Studenti sa Fakulteta za pravne poslovne studije

studentiUpoznajte tri studenta sa Fakulteta za pravne  poslovne studije - Anju, Filipa i Mariju. Za Vox govore o svom fakultetu, o tome šta rade u slobodno vreme i kako stižu da ispune svoje obaveze. Pričaju i o svojim viđenjima uspeha, ljubavi i sreće, kao i o mladima iz Srbije i svojim planovima za budućnost.

Nijedna odluka nije mala, pogotovo odluka o tome šta studirati

Anja je osnovnu i srednju školu završila u Nišu, i to kao

vukovac i đak generacije. Za sebe kaže da je veoma radoznala i ambiciozna, što ju je vodilo do uključivanja u skoro sve vanškolske aktivnosti. Tako je svirala gitaru, pevala u horu, bila član izviđača, učesnik svih tadašnjih takmičenja, član redakcije srednjoškolskog časopisa, pohađala je časove slikanja, bila član različitih omladinskih organizacija i udruženja. Danas Anja piše poeziju i svira gitaru, a sve to voli i da čuje na nekoj pesničkoj večeri ili na nekom dobrom koncertu. Voli umetnost, jer u njoj vidi nešto što oplemenjuje čoveka, daje mu slobodu i kreativnost. Svoje slobodno vreme deli sa prijateljima, koji su joj veoma važni. Vrednosti kojima se rukovodi su ljubav, sloboda i poštenje. Odlučuje se za psihologiju u trenutku kad shvata da je ova nauka veoma svestrana i da je ima svuda, a fakultet bira zbog kvaliteta. "Kad sam stasala za studije, u Nišu se otvorio Fakultet za pravne i poslovne studije sa smerom Poslovne psihologije, što je bilo nešto novo i drugačije. Čula sam da su kvalitetni; davali su stipendiju za vukovce, što je za mene bila odlična kombinacija, pa sam se zato odlučila za ovaj fakultet", objašnjava Anja. Ove godine planira da upiše doktorske studije, ali ne smatra da je to krajnji stepenik na njenom putu obrazovanja.

Rad sa studentima me oplemenjuje
                Anja radi i kao asistent na fakultetu,  što doživljava kao veliku čast, ali i odgovornost. "Motiviše me rad sa studentima. To me podstiče da još više radim na sebi kako bih studentima dala više i bolje. Volela bih da se time bavim i nakon završenih studija, jer me rad sa studentima ispunjava i oplemenjuje. Istakla bih saradnju sa profesorima, koja je izvan mojih očekivanja. Moram reći da mi je velika čast što za profesore imam eminentne stručnjake iz našeg regiona o kojima sam ranije čitala u različitoj psihološkoj literaturi i bilo mi je nezamislivo da ću jednog dana toliko vremena provoditi s tim ljudima, da ću s njima najbliže sarađivati", priznaje ona.

Kvalitet se prepoznaje
                Stereotipno mišljenje da su privatni fakulteti loši i da je na njima lakše studirati vladalo je i kada je ona upisivala fakultet. Š ta Anja kaže na to? "Ono što je sasvim jasno je da je, naravno, lakše studirati tamo gde imate adekvatne uslove za studiranje, dobru podršku ljudi koji su ključni, a to su profesori. Lakše je studirati nešto što volite na kvalitetan način, a pod tim podrazumevam manje grupe u kojima se više posvećuje pažnja studentima, odnosno razumevanju gradiva. Stoga je dilema privatni ili državni fakultet nepotrebna. Važno je šta i na koji način te ustanove nude, a to se u našoj zemlji dobro zna, jer kvalitet se uvek prepoznaje. Dobri uslovi ne znače da se ne mora učiti, ali vas sigurno niko neće maltretirati zbog ocene. Na mom fakultetu možete biti sigurni da ćete dobiti sve potrebne uslove, podršku, pomoć, podsticaj, ali se stolica mora zagrejati", objašnjava Anja.  Njeno mišljenje je i da je važno shvatiti da nijedna odluka u životu nije mala, pogotovo odluka o tome šta studirati, jer je to mnogima velika prekretnica u životu. "Treba se prepustiti svojim talentima i ljubavima, onome čemu težimo i birati kvalitetne institucije kako bismo to i ostvarili", poručuje Anja.

Ljubav je pokretač
                Ljubav je za nju kombinacija tri komponente - poštovanja, divljenja i strasti. "Mislim da se to odnosi na bilo koju vrstu ljubavi. Na primer, ako želite da budete uspešan naučnik, morate poštovati nauku, diviti se nekim njenim dostignućima, ali i osećati strast za bavljenje naukom. U te komponente morate istinski i verovati da biste doživeli ljubav. Ljubav je veliki pokretač, naš motivator koji doprinosi da ovaj svet izgleda bolje. Ono što ja uviđam je da mladima i ljudima uopšte nedostaje neka od ovih komponenti, što ih često sputava da se razviju i iskuse ljubav prema nekome ili nečemu", smatra Anja.

