Komedija uživo

komedija-uzivoOrganizacija Standup.rs (www.standup.rs). osnovana je 15. juna 2010. godine u Beogradu, a između ostalog bavi se produciranjem i realizacijom klupskih i pozorišnih nastupa domaćih i regionalnih stand-up komičara (Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Bosna i Hercegovina) (podnaslov)

Retor, komičar, a i satiričar. Spontan, direktan, rečit i iskren. U pozorištu, kafeu, klubu, baru, na festivalu… Dajte mu samo binu, mikrofon i za početak tišinu, i ovaj „sam svoj majstor“ – istovremeno pisac, reditelj i izvođač – stand-up komičar vrlo brzo će vas uvući i svoju priču i nasmejati.

Prestonička mesta sve češće otvaraju vrata stand-up komičarima i publici koja bi da se nasmeje pričama umetnika iz ličnog iskustva i njihovih pogleda na svet. Osim Beograda, trupe stand-up komičara nastupaju i u Kragujevcu, Valjevu, Zaječaru, Loznici, Novom sadu, Pančevu, Vranju, Zrenjaninu, Užicu, Čačku, Subotici…

Glavni krivac za širenje smeha ove vrste među ljudima je organizacija Standup.rs (www.standup.rs). Osnovana je 15. juna 2010. godine u Beogradu, a bavi se produciranjem i realizacijom klupskih i pozorišnih nastupa domaćih i regionalnih stand-up komičara (Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Bosna i Hercegovina), kao i organizacijom konkursa za mlade talente, radionica i festivala u formi stand-up komedije. Prema rečima producenta Milice Mihailović, organizacija radi i na stvaranju šire scene stand-up komedije, jer, kako ona kaže, ova izvođačka forma doskora nije bila poznata na našim prostorima. Prioritet organizacije je da pomogne mladim umetnicima koji izvode sopstveni komični materijal da pronađu autentični izraz i najkraći put do publike. Standup.rs intenzivno sarađuje sa srodnim udruženjima i komičarima iz regiona, ali i iz Velike Britanije, dodaje ona.

Kako ona još objašnjava, priče stand-up komičara nemaju ništa zajedničko sa prepičavanjem viceva, a do izražaja dolazi veština umetnika da na duhovit način pripoveda o svetu oko sebe. Bez obzira što spada u žanr popularne komedije, stand-up je uvek neizbežno imao određeni vid društvene satire. Takođe, to je i neka vrsta povratka govorništvu i formi društvene kritike. Kroz naizgled „bezopasnu“ priču, mogu se vrlo oštro, a suptilnim sredstvima, kritikovati trenutni problemi u društvu, kako na lokalnom nivou, tako i u globalnom kontekstu, priča Mihailović.

Prema njenim rečima, jedini način da se proveri sopstveni talenat jeste da stanete na scenu i izvedete par minuta svog materijala. Taj nastup najverovatnije neće biti dobar, ali će vam dati odgovor na pitanje da li želite da budete stand-up komičar. Ako želite, tada sledi onaj malo teži deo – kada se komičar kali pred publikom. To su, zapravo, probe jer ne postoji način da bez publike probate svoj humor. Oni koji postanu komičari tvrde da je to najlepši posao na svetu a to će reći i svaka svetska zvezda u ovom žanru. Najlepši i najteži savet je jedan: pokušaj, poručuje ona za kraj.

Prva stand-up komedija u produkciji Standup.rs je „Grupna terapija“ Srđana Jovanovića, premijerno izvedena maja 2009. godine.

Kroz takmičenje za nove komičare nazvano Otvoreni mikrofon, organizacija je došla do skoro svih komičara. Izuzetak je Srđan Dinčić, koji je napisao tekst drugom takmičaru, koji je nastupio, a s obzirom na to da je tekst bio sjajan, Srđan se ubrzo nakon toga popeo na binu i pridružio organizaciji Standup.rs. Prema rečima naše sagovornice, najbolji način za početak bavljenja ovom formom i jeste upravo Otvoreni mikrofon, jer kasnije pobednici dobijaju nastupe i radionice, što je velika podrška za početak rada svakog komičara. Kao posebno važan i njihov najveći projekat, ona je istakla i StandUpFest, međunarodni festival stand-up komedije, koji je u oktobru ove godine održan po treći put.

