Članci

Kad učenje nije mučno

profesori novosadskog univerzitetaBiramo buduće profesije i školujemo se. Naša životna zanimanja bila bi nezamisliva bez znanja i stručnosti, koje stičemo tokom studiranja. Ono što ne možemo uvek da izaberemo, uprkos želji koju imamo, jesu i naši profesori. Da i to možemo uvek da činimo, nesumnjivo bismo birali stručne predavače, koji bi na nas kroz svoja nadahnuta predavanja delovali inspirativno. Kad kod njih primetimo saosećanje "pomešano" sa smislom za humor, a pritom ne izostanu ni strogost i zahtevnost, onda smo sigurni da je kombinacija uspešna! Dobitak je student podstaknut na učenje, rad i redovno pohađanje nastave.             Ovog puta za Vox predstavljamo neke od profesora Novosadskog univerziteta,  koji nailaze na odobravanje studentske populacije kako zbog svojih metoda rada, tako i zbog pristupačnosti studentima. Na pitanja koje su to, po njihovom mišljenju, uspešne metode rada, koji pristup podstiče akademce na dalji rad, kao i koja je njihova poruka studentima, oni ovako odgovaraju.

Rad se uvek isplati, a znanja nikad dosta


Profesor Ilija Ćosić, dekan Fakulteta tehničkih nauka, vidno iznenađen laskavom titulom omiljenog profesora na fakultetu, ističe da mu je veoma drago zbog te činjenice. Kaže, to ga dalje podstiče i daje mu snagu da nastavi sa takvim radom. Ćosić ipak dodaje da je za njegov uspeh zaslužan čitav tim ljudi koji stoji iza njega i omogućava odlično funkcionisanje fakulteta. Osvrćući se na metode u radu, on kaže da je za uspeh u tome prvenstveno zaslužan odnos poverenja na relaciji student - profesor. U radu mu pomaže i njegov moto "student je car", koji nastoji da podeli i sa drugim zaposlenima. Bilo da je u ulozi predavača ili dekana, Ćosić veruje da studenti imaju apsolutnu prednost, na šta ukazuje i njegov metod rada zasnovan na principu "otvorena vrata". Ukoliko se studenti suoče sa nekim problemom, slobodni su i uvek rado viđeni u kancelariji dekana. On, takođe, naglašava da studenti svih struka na fakultetu imaju isti tretman. U cilju ispunjavanja mnogobrojnih obaveza, Ćosićeva predavanja su u jutarnjim terminima, dok je popodne rezervisano za rešavanje "drugih studentskih problema". Prema njegovim rečima, naša država se uspešno otvara prema svetskom i evropskom univerzitetskom prostoru, a u skorije vreme se nada i integraciji u evropski privredni prostor. Kako bismo bili u toku sa evropskim dešavanjima, on naglašava da "nema proizvodnje bez inženjera", ujedno podstičući studente da se usmere na neke od zapostavljenih struka kod nas, kao što je, navodi on, mašinstvo. "Rad se uvek isplati i znanja nikad nije dosta, a Evropska unija gradi društvo zasnovano na znanju", poručuje Ćosić.

