Ni blizu istine

ni-blizu-istineJedno od najranijih "uputstava" koje dobijamo u detinjstvu da bismo postali dobri ljudi glasi ne laži! Lažljivost je suprotna od iskrenosti, jedne od najpoželjnijih karakternih crta. Da, svi žude za iskrenošću i pogledom pravo u oči. Ali isto tako svi lažu. Opravdano ili ne, mnogo ili malo, blisku osobu ili potpunog neznanca, svesno ili nesvesno" Dve sestre, koje jedna bez druge skoro da ne idu - laž i istina. Kad ćemo se kojoj prikloniti, to odlučujemo sami, u zavisnosti od situacije ili jednostavno od toga kakvi smo zaista ljudi. Bez obzira što se opravdanje za uplitanje u laži ponekad i može pronaći, ne bi trebalo zaboraviti koliko je govorenje istine dragoceno.

"Vozio sam 55 na sat, toliko je pokazao moj brzinomer". Policajac: "Ne, vozili ste 70 km/h!" "Sat mi se pokvario, zato sam stigla dva sata nakon ugovorenog vremena", kaže tinejdžerka roditeljima. Izbegavanje kazne je najčešći razlog zbog kog će ljudi izgovoriti "teške laži", bez obzira na to koliko su stari i da li je u pitanju izbegavanje kazne za prebrzu vožnju ili zabrana izlasaka posle 22 časa. Kod takozvanih ozbiljnih laži, u slučaju da budu razotkrivene šteta može biti velika - gubitak slobode, novca, posla, veze, u krajnjem slučaju i života. Kod takvih laži sa izvesnom pretnjom po osobe koje lažu, laganje možemo uočiti preko promena u ponašanju kao što su izraz lica, pokreti tela, pogled, glas ili reči. Pretnja povećava emocionalni naboj, koji opet generiše nevoljne promene koje mogu razotkriti laži.
            Kod ozbiljnog laganja neistina se često izgovara da bi se prikrilo očekivanje ili korist koju ćemo imati ako prekršimo pravila. Tinejdžer koji je prekršio kućni "policijski čas" ima mogućnost da duže ostane na žurci; muž koji tvrdi da je telefon u njegovoj kancelariji bio isključen dok je "radio" kasno (ali u hotelskoj sobi sa devojkom) neće platiti kaznu ako njegova laž bude prihvaćena. U svakom od ovih primera, osoba pre kršenja pravila odlučuje da na postavljeno pitanje dâ lažan odgovor kako bi sakrila prevaru.
            Drugi razlog laganja može biti zaštita druge osobe od posledica laži, najčešće u situacijama kad ne želimo da se nama dragoj osobi, prijatelju ili kolegi nanese šteta - bez obzira na njihovu moguću krivicu. Nije poznato koliko društvo opravdava ovakve vrste laganja i takav stav se verovatno razlikuje od društva do društva. Recimo, kad policajac odbije da svedoči protiv kolege u čiju se krivicu ne sumnja, njegov motiv drugi mogu ceniti, ali većina ljudi ipak ima stav da treba reći istinu. S druge strane, nadimci taster, cinkaroš, pevač i dalje su ponižavajući. Takođe, treba praviti razliku između ljudi koji samoinicijativno odaju informacije i onih koji informacije odaju tek kad ih pitate.

