Navika je čudo!

navika-je-cudoJedan od najuticajnijih faktora koji reguliše naše postojanje. Preduzete akcije, dati odgovori, donesene odluke, način života - sve to diktiraju upravo navike.

Naš život čine navike. Skoro sve što radimo podrazumeva ponašanje po navici. To je rutinsko ponašanje koje se redovno ponavlja i ima tendenciju da se podsvesno dešava. Ovakvo ponašanje, zapravo, pripada jednom od najjednostavnijih vidova učenja, jer posle nekoliko ponavljanja određenog ponašanja u istoj situaciji mi to usvajamo kao pravilo. Naime, mozak prestaje da šalje ideje kako da reagujemo, već automatski deluje na taj način. Navike su jedan od najuticajnijih

faktora koji reguliše naše postojanje. Preduzete akcije, dati odgovori, donesene odluke, način života - sve to diktiraju upravo navike. Ujutru ustajemo, nameštamo krevet, oblačimo se, peremo zube i sve su to radnje o kojima ne razmišljamo svakoga dana, već ih jednostavno obavljamo rutinski. Odmalena učimo da pre i posle jela peremo ruke, da se ne igramo s vatrom jer je opasno, da prelazimo ulicu dok je zeleno svetlo na semaforu i sve su to naučena ponašanja, definisana kao navike.


Zašto navike postoje?


Osnovni smisao postojanja navika je da nam pomognu u svakodnevnim aktivnostima. Skoro je nezamisliva situacija u kojoj svi svesno razmišljaju o svakoj svojoj nameri i svakom postupku kroz koji prolaze. Ako postoji nešto što se rutinski obavlja svakodnevno, poput  zaustavljanja automobila na crveno svetlo, ili hodanje pravim putem ka fakultetu, nezgodno bi bilo kad bismo svaki dan ovim zadacima posvećivali punu pažnju. Ipak, navika zahteva da se mozak neprestano koristi. Takođe nam omogućava i da obavljamo više zadataka u isto vreme. Zato je moguće lakirati nokte, a razmišljati o predstojećem ispitu, ili voziti auto i istovremeno ćaskati sa suvozačem.


Dobre i loše navike


Baš kao što imamo dobre, imamo i loše navike. Uprkos originalnoj funkciji navika da pojednostave naš život, postoji mogućnost da se razviju i navike koje su negativne, pa čak i destruktivne. Loša navika je oblik ponavljanja negativnog ponašanja kao što su, na primer, kašnjenje ili grickanje noktiju. Navika može biti i to da jedemo svaki put kada nam je dosadno, što se tokom vremena loše odražava na naš izgled i zdravlje. Kad god u više navrata ispoljavamo isto ponašanje, odgovor ili misao će postati navika. Zato moramo biti veoma oprezni i svesni navika koje se razvijaju sa svakim danom. Važno je napomenuti i da je ključni faktor u razlikovanju loših navika od zavisnosti ili mentalnih bolesti element volje. Ako osoba ima kontrolu nad svojim ponašanjem, onda je to navika. Naravno, u ovom slučaju se misli na pušenje cigareta, dok je korišćenje droge i opijata  definitivno bolest zavisnosti. Takvo ponašanje se ne sme pravdati pod izgovorom da je navika. Ko želi da promeni loše navike ili razvije dobre, mora najpre da zna kako se one formiraju. U suštini, naše navike su serija obrazaca. Obuvanje čarapa, pa patika, i zatim vezivanje pertli jeste proces koji se odigrava po šablonu. Kad god se ove radnje izvršavaju, nervne ćelije šalju mozgu poruku o tom obrascu, a on to kasnije automatski radi. Š to češće neke radnje obavljamo na isti način, to se veće veze stvaraju sa mozgom i kasnije ih je teže promeniti.


Kako se osloboditi loše navike?


