Srećan je čovek koji radi ono što voli

katarina-cirovicTamara Ćirović je završila engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trenutno radi kao novinar na kablovskoj televiziji Kopernikus, gde uređuje i vodi informativnu emisiju "Aktuelno". Kako kaže Tamara,  njen posao je pre svega odgovoran i stresan, pa onda interesantan. "Ispunjava me i oplemenjuje na način na koji druga profesija možda ne bi. U svakom slučaju, ima ono nešto što vam uđe pod kožu i u jednom trenutku shvatite da ne možete da zamislite dan bez te lepote jurcanja za vestima."

Da li imate tremu kad radite svoju emisiju?

Tremu nemam, možda samo odgovornost prema tematici kojom se bavim, kako u svojoj emisiji, tako i ostatku programa TV Kopernikus u kome učestvujem.

Koliko je teško ili lako stvoriti interesantnu emisiju za gledaoce vaše televizije?

 U slučaju emisije "Aktuelno", za gledaoce nije toliko važno i nije od presudnog značaja da ona bude zanimljiva. Mnogo je važnije da bude informativna i da, kako sam naziv kaže, teme budu aktuelne. Uzimajući u obzir da živimo u zemlji u kojoj je veoma zanimljivo baviti se novinarstvom, posebno kad je u pitanju informativa, zanimljivosti se bez nekog posebnog truda javljaju same po sebi.

Da li ste u detinjstvu maštali da radite baš ovaj posao, ili je nešto drugo bilo u pitanju?

Očarana svojom učiteljicom, u detinjstvu sam maštala da budem profesor. Te maštarije su se i ostvarile, jer sam pre rada na televiziji predavala poslovni engleski jezik. Ipak, igrom slučaja put me je odveo u svet novinarstva, a ja ću se truditi da na tom putu i ostanem.

Pored rada na televiziji, vi se bavite i prevođenjem. Kako usklađujete ova dva posla i da li imate dovoljno vremena da im se u potpunosti posvetite?

Završila sam engleski jezik i književnost, i moja konstantna potreba da se bavim jezikom nije bez osnova. Osim što engleski veoma često koristim u bavljenju novinarstvom, odvojim ponekad vreme i za prevođenje, ali i za volonterski rad u organizacijama za ljudska prava. Mišljenja sam da nikad ne dolazi vreme da se vrata zatvaraju pred novim radnim iskustvima, pogotovo ako se ona međusobno dopunjuju.

Mnoga istraživanja koja su sprovedena među mladom populacijom u Srbiji kažu da mladi ljudi žele uspeh preko noći, bez velikog truda i ulaganja energije. Da li se slažete sa ovim mišljenjem ili mislite da to baš i nije tako?

Težim putem se uvek ređe ide, i ne mislim da su mladi ljudi u Srbiji tome skloniji od drugih.

Da li sebe smatrate uspešnom osobom?

Sebe smatram ambicioznom osobom koja u toj ambiciji uspeva tako što uvek daje maksimum. Uspešnim osobama smatram one koje su se već ostvarile na svakom planu, a s obzirom da je ispred mene dug put koji treba preći, mogu jedino da se nadam da ću jednog dana s pravom biti zadovoljna sobom. A da li će to značiti i da sam uspešna - to će proceniti drugi.

Š ta čovek treba da uradi da bi bio srećan u životu?

Definitivno da radi ono što voli.

U šta i kome najviše verujete?

Bezrezervno verujem svojim roditeljima i sestri, a najviše verujem upravo u ono što su me oni naučili, da se dobro dobrim vraća, jer da ne verujem da je tako, za mene ništa ne bi imalo mnogo smisla.

U kojoj situaciji ste sami sebe iznenadili svojim ponašanjem?

Više zna da me iznenadi ponašanje drugih. Određeni sklop osobina i ponašanja me čak iznenađuje svaki put iznova.

Š ta najčešće zamerate sebi?

Vrlo retko zameram sebi nešto. Možda ponekad neutemeljeni optimizam.

Koja je najbitnija stvar kojoj vas je život naučio?

Najbitnija stvar kojoj me je život naučio bila mi je ujedno i najteža lekcija, a to je da nije uvek sve onako kako planiramo i da, i pored najbolje volje, ne možemo baš na sve da utičemo. Nekog sudbina vodi, a nekog vuče. Kod mene je to još uvek kako-kad.

Odakle crpite pozitivnu energiju?

Iz ljubavi sa najbližima, kao i većina ljudi. 

Kako se borite sa neuspehom?

Tako što ne očajavam, nego radim još više i trudim se da na okolnosti utičem onoliko koliko je to u mojoj moći. Nešto je ipak i stvar sudbine.

Š ta najviše cenite kod vaših prijatelja?

Kod prijatelja cenim onu osobinu koja je kao po pravilu retka. Cenim prijatelje koji su tu kad treba, kad je teško i kad mi je njihova podrška potrebna, ali još više one koji su tu da sa mnom podele sreću i uspeh. Možda to na prvi pogled ne deluje tako, ali takvih je manje.

Š ta vaši prijatelji najviše cene kod vas?

Čini mi se upravo tu osobinu. Lakše je biti uz nekoga kad mu ne ide, daleko je iskrenije prijateljstvo istinski se radovati nečijem uspehu i sreći. Bar je moje iskustvo tako pokazalo.

Vaša omiljena knjiga?

Za mene ne postoji jedna omiljena knjiga. Ja volim da čitam i mislim da još mnogo knjiga treba pročitati pre nego što se za jednu u tom smislu odlučim.Isto tako mislim da svaki period u životu pojedinca određuje izbor omiljenog štiva. S obzirom da sam završila englesku književnost, najlepše knjige iz tih dana su mi Vašar taštine V. M. Tekerija i  Bog malih stvari autorke Arundati Roj. Najviše me je zabavio Autostoperski vodič kroz galaksiju, SF knjiga Daglasa Adamsa. Trenutno čitam knjigu Nož Vuka Draškovića.  

Najlepši poklon koji ste dobili?

 Najlepši pokloni su oni koje dobijem nenadano, bez povoda. Oni koji su mi bliski znaju da me najviše obraduju slatkiši. Kad sam ja u pitanju, čokolada je nepogrešivo najbolji izbor. I ja volim da poklanjam čokolade, jer nikad nije na odmet nekome bar nakratko zasladiti život.

Mile Bijelić