 Da, ta haljina ti divno stoji

            Zaštita samog sebe, čak i kad nismo prekršili neko pravilo, predstavlja naredni motiv za plasiranje laži. Ovakve laži u nekim slučajevima mogu biti vrlo korisne. Uzmimo za primer dete koje je sámo u kući i strancu na vratima kaže da navrati kasnije jer tata trenutno spava. Ovakav primer ukazuje na laž koja ima svrhu lične zaštite od potencijalne pretnje. U većini slučajeva ovakva laž ne nanosi posledice i ima jasno definisanu svrhu.
            Neke laži izgovaramo da bismo zadivili druge osobe. Ovakve laži su veoma česte i najčešće se plasiraju potpunim strancima, poznanicima ili osobama koje nas slabo poznaju. Ljudi imaju tendeciju da se pred strancima predstave u što boljem svetlu. Naučna istraživanja pokazuju da se samo 25 odsto svih laži izgovori u prisustvu bliskih osoba. Razlog može biti taj što te osobe dobro poznaju našu prošlost, sadašnjost kao i detalje iz našeg života. Međutim, ovakve laži su dosta česte u poslovanju i kriminalnim miljeima, u situacijama kad osobe žele da pokažu kako su uspešne u poslu koji obavljaju, stvarajući tako barijeru između sebe i sagovornika.
            Zaštita privatnosti  je takođe jedan od razloga. Devojčica koja na pitanje majke ko ju je zvao odgovara: "Drugarica!" na ovaj način ona izbegava da kaže istinu: upravo je završila razgovor sa dečkom koji ju je pozvao da izađu. U veoma retkim situacijama devojčica će odbiti da odgovori i provući će se s tvrdnjom da je to privatna stvar. Ovakva situacija je tipična za porodice u kojima su deca i roditelji uspostavili jake veze međusobnog poverenja i poštovanja, što je danas prava retkost.
            Neki ljudi lažu zbog čistog uzbuđenja koje izaziva situacija "lagao sam, a nisam otkriven", što predstavlja jednu vrstu demonstracije moći i samopotvrđivanja. Deca će u određenim periodima odrastanja lagati roditelje samo da bi videla da li laž može da prođe. S druge strane, neki ljudi ovo praktikuju čitav život, jer imaju izraženu potrebu za kontrolom i demonstracijom moći; oni uživaju u kontrolisanju informacije koja je značajna za drugu stranu.
            Izbegavanje stida je još jedan od motiva kako za ozbiljne, tako i za trivijalne laži. Dete će, na primer, u situacijama kad se ne plaši kazne već mogućnosti da bude postiđeno, reći da je stolica mokra jer je prosulo vodu, a ne da se upiškilo. Izbegavanje stida povezano je sa mnogim trivijalnim lažima koje izgovaramo da bismo izbegli neke za nas neprijatne društvene situacije. Tako, recimo, izbegavamo telefonske razgovore govoreći kako smo upravo krenuli nekuda, pravimo lažne telefonske pozive, izmišljamo sastanke, obaveze i tome slično.
            Postoje i obmane i laži koje se od nas zahtevaju u određenim situacijama. Tada često izgovaramo fraze kao što su "ta haljina ti divno stoji", "hvala na ukusnoj večeri", "baš je simpatičan tvoj novi momak". Ove laži su u grupi takozvanih belih laži,  koje izgovaramo da ne bismo postideli ili uvredili osobu do koje nam je stalo; nekad je to, pak, deo socijalnog učenja. Takođe, osobe koje u ovakvim situacijama lažemo i ne očekuju da im kažemo istinu!
           
Ko i kako laže

           Pitanje koje se često postavlja glasi: ko više laže, muškarci ili žene? Bitno je razlučiti da nema razlike u količini izrečenih laži, ali postoji razlika o temama o kojima se laže. Muškarci češće lažu da bi ulepšali sliku o sebi, pa tako lažu o visini plate, dužini polnog organa, mestu stanovanja, poslovnom uspehu...Ženski pol se češće upliće u laži s temama koje definišu odnos sa drugima, to jest, o mišljenju koje imaju o drugima. Kod njih su tako češte laži o izgledu drugih ljudi i o sreći zbog tuđeg uspeha. Ovde možemo zaključiti da su muške laži orijentisane ka sebi, dok su ženske laži orijentisane ka drugima. Ove podatke ne treba uopštavati i treba ostati svestan i individualnih razlika.
            Još jedno od pitanja je, svakako, kako prepoznati laganje. Jedan od načina je uz pomoć neverbalne komunikacije, gde pažnju treba obratiti na to kako se osećanja pokazuju na licu. Ako nekom postavimo pitanje, a ta osoba na licu pokaže iznenađenje, možemo pretpostaviti da zna odgovor na naše pitanje. Kako se iznenađenje pokazuje na licu? Obrve su visoko podignute, bore su duž celog čela, gornji kapci su podignuti, a donji opušteni, kao i donja vilica.
            Sledeća emocija koja se pojavljuje prilikom laganja je stid. Kako prepoznati stid? Stid nema specifičnu facijalnu ekspresiju, ali postoji sled pokreta i izraza koji karakterišu stid. Ovaj osećaj se može opisati ovako: spuštanje glave i pogleda, pogled u stranu, podizanje glave, blagi osmeh i na kraju sve može biti praćeno uvlačenjem usana u usnu šupljinu.

Š ta su "manipulatori"?