Prema autoru Bilu Borhertu, najbolje vreme da se ispravi loša navika je odmah. Loše navike je najbolje iskoreniti još u detinjstvu. Odatle i mame ponekad umeju da zaprete umakanjem prstiju u ljutu papriku, kako bi dete još kao malo naučilo da ne treba da gricka nokte. Uklanjanjem određene navike određenu potrebu ostavljamo nezadovoljenom. Zato bi, ukoliko se menja nešto što je deo svakodnevne rutine,trebalo naći adekvatnu zamenu toj navici. Ko provodi previše vremena uz internet, mogao bi da natera sebe da svaki sledeći put prvo uzme neku knjigu kao zamenu. S vremenom će se smanjiti vreme koje provodi kraj računara. Takođe, oni koji pokušavaju da stvore neku naviku, ne bi trebalo da odmah previše opterete sebe. Na primer, u slučaju želje za doterivanjem linije, ne mora se početi sa istrčavanjem nekoliko kilometara, već bi i brzo hodanje ili 100 trbušnjaka, za početak, bili dovoljni. Potrebno je fokusiranje na jednostavne stvari, koje se čine jedna po jedna. Stručnjaci tvrde da će potpuno uzdržavanje od navike od 21 do 30 dana biti dovoljno da se ona iskoreni. Navike su kao opušteni mišići: posle odustajanja od vežbanja nakon nekog vremena slabe. Ko se ne ponaša po navici neko vreme, imaće sve slabiju i slabiju sklonost ka njoj.


Nekoliko načina za oslobađanje od loših navika


Ne može se usvojiti dobra navika ako već postoji loša. Kad bi mozak bio kao trka kroz močvaru, najlakši put bi bio onaj koji već postoji. Ali taj put nije najefikasniji i skoro je nemoguće izvući se iz blata ako su rupe duboke. Takva je, zapravo, loša navika. Postoji nekoliko načina za oslobađanje od loših navika. Umesto da odjednom menjamo sve što ne valja u ponašanju, trebalo bi da, za početak, postavimo konkretan cilj, odnosno naviku koju želimo da eliminišemo, a ta akcija bi trebalo da započne već danas.


Zapisati svoje ciljeve na papir. Ovo nas obavezuje da nešto uradimo, jer ne možemo da koristimo izgovor "zaboravio sam". Takođe, ovo je konstantan podsetnik na to šta želimo da promenimo.


Ukloniti iskušenja iz svog okruženja onoliko koliko je moguće, jer onoga ko želi da se, na primer, zdravije hrani, hrpa čipsa i slatkiša u kući će samo udaljiti od cilja.


Vizualizovati ciljeve. Ova metoda je preuzeta sa treninga za neurolingvističko programiranje (NLP) i svodi se na vizualizaciju sebe kao nekoga ko se i dalje predaje lošoj navici i ko je time veoma nezadovoljan. Druga slika je ista ta osoba koja je ispunila svoj cilj i odrekla se loše navike, potpuno zadovoljna sobom. Na ovaj način je lakše pronaći motivaciju u sebi, a i kad god je potrebna podrška, tu je.


Napraviti listu loših stvari koje su rezultat te navike i listu pogodnosti koja bi postojala u slučaju da se ta loša navika iskoreni. To će biti dobar podsticaj.


Izbaciti izgovore. Period pojačanog stresa takođe dovodi do rizika da se vratimo u pređašnju rutinu. Na primer, ako rešimo da idemo u teretanu odmah posle časova, treba da u rancu imamo spremnu opremu za trening.


Otkriti bliskim ljudima šta želimo da postignemo. Oni bi trebalo da budu podrška u slučaju da rešimo da odustanemo. Odvikavanje od nečega ponekad vrlo teško padne, ali zato postoje prijatelji, koji mogu da pomognu.


Beležiti uspeh. Treba napraviti skalu napretka, za svaku sedmicu po jedan viši nivo. Posle nekoliko nedelja truda može se videti kako i koliko se napreduje. Napredak je podsticaj da idemo dalje.
I ako dođe do zabušavanja, nikako ne bi trebalo odustati. Treba se trgnuti i nastaviti dalje. Neuspeh je zagarantovan jedino ako se ugasi i poslednji trud. Sprečavanje pada elana i motivacije je neophodno, jer su oni od ključnog značaja za istrajnost. Ako nekome nešto i ne polazi za rukom, prosto odustajanje mu neće pružiti rešenje. U tom slučaju, potrebno je promeniti način dotadašnjeg delovanja i istrajati u veri da je i dalje moguće postići željene stvari. Istrajnost je neophodna.
Na kraju puta, kad stignemo do cilja, treba i da nagradimo sebe, jer to pozitivno utiče na samopouzdanje.  
Navika je čudo!

Ivana Milošević
Ekonomski fakultet, Beograd