Budite hrabriji i odlučniji

 

Dejan Tomaćević, bivši košarkaš i sadašnji potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije govori za Vox:

 

 

 

27 1Da se nije okitio mnogobrojim odličjima sa košarkaških nadmetanja možda bi bio matematičar, jer su mu brojevi bili ljubav tokom školskih dana. Ono za šta u njegovom životu nema dvoumljenja je vera u Boga i činjenica da mu istinsku sreću pruža supruga i njihovo četvoro dece. Dejan Tomašević, bivši košarkaš a trenutno potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije kaže da je svestan toga da je sistem vrednosti u našem društvu zakazao, da su mladi zaboravili da poštuju starije i da je stanje u košarci loše, ali veruje da idu bolji dani.  

 

 

Da li ste zadovoljni stanjem u srpskoj košarci?

Ne mogu da kažem da sam zadovoljan i da je stanje dobro. Očigledno je da je nije sjajno ni u ostalim sferama našeg društva, pa ni u sportu ne može da bude nešto bolje. U svakom slučaju, mi u Košarkaškom savezu ćemo se potruditi da to stanje popravimo i nadam se da ćemo u narednih par godina uspeti da vratimo srpsku košarku na nivo koji zaslužuje.

 

Na početku košarkaške karijere ocenjeni ste kao netalentovan. Da li današnja omladina u Srbiji ima dovoljno strpljenja da se izbori sa svim problemima i uspe u svojim namerama?

Živimo u doba takve stihije, gde nas vreme šamara. Čini mi se da se niko baš dobro ne snalazi u ovom vremenu i da ljudi nemaju dovoljno strpljenja i istrajnosti. Primećujem, takođe, da roditelji nemaju dovoljno strpljenja sa svojom decom ni vremena da im se posvete, a to je veoma važno. Kao neko ko je prošao kroz razna iskušenja, mogu da kažem da je moj savet da se potrude malo više i da budu istrajni. Važno je da voliš to što radiš, jer ako nešto voliš, onda sve teškoće i prepreke sa kojima se susrećeš lakše i podnosiš.

 

27 4Zbog škole ste u jednom trenutku imali problem u karijeri („kec iz marksizma“). Koju poruku biste poslali današnjim školarcima i studentima kada je u pitanju odnos školovanja i karijere?

Meni se model školovanja i bavljenja sportom koji imaju Amerikanci veoma dopada. Bavljenje sportom je obavezno za vreme školovanja i obrnuto, u srednjoj školi i na fakultetu ti je dozvoljeno da se baviš sportom. Imaš prednost prilikom upisa na fakultet ukoliko si igrač u košarci, bejzbolu, fudbalu… No, posle završetka fakulteta nema previše mogućnosti za bavljenje sportom, nema previše profesionalnih liga. Oni vas obavezuju kao mlade da se bavite sportom i usmeravaju vas da se školujete, jer znaju da će mali broj dece ostati u sportu. Kod nas je obrnut slučaj: deca vrlo rano dolaze u poziciju da igraju na vrhunskom nivou, da igraju u prvoj ligi, maštaju o velikim klubovima. Žive u nekoj lažnoj nadi. Mislim da je to veliki problem, jer kad dođu u tridesete godine života i kad više ne mogu da se bave sportom na visokom nivou, postaju problem. Ja bih to rešavao drugačije.

 

Pamtite li prvu utakmicu koju ste odigrali za prvi tim? Sećate li se kako ste se tad osećali?

Pamtim, i to vrlo dobro. To vreme je bilo početak nekih kriznih situacija u Srbiji. U prvom timu Crvene Zvezde ostala su dva ili tri igrača i dečko koji je bio na mojoj poziciji u juniorima otišao je na studije u Ameriku, tako da sam ja, hteo-ne hteo, postao član prve petorke. Na toj prvoj utakmici sam dao šest poena i pobedili smo OKK Beograd u kup utakmici. Bilo je zaista veličanstveno.

 

27 3Koje važne životne lekcije ste naučili tokom svoje karijere, a smatrate da mladi treba da ih čuju?

Svako ko se bavi sportom često nailazi na teške životne odluke. Bitno je da poslušamo savete starijih i iskusnijih. Pogotovo u sportu je bitno da napravite pravi korak u pravom trenutku. Kao i celo ovo društvo, živimo u uverenju da će sutra biti bolje i zato se povlačimo. Treba da budemo mnogo odlučniji i mnogo hrabriji prilikom donošenja odluka.