           Osim na izraz lica, pažnju treba usmeriti i na druge oblike neverbalne komunikacije kao što su: pokreti ruku, pokreti prstiju, položaj tela, pokreti nogu. Na primer, nauka je dokazala da se za vreme laganja koristi mnogo više "manipulatora".
            "Manipulatori" su radnje poput češkanja, timarenja, dodirivanja, trljanja" One se javljaju usled nervne napetosti koja se pokušava kanalisati upravo tim pokretima. "Manipulatori" van situacija laganja imaju jasnu primenu - na primer, oko trljamo kad imamo neku trunku u njemu. Sa "manipulatorima" treba biti veoma obazriv, jer njihovo prisustvo ne znači da osoba laže. Pre svega, treba utvrditi broj "manipulatora" u jedinici vremena kad osoba govori istinu, i onda taj broj porediti sa sadržajem u koji sumnjamo. Ono što je karakteristično za procenu laganja je da se nikada ne treba osloniti samo na jedan od znakova laganja. Uvek treba posmatrati celo telo i svoju procenu ne treba zasnovati na uočenom ponašanju, već na uočenoj promeni u ponašanju.

Nemanja Popović, dipl. psiholog
      
         

Kada je laganje opravdano

            Terorista koji laže prilikom ukrcavanja u avion veruje da je njegovo laganje opravdano. On ne deli isti vrednosni sistem sa osobama koje laže, štaviše, mrzi ih. Prikriveni islednici, špijuni, policijski saradnici, informatori su osobe koje "žive laži". Oni kao i političari veruju da su njihove laži opravdane. Grupa, organizacija ili vlada autorizuju svaku od ozbiljnih laži, tako da osobe veruju da su njihove laži opravdane i neophodne zarad višeg cilja, kako bi se obavio posao.
            Međutim, mnoge laži su oportunističke i ne odobravaju ih svi. Meta laži često veruje osobi koja laže, ne očekujući da bude obmanuta ili prevarena. Situacija u kojoj policajac ispituje osumnjičenog nagoveštava da nije sigurno da li će istina biti rečena, iako on stoji iza institucije koja se bori za istinu. Dakle, oprtunističke laži su one čiju opravdanost plasiranja možemo dovesti u pitanje. Naravno, istina je najbolja, ali ona ponekad može biti zloupotrebljena.
            Pretpostavimo da na nekoj zabavi muž koji se trenutno osetio nesigurno upita svoju suprugu: "Da li ti se ovde neki muškarac više dopada nego ja?" Ako je odgovor "da", da li treba to da mu kaže? Koja bi bila korist od toga? Ona može da pokuša da se izvuče tako što će reći: "Ti si za mene najzgodniji muškarac na svetu". Š ta ako to nije istina i ako joj je drugi muškarac mnogo privlačniji? Ako nema nameru da ode sa drugim muškarcem, koja je svrha istine?
            Ljudi često posežu za parolom "što ne znam, ne interesuje me". Treba biti obazriv sa ovakvim "pravilima", jer osobe koje lažu koristeći ova pravila obmanjuju same sebe, verujući da druga strana želi da bude prevarena. To osobi koja laže daje autorizaciju za laž, bez potrebe za otkrivanjem istinskih namera. U  otvorenim vezama postoji eksplicitni konsenzus o nevernosti, ali osnovna pravila variraju u smislu da li neverstvo treba ili ne treba prijaviti partneru. Verovanje da partner stvarno ne želi da zna istinu predstavlja opasan put: ako se njime krene, laganje može postati klizav teren. Š to više lažemo, to je veći broj stvari o kojima lažemo!
            Osobe koje lažu a pritom misle da plasiraju altruističke (bele) laži korisne za druge, često nisu svesne koliko koristi i same imaju od toga. Menadžeri često navode primer kako je teško reći nekome da nikad neće napredovati na poslu, pogotvo ako znaju da ta osoba ima velike ambicije. Ovakve laži u dužem vremenskom periodu najčešće razdiru obe osobe -  i onu koja laže, i samu metu laganja.
            Ipak, postoje i prave altruističke laži. Doktori koji desetogodišnjem dečaku ne govore da su mu roditelji poginuli u saobraćajnoj nesreći nemaju nikakvu korist od te laži, već štite slabašno dete od predstojećeg šoka. Ali u prethodnim primerima - supruge i menadžera - oni su bili ubeđeni da su njihovi motivi altruistički. Pazite se: svaki put pre nego što lažete, postavite sebi pitanje: imam li ja neku korist od ove laži? Stavite sebe na mesto druge osobe, zamislite kako bi se ona osećala da sazna istinu: da li bi se uvredila, da li bi razumela vaše "iskrene" motive laganja, ili biste izgubili njeno poverenje?