Počni od početka, vrati se na početak

Jovana-ZdjelarevicIdealno zanimanje ne postoji, ali postoji idealni splet okolnosti da se bavite onime što zaista i želite. Da sklopite ono lepo i korisno. Jovana Zdjelarević je mlada Novosađanka koja je uspela u tome: svoju želju da se bavi novinarstvom je i ostvarila, a poslednje četiri godine pokazuje da je novinarska scena koja vlada Srbijom neće tako lako pokolebati. Pored dosadašnjeg angažmana u Novosadskoj hronici dnevnog lista „Dnevnik“, kao studentkinja žurnalistike na novosadskom Filozofskom fakultetu stekla je iskustvo u televizijskom novinarstvu, a stažiranje na studentskom radiju u Francuskoj donelo joj je dragoceno radijsko iskustvo. Jovana je 2013. godine dobila nagradu Novosadske novinarske škole za sveukupni angažman, promovisanje javnog interesa i rodne ravnopravnosti. Mlada, uspešna novinarka koja se ne plaši sebe, svog uverenja i koja je svakog trenutka spremna za dobru svirku.

VOX:: Šta je za vas novinarstvo?

Kreativna i društveno odgovorna profesija.

VOX:: Šta vas najviše uzbuđuje kad je vaš posao u pitanju?

Konstantno učenje i saznavanje informacija koje (u idelanoj varijanti) drugi ne znaju.

VOX:: Šta je to što vi pokušavate da promenite?

Uvek najpre prepoznajem greške kod sebe koje pokušavam da promenim, na profesionalnom i neprofesionalnom planu, potom nepravilnosti u neposrednom okruženju, pa se valjda sa iskustvom i odrastanjem ti koncentrični krugovi šire…

VOX:: Novinarstvo uvek teži ka nekim promenama, da li se slažete s tim?

Ne mislim da novinarstvo uvek i nužno teži ka promeni, mislim da pre svega teži ka razjašnjavanju i rasvetljavanju pojava i procesa u društvu te uzročno-posledičnih veza među njima. Tek kad je to jasno, novinarstvo može da teži ka promenama koje su nužne da bi svi oni koji čine društvo živeli dostojanstvenim životom.

VOX:: Koji deo svoje dosadašnje karijere biste istakli?

Novinarstvom se bavim kratko, tek četiri godine, pre toga su bili studentski dani. Do sada mi je, ma koliko zvučalo kao kliše, svako novinarsko iskustvo bilo dragoceno. I rad na studentskoj emisji „Dekodiranje“, i rad u redakciji Novosadske hronike dnevnog lista „Dnevnik“, pisanje za „Vojvođanski magazin“, stažiranje na studentskom radiju u Francuskoj, novinarski seminari i obuke na koje sam išla… Mislim da će mi i nadalje svako iskustvo biti važno jer je profesija takva – svaki put je pred tobom nova tema (ili stara, ali s novim elementima), novi sagovornici, novi pristup, i trudiš se kao da je prvi put. Dobro, rutina se stiče, ali uvek si potpuno fokusiran na temu i maksimalno se trudiš.

VOX:: Šta za vas znači nagrada koju ste ove godine dobili od Novosadske novinarske škole?

Prva je i neočekivana. Nije bilo konkursa pa da namenski nešto napravim/napišem kako bih pobedila, tako da je zbilja bilo iznenada. Novosadska novinarska škola smatrala je da moj dosadašnji rad zavređuje tu nagradu i ja sam ponosna na to. Važno mi je i što je to upravo organizacija koja se bavi medijima, dakle neko ko zna šta je dobra novinarska praksa.

VOX:: Rad kojeg kolege cenite?

Izuzetno poštujem reči i dela Borisa Dežulovića i Predraga Lucića. Volim da čitam Antu Tomića. Poštujem Dimitrija Boarova i Jana Brizu, a imala sam sreću da mi njih dvojica budu predavači tokom studiranja. Svetlana Lukić i Svetlana Vuković iz Peščanika su izuzetne novinarke. Tu su i Teofil Pančić i Ljubomir Živkov. Ima ih, samo treba stići sve to pročitati, pogledati, poslušati…

VOX:: Šta mislite da nedostaje medijima u Srbiji?

