RAVNOTEŽA IZMEĐU REALNOSTI I VELIKIH VISINA

ravnoteza-izmedju-realnosti-i-velikih-visinaUvek sam verovao da će radom rezultati sami doći. Ništa ne radim s pola srca. Baš zato što znam šta i kako radim, punog srca očekujem velike rezultate", izjavio je jednom prilikom slavni američki i svetski košarkaš Majkl Džefri Džordan. Ljubav prema lopti će sasvim sigurno od svakog igrača napraviti gospodara na parketu. Upravo je taj motiv zvezda vodilja i junakinji naše priče, mladoj Kragujevčanki Mini Maksimović. Sport je zavolela još u ranom detinjstvu, a uporište je, kako sama kaže, pronašla u svojoj porodici. Svoje pobede i poraze deli najpre sa roditeljima i četiri godine mlađim bratom.    

Njeni počeci sada joj deluju smešno, ali je ponosna na njih. "Kad god bih izgubila neku utakmicu, ukućani me ne bi ništa pitali, jer bi znali da sam ljuta, dok bi pobede proslavljali zajedno sa mnom", ističe Mina. Budući da je sala u kojoj je trenirala bila dosta udaljena od mesta u kom je živela, otac joj je bio verni prevoznik i navijač sa tribina. Moglo bi se reći da mu se sve to i pozlatilo.

VOX::  Sa koliko godina ste počeli da trenirate košarku?

Košarku sam počela da treniram sa trinaest godina, u sali svoje osnovne škole. Bio je to mali klub, koji nije učestvovao na zvaničnim takmičenjima. Nakon mesec dana treniranja prešla sam u "Š umadiju", klub koji je igrao zvanične utakmice.

VOX::   Kako je izgledao Vaš početak u kragujevačkoj "Šumadiji"?

Bio je vrlo zabavan.  Sećam se sveg tog uzbuđenja pred početak svakog treninga i utakmice.  U to vreme ništa mi nije bilo važnije od košarke. Ponekad se dešavalo da u toku jednog vikenda nastupam za sve tri selekcije: kadetsku, juniorsku i seniorsku. Sada to ne mogu ni da zamislim, ali se ne sećam da je bilo naporno.

VOX::   U Vašoj bogatoj igračkoj karijeri nastupali ste za mnogobrojne domaće i inostrane klubove, poput "Partizana", "Voždovca" , švedski "Lulea basket" ili italijanski "Umbertide". Napravite nam paralelu između tih klubova. Ima li razlike u organizaciji rada?

Naravno da postoje razlike. Sve se svodi na to koliko je neki klub finansijski jak. Strani klubovi su uglavnom bolje organizovani, a što se tiče domaćih, mogu reći da oni više pažnje poklanjaju mlađim igračima nego što je to slučaj u inostranstvu.

VOX::   Trenutno nastupate za turski "Burhanije".  Kakva je situacija u tom klubu?

"Burhanije" je tim koji je nov u Prvoj ligi sa visokim ambicijama uprave kluba da to mesto i zadrže.  S obzirom na to da je turska liga veoma jaka ove sezone, za sve to je potrebno više napora. Ljudi su fini i lepo se osećam ovde.

VOX::   Koliko je bitna uloga sporta u društvu uopšte?

Njegova uloga je velika, prvenstveno zato što izgrađuje mlade ljude koji, čak iako ne postanu profesionalni sportisti, imaju mogućnost  da zdravo odrastaju, što je na kraju bitnije i od svake karijere. Kolektivni sportovi su idealna prilika da se mladi ljudi priključe zajednici van svoje porodice i postanu njen deo. Tu ne možete opstati kao jedinka, već možete uspeti jedino ako prihvatite okolinu oko sebe. To je vrlo bitno za sve segmente u daljem životu.

VOX::   Koji su pravi motivi koji navode čoveka da se bavi sportom?

Oni su različiti. To mogu biti slava, novac, ali jedno je sigurno: svako dete koje svojevoljno počne da se bavi sportom to čini iz ljubavi. Kod nekih se taj motiv ljubavi zadrži, a neke kasnije motiviše materijalno bogatstvo. Verujem da je čovekova profesija još jedno polje na kojem on može da služi drugima na najrazličitije načine.

