Hrana za mozak
Svakog dana moždane ćelije uzmu čak 25 odsto kalorija koje hranom unesemo u organizam Okrećući stranicu za stranicom tokom napornih ispitnih dana, gledajući i upijajući paragrafe, jednačine, grafikone, tabele i vodeći ostale bitke uobičajene za taj period, često ćete primetiti kako vas pamćenje izdaje, koncentracija postaje sve slabija, a gradivo sve udaljenije. Mnogi od nas, otvoreno ili pritajeno, obraćaju pažnju na kvalitet i kvantitet namirnica koje svakodnevno unose, sa ciljem zadržavanja krepkosti, vitalnosti, forme i figure koja nam otpozdravlja u ogledalu.
Trudimo se da naš dnevni meni, koji sami smišljamo, bude sastavljen od zdravih i kalorijski optimalnih namirnica. Međutim, u momentima stresa i trenucima kad nam je osnovni zadatak da upamtimo gomilu informacija, lako se odajemo nezdravim slatkim zadovoljstvima. To radimo da bismo mozgu, kao centralnom koordinatoru našeg tela, obezbedili "šećernu bombu" koja će mu omogućiti pokretačku snagu da uspešno obavi taj zadatak. Svakog dana mozak uzme čak 25 odsto kalorija koje hranom unesemo u organizam. A koliko mi, zaista, znamo o hrani koja je zdrava za naš mozak?
Red ribe, red spanaća, red borovnice...
Savremena nauka, kao mnogo puta do sada, ima sopstveni, moderni naziv za ovu vrstu hrane - brainfood. Verovatno će vas začuditi činjenica da novija istraživanja kao jednu od najvažnijih komponenti u pravilnoj ishrani mozga preporučuju Omega-3 masne kiseline. Sam pojam "masti", čini se, odbiće većinu ljudi. Ipak, činjenica da je upravo riba, a pogotovo losos i sardine, veoma bogata ovim supstancama, može odagnati loše asocijacije. Ishrana bogata ribom smanjuje rizik od demencije, moždanog udara, a igra i veliku ulogu u poboljšanju pamćenja, posebno u periodu kada naš mozak počinje da stari i preterano zaboravlja informacije. Pošto riba na neke ljude deluje veoma repulzivno i nije namirnica koju obično biraju, ne treba da strahuju jer postoje brojne druge namirnice sa istim delovanjem. Sledeća grupa je zeleno lisnato povrće, poput spanaća i zelene salate, koje sadrži posebnu grupu jedinjenja nazvanih folati, koji razlažu toksične supstance nakupljene u mozgu. Osim toga, i ove namirnice su odlična preventivna mera od poremećaja kao što su demencija, Alchajmerova bolest i tome slično. Potrebno je naglasiti i sveukupni značaj povrća, posebno kupusa, kelja, krompira, paradajza, cvekle, mahunarki i ostalog. Osobe kojima konzumiranje povrća ne predstavlja veliko zadovoljstvo mogu svoj mozak nahraniti komadima voća. Jabuke smanjuju rizik od oboljenja mozga. Banane, čiji su plodovi bogati vitaminima B kompleksa i raznim mineralima, smiriće vas ukoliko ste napeti i time vam omogućiti jasan tok misli i konstruktivno rešavanje zadataka u momentima stresa. Savremene studije posebno naglašavaju značaj borovnice u ulozi antioksidansa. Naučnici su starije miševe hranili borovnicama i ustanovili da su se nakon određenog perioda njihove mentalne sposobnosti veoma poboljšale, odnosno, laički rečeno, mozak im se podmladio. Sledeće na redu su svakako žitarice. Opšta je preporuka da se za pravilnu ishranu mozga i uopšte celog organizma uzimaju takozvani sporo razgradivi ugljeni hidrati, koje najvećim delom unosimo preko žitarica. Bogatstvo vitaminima, pogotovo kod integralnih proizvoda, zaista je na zavidnom nivou.
Zrava ishrana za zdrav mozak
Više i od činjenice da su masti osnovna hrana za mozak može da začudi saznanje da je i naučno dokazano da alkohol, naravno u umerenim količinama, podstiče protok krvi i smanjuje rizik od moždanog udara. Bilo je i reči o tome da je memorijski kapacitet ljudi koji redovno konzumiraju male količine alkohola bolji od ljudi koji ga ne konzumiraju uopšte. Te naučne osnove su još uvek plitke, pa je te podatke, iako deluju primamljivo, potrebno uzeti s određenom dozom rezerve.
Osim kvaliteta namirnica, svako od nas bi trebalo da shvati i uticaj kvantiteta. Posle preobilnih obroka često će nas obuzimati osećaj pospanosti. Za mozak, kao i za ostatak tela, optimalno je imati više malih obroka dnevno, čime se postiže kontinuiran i aktivan rad.
O uticaju kafe, raznih energetskih napitaka, čajeva i ostalih izvora kofeina oduvek je bilo dosta reči. Svako se nebrojeno puta sreo s njihovim uticajem na mozak i u odsudnim trenucima željenu koncentraciju. Ipak, njihov efekat je samo kratkotrajan i ne deluju značajno na direktno poboljšanje mentalne sposobnosti, već samo izoštravaju našu koncentraciju.
Jednostavno rečeno i sumiranjem svega navedenog, jasno je da hranu za mozak čine namirnice koje su generalno zastupljene u grupi onih koje danas smatramo zdravom hranom. Opšti trend unošenja prirodnih namirnica, sa što manjim unosom nezdravih zasićenih masnih kiselina, prostih šećera (u prevodu - mesa sa roštilja, gaziranih pića i slatkiša) nastavlja se i kad je reč o ishrani mozga, koja ipak nije toliko zahtevna. Sasvim je lako i jednostavno pridržavati se ovako brižljivo pripremljene nutritivne navike. To je i daleko jednostavnije i zdravije nego da u momentima pred ispit tražimo zadnji spas u raznim tabletama koje pospešuju pamćenje i koncentraciju ili napicima uz koje se ispit polaže "kao od šale". Moj stav je da zdrava fizička slika mozga prevashodno zahteva zdravu psihičku sliku, koju ćete svakako lakše steći ako budete primenjivali zdravo i prirodno rešenje. Neka vaš mozak nikada ne bude gladan!
Vladan Borčić
Medicinski fakultet, Novi Sad