Novac i pre svega poštovanje etičkih principa profesije.

VOX:: Šta, po vašem mišljenju, nedostaje mladima u Srbiji što bi im olakšalo život?

Vaspitanje, socijalna pravda i perspektiva.

VOX:: Šta mislite o obrazovanju koje pružaju srpski fakulteti, više škole?

Ne volim da osipam drvlje i kamenje po obrazovnom sistemu jer sam i sama bila deo tog i takvog sistema; završila sam fakultet i ne vidim da mi je to u bilo kom smislu odmoglo.Da sam mislila da tu ništa ne valja, ne bih studirala. Ok, nisam zaradila milione sa diplomom žurnalistike, ali to je bio moj izbor fakulteta i zanimanja. Ja verujem u neprikosnovenu snagu pojedinca pa je za mene fakultet mesto gde ti, ako želiš, možeš da crpiš znanje od predavača, a ima ih kompetentnih i kvalitetnih, kao i da uvidiš prilike za usavršavanje. A sistem, kao i svaki drugi, ima svoje (u ovom slučaju mnogobrojne) manjkavosti. Samo ne volim da te manjkavosti budu opravdanje za nerad i opštu letargiju.

VOX:: Šta obično kupujete u supermarketu?

Štapiće s kikirikijem i sve vrste čokolada, sem one sa grožđicama.

VOX:: Da li ste putovali negde u skorije vreme i gde?

Skoro sam bila u Sarajevu, a pre toga sam posetila Osijek, Zagreb, Beč, Milano, Pariz… Imala sam sreće da sve te gradove obiđem tokom protekle godine. Volim da putujem po zemljama bivše SFRJ, još samo u Makedoniji nisam bila. Volim da putujem na koncerte, to je idealna kombinacija – u drugom si gradu, ili čak u drugoj državi, a povod je muzika, uz koju uvek idu i drugari. Nema bolje.

VOX:: Knjiga koju ste poslednju pročitali?

Omiljena igra“ Lenarda Koena. Još koja strana pa ću završiti Ljubav i prepreke“ Aleksandra Hemona, a uporedo s tim čitam Enter džehenem“ Damira Avdića i Autoportret s torbom“ Semezdina MehmedinoviVOX:: a. Iako pitanje zahteva jedan odgovor spominjem ih sve, ali ne zato da bih istakla koliko, bože moj, ja mnogo čitam, jer ne čitam non-stop ovim tempom, već zato što su svi oni odlični pisci (a dvojica i sjajni muzičari) vredni pažnje. To ja sad lobiram ne bi li se neko od čitalaca i čitateljki zakačio za nekoga od njih. Umnogome će sebi ulepšati i/ili oplemeniti život.

VOX:: Koji je vaš moto koji vam pruža podsticaj?

Nemam jedan moto. Nekad osvanem s nekom rečenicom u glavi pa odlučim da mi baš ona bude moto tog dana ili prosto neki soundtrack koji biram da me prati. Mehmedinović kaže : „Prijateljstvo je privilegija“ pa o tome ovih dana tako nešto, kao, dumam. A kad mi baš zatreba da samoj sebi izmantram nešto na brzinu… Sve češće otpevam deo pesme „Leb i igri“ makedonskog post pank benda „Bernays Propaganda“ koji u originalu ide ovako :

Почни од почеток, врати на почеток. Заборави на сѐ што те научивме и барај срце во себе. Почни од почеток, и не се плаши.... од себе, од себе

Dakle, kad zafali energije, plana, entuzijazma, ja pomislim na to: „Počni od početka, vrati se na početak, zaboravi na sve što su te naučili i traži unutar srca. I ne plaši se sebe

 

Milena Milenković

Visoka skolastrukovnih studija za vaspitace