bio taj što sam se osećala prljavo i kao da moje telo ne pripada meni"
                Jednog popodneva, komšinica s kojom sam se često sretala u parkiću za decu pozvala me je na kafu. Kad sam ušla u njenu kuću, istog momenta su mi suze krenule niz obraz i osetila sam jak sram, iako ona ništa nije znala o mom prethodnom životu. Začuđeno me je gledala dok sam ja bukvalno ridala. A onda me je samo pogledala i rekla: "Bog voli svakog čoveka, da li to znaš?" Taj momenat je predstavljao novi početak za mene, tačku preokreta, čišćenja. Nisu svi moji problemi tada nestali, ali ja više nisam bila ista. Bog više nije bio samo informacija za mene, već Gospod i Spasitelj.
                Završila sam školu i danas sam frizer. Imam svoj posao, ali duboka želja u mom srcu je da pomognem devojkama sa ulice, prostitutkama, da uvide koliko je to jadan život i da shvate da moraju same da donose odluke o svom životu. Treba da izaberu najbolje za sebe. Nisu roba, niti bilo čija svojina. Znam da je potrebno reći im to u lice i ponavljati im do iznemoglosti. Potreban im je neko ko ih se neće gaditi i plašiti, neki iskren prijatelj koji će im pomoći da izađu iz začaranog kruga prostitucije, Iskustvo mi govori da je, nažalost, takvih malo, jer se na prostitutke gleda sa visine, kao na ljude drugog reda, kao da ne zaslužuju sve ono što sleduje svakom ljudskom biću. Potrebna je pomoć države.
                Priznajem, osećam ponekad i sada posledice prostitucije, ali ja ne posustajem. Idem napred. Ponekad mi je veoma teško, ali jedino što znam je da nema nazad. Vera u Boga je moja snaga za dalje. Moj sin ima 13 godina, a ja sam još veoma mlada. Ono čemu se nadam i što priželjkujem jeste porodica, suprug koji će voleti i prihvatiti i mene i mog sina.

U potpisu:  Neko ko više nije isti