Naše iskustvo kao šansa za uspeh
                "Mladi u Srbiji, generacija kojoj ja pripadam, prošla je teške periode. Imali smo različit put razvoja u odnosu na neke druge mlade u svetu. Međutim, to se kod nas koristi kao opravdanje za neuspehe, umesto da se i to kao jedno značajno iskustvo iskoristi kao šansa. Cela naša kulturno-ekonomska i društvena situacija jeste specifična, ali što pre shvatimo da je na nama odgovornost da preuzimamo odluke i konstruktivne uloge u društvu, pre ćemo biti uspešni mladi ljudi. Nikada nije rano da se krene u planiranje svoje karijere, jer ko to ne uradi, nema ni pravo da se žali da mu je loše", zaključuje Anja.

Filip čorđević

Mladost ima snagu da donese promenu
                Voli da piše, čita Dostojevskog i Domanovića. Avanturističkog je duha, voli prirodu i bavi se planinarenjem. Filip uspeh doživljava kao čin borbe u kojoj čovek radi na sebi i na svom društvu, kad se ne prepušta letargiji. Od osoba koje su ostavile pečat u njegovom životu naučio je da je moguće biti uspešan u poslu, zadovoljan svojim životom, a pritom živeti u skladu sa pravim vrednostima. Oduvek su ga interesovale pojave u društvu, odgovori na različita pitanja koja počinju sa "Zašto?", a sada kao student pisihologije uviđa da ga veoma zanima i privlači socijalna psihologija. "Smatram da su najveći resursi jedne zemlje ljudi, a psihologija kao nauka upravo njih i proučava. Studiram ono što volim i to u jednoj kvalitetnoj instituciji", govori Filip.

Pomak u priznavanju privatnih fakulteta
Često putuje van Srbije i ono što ga uvek iznenadi tamo negde je to što odogovori na pitanje "gde studiraš" ne podrazumevaju objašnjavanje da je to privatni ili državni fakultet, već je dovoljno reći samo ime institucije. "Iskreno se nadam da će to postati stvarnost i u Srbiji. Mada, moram da kažem, vidim pomake po tom pitanju u poslednjih nekoliko godina, jer su neki privatni fakulteti u našoj zemlji prepoznati i priznati po svom kvalitetu, pa tako i ja s ponosom mogu da kažen na kom fakultetu studiram", kaže Filip. Prema njegovom rečima, atmosfera na fakultetu između studenata, profesora i asistenata je odlična, za šta smatra da veoma doprinosi uspešnijem i kvalitetnijem studiranju. "Na mom fakultetu student se nikako ne oseća kao broj. Pristup koji profesori imaju prema nama je za svaku pohvalu i podstiče studente da se još više zalažu za materiju koju izučavaju, ali i da uzvrate još većim poštovanjem", ističe on .

Planiram ciljeve, ali ne i vreme
                Studiranje sa sobom nosi veliki broj obaveza i često manjak slobodnog vremena, što ukazuje na veliku potrebu za dobrom organizacijom vremena kako bi sve sve uskladilo. Međutim, sa Filipom to nije slučaj. Iako niže sve desetke i važi za jednog od najboljih studenata, kako kaže, protivnik je planiranja vremena: "Lično ne volim takvo planiranje, ali poštujem sve one koji to čine. Mene planiranje ograničava. Učenje zavisi od koncentracije, celokupnog našeg tela, psihe i to treba poštovati. Nikada sebe nisam ograničavao koliko sati dnevno moram da učim, to kod mene ide spontano. Nisam imao problem da ne mogu da spremim ispit; učim redovno, pa zato i mogu da primenjujem ovakav sistem učenja. Dakle, planiram ciljeve, ali ne i vreme", iskren je Filip.