Podstaći ih da što više čitaju


Kosta Josifidis, profesor Makroekonomije sa Ekonomskog fakulteta, smatra da se uspešne metode rada sa studentima prvenstveno zasnivaju na sposobnosti profesora da ih podstakne na čitanje strukovne literature, kako bi bili u toku sa aktuelnim dešavanjima a ujedno i u mogućnosti da prate predavanja koja prelaze okvire udžbenika. "Da bi čovek, pre svega, bio atraktivan sam sebi, a onda i publici, mora u kontinuitetu da čita. Dakle, da priča ono što je najsvežije, a ne samo ono što je napisano u udžbeniku, jer ono što je u knjizi se nikad ne može izbeći i po definiciji je staro. Makroekonomija je veoma dinamična u empirijskom smislu i treba je permanentno pratiti, kako čovek ne bi bio zatečen", objašnjava Josifidis. "Važno je da se publika na lagodan, ali istovremeno i provokativan i self-respect način isprovocira da čita. Trebalo bi i unapred da čitaju, jer bi na taj način kvalifikovanom predavaču mogli da postavljaju pitanja i učestvuju u predavanjima, a ne smemo zaboraviti da je veoma važno podsticati ih da postavljaju pitanja. Studenti ne smeju biti tromi, ni lažno komforni. Moraju da zahtevaju visok nivo usluge, a to je permanentna interakcija na relaciji student-profesor i obrnuto", dodaje on. Na pitanje koja je to, po njemu, uloga koju zauzima u životima svojih studenata, Josifidis odgovara: "To bih ipak prepustio studentima pojedinačno, pa čak i grupno. Nezahvalno je da ja procenjujem svoju ulogu u njihovim životima, a ono na čemu insistiram je to da im moram dati koordinatni sistem da prate makroekonomiju". Kako još navodi, on kod studenata želi da izgradi samodisciplinu, jer moraju znati šta hoće od sebe i šta žele da postignu. Siguran je da ih, ako ne mogu da poštuju sami sebe, ni profesori ne mogu poštovati. Podelio je sa nama svoje razmišljanje o tome kako je za svakog studenta korisno da, ukoliko ima mogućnosti, provede semestar na razmeni u inostranstvu radi sticanja jezičkih iskustava, novih saznanja i upoznavanja drugih tehnika. Josifidis takođe predviđa našim studentima svetlu budućnost, jer kako kaže, "ako nešto vredi u ovoj državi, to je naša mladost". Samo je,  kako on zaključuje, treba na pravi način usmeriti i organizovati.

Međunaslov: Studenti mi otvaraju nove horizonte


"Znam da ljubav prema poslu zvuči kao opšte mesto, ali ništa tačnije ne opisuje zašto mi je svaki novi semestar i svaka nova generacija studenata izazov i avantura u koje krećem otvorenog uma i s entuzijazmom koji me drži, evo, već osamnaest godina". Tako svoj rad opisuje doc. engleske književnosti dr Ivana čurić-Paunović. Ona pojašnjava: "Bavljenje književnošću je uvek privilegija, ali kada je istražujete s mladim ljudima koji u nju unose duh svog vremena, svoju vizuru i iskustvo neminovno različito od vašeg, onda se čitanja obogaćuju, produbljuju, dobijaju novi smisao. Priznajem, najviše mi se dopada da slušam šta studenti imaju da kažu o nekom delu i da vodimo razgovore, koji ponekad znaju da otvore čitave nove horizonte." Ipak, primećuje da te situacije danas i nisu toliko česte, jer zahtevaju dobru pripremljenost, pa se u moru studentskih obaveza pripreme nekada odlažu i zanemaruju, a to se zatim odražava i na kvalitet rada. Ona smatra da može da bude uspešan predavač samo onoliko koliko su uspešni studenti s kojima radi. Veruje da je na njoj da im pruži sve potrebne informacije, da ih zainteresuje, a savremena engleska i američka književnost kojima se bavi joj u tome umnogome pomažu. Najbitnije, kako joj se čini, dolazi posle - u samostalnom radu za koji se osnove stiču tokom studija. Zato, savetuje ona, ne valja sebi činiti lošu uslugu i hvatati prečice, jer to kasnije ume skupo da košta. čurić-Paunović podseća i na to da smo usred svojevrsne tranzicije u visokom obrazovanju i da smo započeli sa drugačijim načinom studiranja u odnosu na ranije periode. Baš zato je i svesna toga da se od predavača očekuje određena doza razumevanja, strpljenja i fleksibilnosti, kao i veliki rad da sve to zaživi na pravi način.

Tamara Glišić, Ekonomski fakultet, Novi Sad

Johana Sakalas, Filozofski fakultet - Engleski jezik, Novi sad