Milica Petrović

 

Razgovarali smo i sa dva stand-up komičara, a u nastavku teksta pročitajte njihova iskustva i savete za one u kojima se, zasada, kriju stand-up komičari.

*Aleksandar Perišić (30) iz Kraljeva, nezaposlen, a prvi stand-up nastup održao je 4.11.2010.

- Gde nalazite inspiraciju za nastupe? Da li je dozvoljena trema u nekoj meri?

Ne bi bilo lepo da je tražim u svakodnevnom životu, jer su teme koje obrađujem prilično škakljive, tako da mi i mašta dosta pomaže. Uglavnom, nađem neku sociološku kategoriju, filtriram ono najnegativnije što ona nosi, a onda pokušam da joj dodam duhovitu notu. Trema može svašta da učini, pa i da te ostavi bez teksta. Na svu sreću, do sada se ništa drastično nije desilo. Trema ne pita da li je dozvoljena ili nije. Ona je kao duh Hamletovog oca – pojavi se kad ona to nađe za shodno. A onda se snalazimo, kako ko ume.

- Imaju li stand-up komičari neke teme koje su samo njihove i po kojima su poznati/po kojima se baš razlikuju jedni od drugih?

Teme su manje-više univerzalne. Način na koji ih komičari obrađuju je nešto po čemu se razlikuju. Izbor stila uglavnom zavisi od senzibiliteta samog komičara i u većini slučajeva nametne se sam od sebe. Mislim da je publika i u Srbiji i u regionu već prepoznala stil svakog od nas, zna šta može da očekuje na nastupima ovog ili onog komičara (ili komičarke) i da već imaju svoje favorite. S izuzetkom mene. Mene niko ne voli.

- Poruka za one koji se još školuju i pronalaze sebe, ali pomišljaju da bi mogli da budu stand-up komičari – na koji način je najbolje da provere da li su talentovani za tako nešto?

Ne postoji nikakva škola za stand-up komediju. Ono što je osnovna mistifikacija je da će ljudi koji su duhoviti u društvu, za kafanskim stolom i slično, biti duhoviti i na bini. To ne mora uvek da bude slučaj. Najbolji način da to provere jeste da napišu tekst i da izađu na veče otvorenog mikrofona. Ja sam počeo tako što sam gledao britanske i američke komičare i pokušavao da prokljuvim mehanizme kojima izazivaju smeh kod publike. Onda sam te mehanizme, za koje sam verovao da su mi bliski, primenjivao na teme koje sam želeo da obrađujem.

*Srđan Dinčić (28) iz Sremske Mitrovice, po zanimanju stand-up komičar i TV scenarista, bavi se stand-up komedijom od 1. aprila 2011. godine.

- Gde nalazite inspiraciju za nastupe? Da li je dozvoljena trema u nekoj meri?

Inspiraciju pronalazim u svemu što postoji i sve je dobra tema za stand-up. Dobro, osim bušveldske kišne žabe (Breviceps adspersus), ona je malo dosadna i ljigava… Retko se dešava da ostanem bez teksta tokom nastupa, ali kad se desi – trudim se da publici sve izgleda kao da je baš tako trebalo da izgleda. Trema se obično vrlo bahato ponaša i ne pita da li joj je dozvoljeno pojavljivanje na nastupu, nego samo upadne i napravi lom.

- Imaju li stand-up komičari neke teme koje su samo njihove i po kojima su poznati/po kojima se baš razlikuju jedni od drugih?

Teme se uglavnom ponavljaju, ali način na koji obrađuju teme i predstavljaju ih publici je ono što pravi razliku među komičarima.

- Poruka za one koji se još školuju i pronalaze sebe, ali pomišljaju da bi mogli da budu stand-up komičari – na koji način je najbolje da provere da li su talentovani za tako nešto?

Jedini način da proveriš da li si talentovan za stand-up komediju je da uzmeš mikrofon i staneš pred ljude. Dovoljno je manje od pet minuta da po reakciji publike vidiš možeš li to ili ne. Prema mom mišljenju, pre audicije je najbitnije napisati dobar, AUTORSKI stand-up materijal za koji još neko osim tebe smatra da je duhovit. Sve ostalo (dikcija, ponašanje na sceni, komunikacija sa publikom) može da se stekne s vremenom kroz nastupe.