 
VOX::   Koje životne lekcije ste naučili kroz sport?

Čitav život jednog sportiste se izgrađuje kroz sport. Najpre sam naučila da budem samostalna. Zatim sleduju istrajnost, prihvatanje realnosti i, naravno, snaga da se posle svakog pada ustane, a posle uspeha ne ostane dugo u visinama. Međutim, relativno skoro sam naučila i da budem strpljiva i shvatila sam da ćemo, ukoliko rano naučimo ovu lekciju, lakše prolaziti kroz sva životna iskušenja.

VOX::   Š ta Vas je u teškim trenucima najviše motivisalo da nastavite dalje?

U najtežim trenucima, kad sama nisam imala snage i motiva da nastavim dalje, najviše podrške sam dobijala od jednog istinskog prijatelja, koji je ujedno i moj trener i,  naravno, od svoje porodice.  U stvari, sama ljubav ljudi koji te vole gura te da nastaviš dalje. Tu su i žive reči Jevanđelja koje, kad se žive, a ne samo čitaju, imaju ogromnu pozitvnu moć.

VOX:: Š ta za Vas predstavlja vera u Boga?

Vera u Boga, za mene, jeste vera u Njegovu promisao, kada se prvo uzdamo u Boga, pa tek onda u sebe i svoje sposobnosti, koje smo opet od Njega i dobili; kad Ga u nevoljama proslavljamo, znajući da je i tada sa nama i da nam mozda šalje i poruku. To je toplina srca kad osećamo da je blizu i uverenje da nismo ostavljeni ni kad se osećamo milionima kilometara daleko od Njega, jer vera je nešto mnogo više od trenutnih osećanja. Ne mozemo reći da imamo veru u Boga samo zato što smo dobri, pošteni, moralni, slavimo slavu i idemo redovno u crkvu. Jedino je iskren vapaj čovekovog srca prema Bogu tačka preokreta, trenutak spoznaje koji sve menja; trenutak kad shvatiš da je vera u Boga mnogo više od same informacije da On postoji, lični odnos iz koga izvire kvalitetan život. Vera je duboko usađena u mom srcu, ona je moja snaga i inspiracija u životu.

VOX::   Š ta, prema Vašem mišljenju, znači termin "ljudski standardi"?

To su sva ona pravila ponašanja vrednovana moralom - šta je dobro i šta nije - koja je stvorio sam čovek. On je tada granice između dobrog i lošeg pažljivo odredio, kako ga ne bi previše sputavale u njegovim namerama i težnjama.  Sve to je dosta daleko od pravih, jevanđeljskih vrednosti.

VOX::   Veza između moralnosti i sporta je...

...definitivno neraskidiva! Sport bez moralnosti se ne sme prihvatiti kao takav. To onda više nije sport!

VOX::   Koliko je bitna upornost za postizanje uspeha?

Upornost je ključ. Nije bitno koliko puta padnemo, bitno je samo da se ne dvoumimo dugo i da što pre ustanemo. Uspeh posle takvih iskušenja dolazi sam od sebe. Ipak, i pored sve naše upornosti  treba imati na umu PRVU POSLANICU KORINĆANIMA, 3. glava, 7. stih : "Tako, niti je onaj nešto koji sadi, ni onaj koji zaliva, nego Bog koji daje da raste".

VOX::   Na završnoj ste godini Privredne akademije. Na koji način ste uspeli da uskladite obaveze prema fakultetu, treninzima, reprezentaciji?

To i nije tako teško kao što zvuči. Jedina mana je to što studiranje kod jednog profesionalnog sportiste uglavnom traje duže nego uobičajno, jer se ispiti polažu jedino tokom letnje pauze.

VOX::   Vaša poruka mladim ljudima...

Mladi ljudi u sebi nose ogromne potencijale. Ako čovek zanemari sve loše poruke koje mu društvo nameće kao standardne, a prihvati one dobre i sluša svoje čisto srce, uspeće!

  

Vladislav Milanović, FPN