Da li su prave vrednosti izašle iz mode?

„Iz njenog ugla“

 

tanja3Mala dela sa velikom ljubavlju predstavljaju njen moto. Majka je troje dece i srećno udata za svoju srednjoškolsku ljubav. Autor je i koordinator nekoliko programa za mlade i već15 godina radi u nevladinom sektoru, zalažući se za promociju pravih životnih vrednosti. Psiholog, edukator, savetnik i „kouč” u treningu, interesuje se i za teologiju, koju vidi u saradnji sa psihologijom. Veruje da su ljubav, vera i nada pokretač pozitivnih promena i transformacije pojedinca. O stanju u društvu, mladima, pravim životnim vrednostima i veri govori Tanja Ilijazović.

Kao svaka odrasla i odgovorna osoba zainteresovana za budućnost svoje dece i pokolenja koja stasavaju, Tanja ne ostaje imuna na trenutnu situaciju u našoj zemlji. Prema njenim rečima, potrebna je promena i to ona koja će doći kao rezultat integriteta i karaktera izgrađenog na pravim vrednostima: promena koja neće nikoga gurati na dno, već ona koja će snagu prepoznati u udruživanju i sinergiji. Promena koja ne poznaje konkurenciju, već u napretku drugih vidi podstrek da se unapredi i razvije, jer se i drugi razvijaju i napreduju.

Mada na pitanje šta je danas odgovorno priznaje da teško može da pronađe pravi odgovor, sigurna je u to da u modi svakako nije ono što bi trebalo da bude: Retko se može čuti za mlade uspešne ljude iz naše zemlje, toliko se malo o njima govori da je to i neprimetno. Naš problem nije u tome što nema za koga da se pročuje, već što nema mesta za takve ljude. Pitam se samo – ako nema mesta za njih, u kom pravcu mislimo da nam se kreće društvo? Zavaravamo se ako mislimo da taj pravac nije očigledan. Citirala bih svog profesora: „Život je veoma predvidljiv. Ako pogledate izbore jednog čoveka, veoma vam je jasna njegova putanja i lako možete predvideti gde će biti za godinu, dve, pet ili deset“. Ako hoćemo da prave vrednosti budu u modi, one treba da budu i zastupljene, da se o njima glasno govori.  

Za nju su prave vrednosti one koje su konstantne i ne menjaju se, a na kojima se i temelji i ustav naše države, samo što nije sigurna da smo ih svesni. Kako naša sagovornica pojašnjava, to su vrednosti koje su zapisane u Svetom pismu, kao što su vera, ljubav i praštanje. Navodi primer himne ljubavi, koja je zapisana u Svetom pismu i kaže da bismo, kad bismo je samo jednom u dva dana pročitali, oplemenili sebe emocionalno i duhovno, a posledica toga bi bila praktična pomoć mnogima kojima je ona potrebna. Bez tih pravih vrednosti, Tanja smatra da nema zdravog i stabilnog pojedinca, lokalne zajednice i društva.

A kako da prave vrednosti vratimo na mesto koje im pripada? Verujem da svaka dobra promena u društvu počinje od pojedinca, jer ako se pojedinac promeni nabolje, nabolje se menja i celokupno društvo. Promena počinje od tebe i mene, sada, a ne „od ponedeljka“. Iako društvena situacija u kojoj se nalazimo ne deluje motivaciono i ohrabrujuće, to nije razlog da mi ne činimo ništa. Svako od nas treba da napravi barem malu promenu, mali korak napred.. Ljudi će često reći „nemam snage“, „istrošio sam se“, „pokušao, ali ne vredi“... Nikad nije kasno da se krene od početka i nije obeshrabrujuće počinjati po ko zna koji put iznova – važno je da se krećemo napred. Moje ohrabrenje svima nama je da ukoliko verujemo da možemo, tako će i biti, a ukoliko verujemo da ne možemo – opet će tako i biti, kaže Tanja.

Društvo bi u filmu promena i oporavka trebalo da ponese jednu od glavnih uloga. Potreban je strateški plan o promociji, izgradnji i implementaciji pravih vrednosti. Edukacija u vrtićima, školama, fakultetima... Potrebna je inicijativa svih institucija, celokupnog društva. Ne bih volela da zvučim kao da trenutno niko ništa ne radi po tom pitanju, jer nije tako. Ipak, sve je to na minimumu koji će nas mravljim koracima voditi napred. Važno je da shvatimo potrebu da ubrzamo korak; mlade generacije stasavaju i vreme ne stoji i ne čeka nikoga, dodaje ona.

Pitali smo je i da li je vera danas izlizan pojam koji je postao imperativ „modernog“ društva. Vera se danas veoma često brka sa religijom, „suvim“ tradicionalnim praktikovanjem običaja. Za mene je bilo iznenađujuće kada sam čula izjavu jedne mlade osobe da je pravoslavni ateista. Ni sada ne razumem šta to zapravo znači. Statistike govore da trenutno u Srbiji ima 91,54 odsto hrišćana, gde se ubrajaju pravoslavni, katolički i protestantski vernici. Na osnovu toga, neko bi mogao da pomisli da je Srbija harmonična zemlja, baš onakva u kakvoj bi voleli da žive, jer je centralna poruka hrišćanstva upravo ljubav. Ali, ako za trenutak zanemarimo statistiku i izađemo na ulicu da kupimo novine ili hleb, ako odemo na posao, prošetamo kroz grad i uveče se vratimo svojoj porodici, shvatamo da se nešto tu ne uklapa. Narušen sistem vrednosti, sve češći razvodi brakova i rizični oblici ponašanja navode nas da se zapitamo kako je moguće da nema korelacije tamo gde bi trebalo da je bude? Ko je onda pravi vernik? Da li mi to, zapravo, ne živimo ono što kažemo da jesmo? Nazalost, moram reći, vera je postala daleka i „prazna“, a ona je na prvom mestu lična i poseduje punoću koja daje svrhu životu i iz koje vrednosti poput ljubavi i praštanja treba da izviru, upravo kao posledica vere, a ne primarno kao cilj za sebe, poručuje Tanja.

tanjaNjen rad

Naša sagovornica radi sa mladima skoro 15 godina, a i sama je autor nekoliko programa za mlade. Zanimalo nas je da li je to teško i gde zapravo pronalazi inspiraciju?

