TEDx po treći put predstavio ideje vredne širenja

tedx2013Kolika je vrednost ideje? Ukoliko bismo pitali Platona, odgovor bi glasio „apsolutna“. On je smatrao da su ideje nevidljive, da se ne mogu saznati čulima, i da su zahvaljujući takvoj zagonetnoj prirodi shvatljive samo umu. A šta bi se desilo ukoliko bismo promenili vremensku distancu i potražili odgovor u sadašnjosti? Iz takve „naglavačke“ perspektive uvideli bismo da je ideja danas i te kako vidljiva, ponajpre u imenu jednog trgovačkog lanca. Velika crvena slova čekaju iza svakog ćoška, kao jedan od najprepoznatljivijih ideja konzumerizma. Ukoliko vam je prvi ponuđeni odgovor previše apstraktan, a drugi previše realističan, treću soluciju mogli ste da otkrijete na trećoj TEDx konferenciji, održanoj 19. oktobra u Studiju M u Novom Sadu.

TEDx konferencije su mesta na kojima talentovani ljudi imaju priliku da predstave ideje vredne širenja. Idealtipski završetak svakog od govora bio bi domino-efekat kojim bi se dobra zamisao proširila i, nošena vetrom entuzijazma, nicala i na neplodnom zemljištu. Ovde, dakako, nije reč o američkom modelu motivacionih govora, već o konkretnim predlozima i planovima. Drugim rečima, ne ostaje sve na pukom „Možeš ti to...“, već se priča nadograđuje na „...a evo i kako“.

Konferencija je održana pod sloganom „Sanjaj. Stvaraj. Promeni. Postani“, a 11 govornika imalo je na raspolaganju 18 minuta da predstave siže svojih ideja. Gordana Čomić otvorila je novosadski TEDx govorom o pravima žena, i to na prilično inovativan način, budući da se njen stil umnogome razlikovao od šablonizovanih okvira feminističkog diskursa. Njene reči uspele su da zaintrigiraju i muške članove publike, ali ne provokacijama ili optužbama, već nasuprot tome (a pomalo i neočekivano) rečima podrške, budući da muškarac 21. veka i te kako nosi breme odgovornosti i pritisaka.

Slobodan Šušnjević predstavio je istorijat i perspektive „Kritične mase“, događaja koji okuplja ljubitelje bicikala. Članovi se okupljaju u Limanskom parku, svakog poslednjeg petka u mesecu u 17 sati. To nije samo prilika za kolektivnu vožnju u ekološkom maniru, već i inicijativa koja bi trebalo da poboljša položaj biciklista u saobraćaju.

U vremenu kada se većina hvata za digitron čim treba sabrati dva dvocifrena broja, Vladislav Radak hrabro je na sebe preuzeo zadatak da objasni kako matematika nije bauk i kako nam može biti od velike pomoći u svakodnevici. I zaista: svojim govorom je pokazao kako ova nauka nije samo lavirint zbunjujućih oznaka i operacija, već i prijatelj našeg vremena i novčanika. Vladislav je ponudio i konkretan savet: ako želite da što kraće čekate na šalteru, opredelite se za drugi s leve strane. Ljudi se prirodno fokusiraju na sredinu, a potom na onu stranu koja odgovara ruci kojom pišu. Kako više ljudi piše desnom rukom, vaš izbor je leva strana. Ipak, treba zaobići prvi šalter, budući da se izvestan broj ljudi automatski opredeljuje za prvo što je ponuđeno. Idealna opcija je, u većini slučajeva, drugi šalter s leve strane.

tedx2013 1Pauze između sesija bile su ispunjene zanimljivim sadržajima. Radoznalost je, kaže poslovica, ubila mačku, ali ne i posetioce TEDx konferencije. Oni su vozili mini-bicikl, otkrivali tajne kaligrafije i pisali o potezima koje žele da ostvare do kraja života. Posebnu pažnju privukao je crni sanduk u kojem su bile sakrivene sitnice iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Posetioci nisu mogli da vide sadržaj sanduka, ali su predstavu o njemu gradili na osnovu čula dodira - uvlačenjem ruke kroz uski otvor na gornjoj površini. Aleksandra Savić, načelnica Odeljenja za edukaciju, komunikaciju i marketing Prirodnjačkog muzeja, pričala je o značaju ovakvih ustanova, ali i o atraktivnim programima bez kojih nema stalnih posetilaca.

Milutin Milošević posvetio je svoj govor - ispravnom govoru. Nakon završetka školovanja mediji su većini građana jedini kontakt sa standardnim jezikom, te bi trebalo da posvete posebnu pažnju očuvanju norme. Ipak, mnogi voditelji i spikeri pogrešno akcentuju reči, ne poštujući pravilo po kojem silazni akcenti u srpskom jeziku ne mogu da stoje na poslednjem slogu. Ako u rečima „parlament“ ili „kontinent“ naglašavate krajnji vokal, verovatno je i vas zarazila loša jezička praksa pojedinih medija.

Konferencija je završena nastupom gospodina koji je po struci profesor istorije, ali je poznatiji kao glumac, i čije je ime Nikola Škorić, ali je poznatiji kao Dragan Torbica. „Državni posao“ je u proteklih godinu dana napravio „dobar posao“, te svakodnevno na duhovit način razbija stereotipe i skreće pažnju na erozije društva u kojem živimo. Škorić je govorio o kreativnom procesu nastanka ove serije, ali i o onome što glumačku i autorsku ekipu motiviše da i posle više od dve stotine epizoda i dalje snimaju.

Kolika je, dakle, vrednost ideje? To najbolje znaju oni koji su puni entuzijazma i novih saznanja napustili novosadski „Studio M“ u predvečerje 19. oktobra.

Stefan Janjić