OD DEČAČKIH TENKIĆA DO PATENATA KOJI ĆE PROMENITI SVET

milos-stankovic(K)ako se po jutru dan poznaje, tako se i na osnovu onoga što u najranijem detinjstvu ispoljavamo može proceniti u kakve ćemo ljude izrasti. Naši najbliži su tu da nas podržavaju, da zajedno sa nama otkriju naše skrivene želje i talente i da nam pomognu da izrastemo u prave ljude, zrele i nesebične, sposobne da stvaraju i menjaju svet oko sebe. Ljudi koji ispune ta očekivanja zauvek žive kroz buduća pokolenja, jer za sobom ostavljaju dubok i neizbrisiv trag, baš onaj trag koji zub vremena nikad neće nagristi. Postavlja se pitanje da li su ljudi koji su imali priliku i čast da gledaju rast, razvoj i sazrevanje Miloša Stankovića svesni časti koja im se ukazala, jer poznavati takvog čoveka i imati osećaj da zajedno pripade istom društvu i istom svetu gramzive današnjice je neprocenjivo. Velika misao Fjodora Mihajloviča Dostojevkog: Ako se na putu do cilja počneš zaustavljati da baciš kamen na svakog psa koji zalaje na tebe, do cilja nikada nećeš stići, zvezda je vodilja ovog mladog naučnika. On je čovek koji gradeći svoju karijeru nesebično pomaže stvaranju boljeg i zdravijeg sveta oko nas. Njegova soba postala je pretesna za sva ordenja, a petnaestokvadratni podrum njegove bake je pretvoren u laboratoriju u kojoj nastaju njegova čarobna dela. On je genije svetski, a naš; vitez nauke, jer su njegovi izumi – elektrostatički uništivač korova i ekološki auspuh – proglašeni za najbolje. Ličnost životnog stila 2012. godine, zaslužni građanin Zemuna, a moglo bi se skromno reći i sveta, Miloš Stanković – ponos i dika naše nacije, ali i celog čovečanstva!

VOX:: Kada ste otkrili svoj talenat za elektrotehniku?

Još od malih nogu sam krenuo da se bavim inovativnim stvaralaštvom. Kao trogodišnjak sam rasklapao automobilčiće i od njih pravio male tenkove. Naukom se aktivno bavim od treće godine srednje škole. Sada mi je to prioritet, jer od toga živim. Uporedo sa tim se rekreativno bavim sportom, preciznije karateom, košarkom i plivanjem.

VOX:: Sa koliko godina ste prvi put učestvovali na Međunarodnom sajmu nauke?

Prvi put sam učestvovao na Međunarodnom sajmu automobila u Beogradu 2002. godine. Sećam se toga kao da je juče bilo. Bilo je vrlo zanimljivo. Zanimali su me automobili i devojke, one lepe hostese – dodaje mladi pronalazač uz šarmantan osmeh. Velika posećenost štanda koji smo imali moji drugari i ja motivisala me je da nastavim to da radim. Zvanična aplikacija za nagradu bila je iste godine na Međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća u Beogradu. To je bila moja prva nagrada, a iste godine sam takođe dobio nagradu za pronalazača godine u zemlji.

VOX:: Učestvovali ste na Svetskom kongresu genija u Japanu. Kako ste došli do učešća na toj manifestaciji i koji je najjači utisak koji nosite sa nje?

Prošle godine sam postao redovni član Ruske međunarodne akademije nauka, koja je mi je dodelila titulu i orden „Viteza nauke“, što je najveće priznanje u Rusiji. Tome su prisustvovale brojne delegacije, između ostalih i delegacija Tajvana. Zatim sam učestvovao na Međunarodnom sajmu nauke u Moskvi i Međunarodni inovacioni centar mi je dodelio Zlatan orden za kreativnost za visok doprinos unutar razvoja međunarodne nauke i tehnologije. Na osnovu publikovanih naučnih radova, inovacija i pomenutih radova, dobio sam poziv za najveću svetsku konferenciju nauke na Tajvanu. Konferencija je održana pod nazivom Globalna budućnost, životna sredina i zdravlje. Sve to je finansirala Vlada Tajvana. Učestvovalo je oko 500 izlagača, od toga je bilo trinaest govornika, a ja sam bio jedan od njih. To su uglavnom profesori sa Kembridža, Harvarda i drugih brojnih svetskih univerziteta i instituta. Na toj konferenciji sam pobedio i osvojio nagradu za najbolje projekte. Svaki učesnik je mogao da izloži po jedan projekat, a jedino su meni dozvolili da izložim dva, što je velika čast. Toj konferenciji je prisustvovao i dr Joširo Nakamac, koga je Američka akademija nauka proglasila jednim od pet najvećih naučnika svih vremena. On me je i pozvao da učestvujem na Svetskom kongresu genija u Japanu. Tamo se može učestvovati jedino uz poziv. U proseku, ovaj kongres broji 30 do 40 učesnika, ali je prošle godine bila veoma jaka konkurencija, te je učestvovalo 160 ljudi. Tu sam dobio nagradu „Svetski genije“. Pored kulture Japanaca, na mene je najjači utisak ostavila njihova briga o mladim naučnicima i pronalazačima. Kada kod njih jedan čovek uspe, a uglavnom svi rade za dobrobit društva, cela nacija ga podrži, jer znaju da će on svojim uspesima povući napred sve njih. Međutim, to kod nas nije slučaj. Kad kod nas neko uspe, svi ga vuku prema dnu. Japan je, blago rečeno, tehnološki ispred nas dobrih sto godina. Preko 95 odsto patenata njihovih pronalazača zaživi u privredi, što je zaista imponzatno i znatno iznad svetskog proseka.