Rad sa mladima me zaista inspiriše. Oni predstavljaju buduće nosioce našeg društva, a budućnost našeg društva zavisi upravo od njihovih vrednosnih izbora. Mladi imaju kapacitet da donesu prave odluke, imaju šta da kažu, samo im treba dati priliku za to. Od mladih možemo mnogo toga da naučimo o životu, to mogu da kažem iz sopstvenog iskustva. Kao edukator i mentor mnogim mladima menjala sam sebe, učila i upoznavala sebe na jedan novi način. Rad sa njima me oplemenjuje i izgrađuje.

U radu sa mladima nije teško, ali ima izazova, i to najviše u domenu organičenja koja sami sebi postavljaju. Postavljaju ih jer dobijaju takvu poruku iz svoje okoline – porodice, škole, medija, društva. Kod mladih se u dovoljnoj meri ne razvija motiv postignuća i empatije, pa imamo nove generacije mladih kojima je teško da nameste krevet, operu sudove,uče... razumeju i saosećaju sa prijateljima, porodicom, svojom okolinom. Mlade generacije u kojima je Fejsbuk i vreme na internetu glavna prekupacija. Kad ih pitate koje su njihove želje i kako misle da ih ostvare, mnogi bivaju zatečeni. Međutim, tu je veoma veliki broj onih kojima treba samo mali podstrek da bi „uzleteli“. I jedni i drugi poseduju isti kapacitet, važno je to prepoznati, ulagati, podsticati i podržati. Mladima smo potrebni mi „stariji“ i to ne smemo da zaboravimo. Mi utabavmo put kojim oni treba da prođu i da ih naučimo da ga utabaju za sebe i generacije koje za njima dolaze. Pitanje je kakav model mi dajemo njima, koji je naziv puta koji mi krčimo?

I sama sam majka troje dece, dve tinejdžerke i jednog đaka prvaka, i razumem sve poteškoće sa kojima se susreću mladi, a i roditelji. Inspiracija i satisfakcija treba da nam bude bolje okruženje u kojem će oni živeti i odgajati svoju decu. Vera je za mene svakako najveća inspiracija i motivacija.

Trenutno radi na projektu „Fokus na novim liderima“ kao koordinator i predavač. Ovaj projekat ogleda se u razvijanju karakternih osobina studenata, obuci u veštinama koje su neophodne za svakog mladog lidera. Takođe, ovaj trening ima za cilj da mlade, kao buduće stubove društva, podstakne da preuzmu aktivnu ulogu u razvoju svojih lokalnih zajednica i na taj način doprinesu razvoju svojih liderskih veština. To su projekti za koje duboko verujem da imaju odjek na duže staze. Ono što smo iskusili prošle godine sa prvom generacijom mladih lidera koji su prošli ovaj projekat jeste potvrda toga. Moram priznati da je, osim predavanja i edukacija, mentorski rad nešto što veoma volim i uživam dok gledam proces razvoja jednog mladog čoveka. Privilegija je imati takvu priliku, zaključuje Tanja.

tanja1

Poruka mladima u Srbiji

tanja2Tanjina poruka bi bila jedna kratka priča o buvama, koju je čula nedavno. Ovako otprilike glasi: Svi organizmi imaju samoograničavajuću tendenciju ako su suočeni sa negativnim iskustvom i neuspehom. Znate kakve su buve. Ako vam u kuću utrči pas pun buva, one će momentalno iskočiti i razleteti se po kući. Buva može da preskoči pola sobe u jednom skoku. Izvesni istraživači rešili su da istražuju ograničavajuća uverenja kod buva, pa su ih stavili u teglu koju su zatvorili poklopcem. Buve su skakale tako visoko da su stalno udarale u poklopac. U jednom momentu im je dosadilo, pa su počele da skaču do centimetar niže od poklopca. Spoljašnji faktori su formirali čak i uverenja buva. Međutim, ono što je interesantno za nas ljude je činjenica da su buve nastavile da skaču samo do određene visine i kad je poklopac sklonjen. Životno iskustvo ih je naučilo da ne skaču previše visoko.

Zato se osvrnite oko sebe, možda je poklopac vaše „tegle“ otvoren, samo što vi to ne znate. I skočite svom snagom koju imate, poručuje Tanja.  

Za kraj još ohrabruje: Naučite da birate dobro, napravite prave izbore, jer vaši izbori čine vas. Kao budući stubovi ovog društva, fokusirajte se na prave vrednosti kao što su ljubav, vera i nada. Koračajte kroz život uzdignute glave, ne nadmeno, već sa saznanjem da uzdignute glave moze ići samo onaj čovek koji ima integritet i izgrađen karakter, jer oni podupiru uzdignutu glavu. Budite omladina koja ljubavlju, trudom, zalaganjem i poštenjem donosi pozitivne promene u svom okruženju. Imate šta da kažete, zato neka se i vaš glas čuje!

Vox tim