Postani promena koju želiš da vidiš u svetu
                Smatra da su mladi u Srbiji pod uticajem one sadašnjosti koja im je kreirana. "Velika je odgovornost na sadašnjoj vladajućoj strukturi, mogu da kažem na našim mentorima. Mislim da kod naših mladih ljudi pomalo izostaje svest da su oni budući nosioci društva, što poziva na akciju i odgovornost. Pod akcijom ne mislim agresiju, već na primenu postulata ,Postani promena koju želiš da vidiš u svetu"˜. Malo padamo na ispitu kad su prave vrednosti u pitanju i kao pojedinci, ali i kao društvo u celosti. Nedostaju nam prave, iskonske vrednosti. Nažalost, ljudi su takvi da samo kada prolaze kroz teškoće postavljaju sebi ključna životna pitanja i vraćaju se ovakvim vrednostima. To treba učiniti i u srećnim danima", savetuje Filip. Kako je i sam rekao, ne voli da planira, ali voli da sanja velike snove. Mlade vidi kao pokretačku snagu društva, koja upravo takve snove i treba da sanja. Poručuje im: "Jurite znanje, a ne ocene. Ulažite u sebe. Nije sramota biti uspešan student. Ukoliko tokom studija shvatite da ste odabrali pogrešan fakultet, nemojte da vam strah bude prepreka za upis baš onoga što volite, što može značiti i upis na novi fakultet. Nikada nije kasno da pronađete sebe, važno je da se to desi. Učinite ovaj svet malo boljim, jer mladost ima snagu za to".

Marija Manasijević

Proširiti svoje vidike
Marija je i u osnovnoj i u srednjoj školi u Vranju imala odličan uspeh; bila je primeran i vredan đak. Voli da čita i provodi vreme u prirodi, a dobra muzika, film i društvo su neizostavni za dobar provod i opuštanje. Ne voli kategorije "omiljeni pisac", "omiljeni film"" Trenutno je pod utiskom pročitane knjige "Mansarda" od Danila Kiša što je, kako kaže, bilo iskradanje iz psihologije, ali samo nakratko, jer je psihologija njena velika ljubav. Oduvek je želela da razume ljude i njihove potrebe, što je bila tačka vodilja za odabir studija psihologije. Vrednosti kojima se rukovodi u životu nosi iz svoje porodice, a to su poštenje i rad. Sreću, ljubav i uspeh doživljava kao komponente koje treba da čine harnomiju u uklapanju i usaglašavanju, kako sa samim sobom, tako i sa drugima. Završila je master studije iz psihologije i radi kao asistent na fakultetu. Planira da upiše doktorske studije i da se bavi mladima iz ugla predavača, jer to predstavlja inspiraciju za nju.

Fakulteti se dele samo na dobre i loše
Na pitanje kako ona doživljava generalizaciju da su svi privatni fakulteti loši i kako opisuje svoj fakultet, odgovara ovako: "Ne postoji podela na privatne i državne fakultete, već na dobre i loše. Za svoj fakultet mogu sa sigurnošću da tvrdim da je dobar, a za druge ne znam. Specifičnost mog fakulteta je jedna vrsta energije koja se ogleda u kvalitetnoj transakciji znanja, ali i umeće profesora da vas podstakne da istražujete, učite i da još više zavolite ono što ste odabrali da studirate. Veoma sam zadovoljna saradnjom sa profesorima na fakultetu, i kao student i kao asistent. Poštuje se integritet, bez obzira na hijerarhijski nivo koji postoji, što veoma doprinosi kvalitetu rada, svejedno da li ste student ili asistent", kaže Marija.

Sopstvene metode organizacije
Osim redovnog studiranja, Marija radi i kao asistent na fakultetu, u čemu veoma uživa. "Veoma mi prija rad sa studentima. U početku mi je bilo malo teško dok nisam uskladila sve obaveze, ali sada je to već drugačije, što mi se dopada, jer imam više vremena da se posvetim studentima. Smatram da je organizacija vremena veoma važna, pa sam razvila neke metode koje su za mene funkcionalne i koje mi pomažu. S vremena na vreme napravim malu reviziju onoga što sam uradila, što mi pomaže da sagledam gde sam na putu kojim se krećem. Naravno, umem da budem i popustljiva prema sebi, što takođe smatram važnim, jer kad govorimo o dobroj organizaciji, moramo biti spremni i na korigovanje plana", govori Marija.

Mlade treba podsticati na razvoj
"Gledajući svoje okruženje, vidim mlade ljude koji su dobri u onome što rade, posvećeni su, i upravo kroz tu posvećenost i vidim odgovornost da će doprineti boljitku u sopstvenom društvu. Mada, ne mogu da kažem da kod njih vidim tu svest da su oni budući nosioci društva i da su upravo oni ti koji treba da se već danas zalažu za neke promene. Ono što mi se kod novijih generacija ne dopada je neka vrsta skučenosti, u smislu manjka želje za širinom kad je obrazovanje u pitanju, ali i život uopšte. Veoma su pragmatični, što samo po sebi nije loše, okreću se onome što im je potrebno, ali kad to postane samo za sebe dovoljno, onda nije dobro jer se gubi težnja za širim pogledom na znanje i život. Mislim da treba sebi da dopuste da se otvore za neka nova iskustva i da prošire svoje vidike".

Tanja Ilijazović