 

milos-stankovic1VOX:: Koliko Vam znači podrška najbližih ljudi i u čemu pronalazite inspiraciju?

Podrška porodice i prijatelja mi znači veoma mnogo, a inspiraciju pronalazim upravo u ljubavi. U porodici nalazim moralno i materijalno uporište. Oni su moji najveći saradnici i prijatelji, jer bez njih ne bih ni uspeo.

VOX:: Pronalazač ste brojnih patenata. Na koji od njih ste najponosniji?

Najviše sam ponosan na električni uništavač korova i delova biljaka, koji efikasno uništava i ambroziju. Za njega sam i dobio nagrade na Tajvanu, u Moskvi i u Tokiju. Taj uređaj pomoću određene frekvencije uništava korov bez ikakve opasnosti da će uništiti okolne biljke. Ovaj aparat radi bez ikakve hemije i pesticida, što je veoma važno, jer prema navodima Svetske zdravstvene organizacije upravo zbog tih hemikalija godišnje se otruje 25 000 000 ljudi, a njih 350 000 umre. Ovaj aparat je potpuno ekološki I očekujem da se to testira na većoj površini Beograda i već sledeće godine uđe u primenu u procesu uništavanja ambrozije na teritoriji celog grada. Ima dosta zainteresovanih kompanija za saradnju na realizaciji ovog uređaja.

VOX:: Kako ste došli na ideju da stvorite elektrostatički aparat za uništavanje ambrozije?

Alergičan sam na ambroziju, pa sam želeo da je ekološkim putem uništim, a da se pri tome ostale biljke ne unište. Ja sam elektroinženjer i istraživanjem sam došao do određenih saznanja pomoću kojih sam taj uređaj napravio i testirao. On uništava ambroziju u korenu, tako da ona ne može ponovo da izraste u toku sezone. Gotovo istovremeno sam došao i na ideju stvaranja elektrostatičkog partikularnog filtera koji bi se montirao na izduvnoj grani motornog vozila, a imao bi sposobnost prženja mikročestica čađi (te čestice su glavni uzrok kancerogenih oboljenja, pogotovo pluća).

VOX:: U trenutku kad se neprekidno govori o važnosti prelaska na korišćenje goriva iz obnovljivih izvora energije, Vi pronalazite sistem za dobijanje kvalitetnih goriva iz naftnih derivata. Koliko bi on mogao da doprinese očuvanju čovekove životne sredine i na kakav odziv je ova vest naišla u auto-industriji?

Ljudi pokušavaju da u automobile ugrade brojna alternativna sredstva, kao što su gorive ćelije, alternativna goriva, filteri, itd. Ja sam to pokušavao ranijih godina, ali zbog jakog lobija unutar automobilske industrije nisam mogao da dođem do tržišta. To su integrisani zatvoreni sistemi u koje ne možete lako ući. Elektromobil je po mom mišljenju nekomercijalan, a popularan je zbog jakog lobija i marketinga, jer ako želimo da sadašnji saobraćaj zamenimo elektrosaobraćajem, u svetu treba da se izgradi još 350 nuklearnih centrala da bi se ti automobili proizvodili i napajali energijom, što je vrlo teško, a o brojnim potencijalnim katastrofama da i ne govorim. Vozila na gorive ćelije su vozila budućnosti, slažem se s tim jer podržavam inovativnosti, ali me najviše brine nestabilnost vodonika i vazduha, a rešenje po tom pitanju sporo napreduje. Tražio sam način kako da dođem do rešenja kojim bi se smanjila emisija štetnih gasova i racionalno trošili preostali energenti. Sa filterom to nisam mogao zbog jakog lobija unutar auto-industrije. Brojnim eksperimentima i razvojem sam došao do inovacije sistema obrtnog magnetnog polja, magnetne polarizacije, i visoke frekvencije, pomoću kojih se vrši specifično mešanje nafte sa određenim procentom vode i tako dobija vodo-naftna emulzija koja je stabilna i ima brojne prednosti u odnosu na postojeće gorivo. Prilikom sagorevanja ovakve emulzije u vozilu se koncentracija zagađenja smanjuje od 50% do 80% bez dodatnih filtera, sagorevanje u motoru je bolje i gorivo se štedi, a na taj način bi se i vek trajanja rezervi nafte produžio za još petnaest godina. To predlažem naftnim kompanijama. Da podsetim, prema sadašnjim prognazama svetskih stručnjaka, nafte na Zemlji će biti za još samo pedeset godina. Ovaj sistem je trenutno rešenje, a za to vreme mogu da se usavršavaju elektromobili, gorive ćelije i da se koriste automobili sa pogonom na tečni naftni gas.

milos-stankovic2VOX:: Opišite nam ukratko svoju karijeru.

Nakon završene srednje škole upisao sam Višu elektrotehničku. Od malih nogu sam se bavio različitim poslovima. Kao dečak sam sa ocem prodavao patike i trenerke na pijaci. Kasnije, tokom srednje škole, nas dvojica smo osnovali našu kompaniju. Bavili smo se proizvodnjom, ugradnjom i prodajom hardvera i softvera za računare. To je trajalo i tokom mog školovanja na Višoj elektrotehničkoj školi, a paralelno sa tim sam se bavio i sopstvenim inovacijama, za koje su mi bile neophodne finansije. Zatim upisujem Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ pri Univerzitetu u Novom Sadu. Po završetku fakulteta dobijam posao u institutu koji se bavio istraživanjem i razvojem projekata u samom centru Beograda. Radio sam i u Nemačkoj, Švajcarskoj, Švedskoj i Rusiji, na razvoju inovacionih projekata, kao inženjer na projektu, ili kao konsultant ili vođa projekta. Master studije sam završio na fakultetu za primenjenu ekologiju.

VOX:: Nakon završetka osnovnih studija na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Novom Sadu upisujete i završavate master studije na Fakultetu za primenjenu ekologiju. Kako ste se odlučili za to?

Sasvim slučajno. Ljudi su mi ponudili saradnju na ekološkim projektima.

VOX:: Počasni ste član Inovacionog centra „Arhimed“ iz Moskve, Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika, Ruske međunarodne akadenije nauka, nosilac brojnih priznanja i ordenja, poput „Svetskog genija“ i „Viteza nauke“. Da li Vam to donosi izvesna olakšanja u poslu kojim se bavite i na koji Vas način sve to motiviše?

To je sve skupa velika motivacija za dalji rad i usavršavanje, ali i veliki teret koji nosim na leđima. Ljudi od mene očekuju sve više i više. Tu su nova dokazivanja, nove ideje, usavršavanja. U aprilu ove godine sam dobio i nagradu grada Beograda u oblasti nauke za stvaralaštvo mladih, i to baš za pronalazak za uništavanje korova. Ujedno, sve te nagrade su i jedna velika referenca za moju dalju karijeru. U inostranstvu se to zaista poštuje, dok je kod nas obrnuto.

VOX:: Kakav je, prema Vašem mišljenju, položaj mladih naučnika i istraživača u našem društvu, a kakav u svetu? Da li bi odnos države prema njima trebalo da se promeni i na koji način?

Ovo je moje iskustvo. Ne generalizujem. Ko je u političkoj stranci ima podršku, ali to je prolazno upravo zbog smena vlasti. Ja to ne želim, jer pre svega neću da neko sutra diskredituje moj rad. U ovoj državi mladi naučnici nemaju adekvatnu podršku. Država bi trebalo da veći deo novca koji dobija od Evropske unije izdvaja za mlade i da se ta sredstva racionalnije troše, a ne da se slivaju u džepove pojedinaca. Nijedan moj projekat nije finansirala država, jedino mi je kratkoročno pomogla opština Zemun prethodnih nekoliko godina.

VOX:: Kakvi su Vaši dalji planovi?

Fokusiram se na komercijalizaciju, tj. okrećem se ka tržištu inovacija. Konkretno, želim da komercijalizujem elektrostatički aparat za uništavanje ambrozije, partikularni filter za auto-industriju i sistem za dobijanje kvalitetnijeg goriva.

VOX:: Šta poručujete mladim ljudima?

Mladima poručujem da veruju u sebe i u svoj rad, jer je to ključ uspeha. Želim da zajedno uspemo u izgradnji boljeg i kvalitetnijeg društva. Voleo bih da svi mladi ostanu ovde, ali nisam ja taj koji odlučuje o tome, već ekonomska i socijalna situacija u državi. Država je ta koja treba da ulaže u mlade i da ih podržava. Deca su naše blago, naša budućnost i zato treba investirati u njih. To najbolje ilustruje izreka Srbija je večna dok su joj deca verna. Citiraću Nikolu Teslu: Naši ekonomisti mogu predlagati ekonomičnije metode upravljanja, naši pravnici donositi mudrije zakone, ali bez pronalazača mi ne možemo bolje živeti. Pronalazači mogu stvoriti nešto bolje i jeftinije od postojećeg, njihovi patenti mogu doprineti privredi, društvu, ali i čovečanstvu u celini. Želim da mi, mladi iz Srbije, stvorimo što više srpskih brendova, da povećamo izvoz, a smanjimo uvoz, što bi ujedno povećalo i zaposlenost.

                                                                                                                                          Vladislav Milanović, FPN