 

Pre dve godine ste išli na hodočašće u Jerusalim. Kako opisujete svoj lični odnos sa Bogom?
Sve se svodi na veru u Boga ili neveru. Ja duboko verujem. To mi je mnogo pomoglo u životu. Pre svega, hvala Bogu što mi je dozvolio da to spoznam. Zaista žalim ljude koji nemaju taj osećaj sveprisustva božjeg. Ljude delim na dve grupe, na one koji veruju i na one koji ne veruju. Oni koji veruju da posle ovog života postoji jedan trajni život, beskonačni život. Ja duboko verujem da smrt predstavlja samo vrata kroz koja moramo svi da prođemo i posle toga idemo u raj ili pakao. Vera u Boga daje smisao životu.

 

27 2Živimo u vremenu u kome je poljuljan sistem vrednosti. Kako ostati dosledan svojim uverenjima i živeti svoju veru u svakodnevnom životu pored sve te zbrke?

Nedavno sam gledao na televiziji emisiju o Prvom balkanskom ratu, koja je sastavljena od potresnih svedočenja ljudi koji su učestvovali u njemu. U jednom trenutku prikazuju majku, koja ne želi da plače i da žali svog sina jedinca koji je dao život u tom ratu. To mu je obećala kada je odlazio. Mislim da mi više nemamo takvih ljudi. Živimo u vremenu kad nemamo pravih muškaraca, velikih ljudi, velikih junaka. Srbi su kroz istoriju pokazali da su dobri ljudi, pravi hrišćani, veliki junaci. Živimo u vremenu kada su poremećene prave vrednosti, kad žele da nam ono nenormalno predstave kao normalno, i obrnuto. U to spada i nedavno organizovana, za mene neprihvatljiva, skaradna izložba gde su našeg Gospoda prikazali tako da to ne mogu ni da opišem. Hteli su da nas, koji smo protiv svakakavih nekih sloboda, predstave kao huligane i vandale. Tada sam rekao i sad ponavljam: nadam se da je takva izložba poslednji put organizovana u Beogradu. Želeo bih da se ljudi dozovu pameti, da shvate u kakvom vremenu živimo i da ne dozvole da zlo pobedi dobro.

 

Šta su za Vas uspeh i sreća?

U ovom vremenu punom bola i nesreće, teško je da čovek ostane srećan. Mislim da to može da se ostvari samo u krugu porodice. Za sebe mogu da kažem da sam zaista srećan, jer stvarno uživam u ljubavi svoje supruge i četvoro dece. Svako ko ima tako nešto kao što ja imam, može sebe da smatra srećnim čovekom.

 

Da niste profesionalni košarkaš, čime biste se bavili?

Stvarno ne znam. Dok sam išao u školu voleo sam matematiku. Da li bih tim pravcem nastavio - ne znam. Kad bih ponovo počinjao, najsrećniji bih bio zaista kao sportista.

 

Koja je Vaša poruka mladima u Srbiji?

Potrebno je da pokažu malo više poštovanja prema svojim roditeljima i starijima. Škola je vrlo bitna i to je preduslov za kasniji život, zaposlenje. Ne treba nikad da zaborave ko smo i odakle smo. Mi kao Srbi imamo čime da se ponosimo. Ne treba da brukamo – kao što smo, čini mi se, počeli – naše junake iz ratova koji su protutnjali ovim prostorima.

 

 

Tanja Ilijazović

 

Dejan Tomašević  je bivši srpski košarkaš. Trenutno obavlja funkciju
potpredsednika Košarkaškog saveza Srbije. Sa reprezentacijom
Jugoslavije osvojio je tri Evropska prvenstva u košarci (1995, 1997. i
2001), dva Svetska prvenstva (1998. i 2002) i srebrnu medalju na
Olimpijskim igrama 1996.

Tomašević je profesionalnu košarkašku karijeru počeo u Borcu 1990.
1991. je prešao u Crvenu zvezdu, u kojoj je ostao do 1995. Sa Crvenom
zvezdom je osvojio dva prvensta Jugoslavije. Tomašević je karijeru
1995. nastavio u Partizanu, sa kojim je osvojio prvenstva 1996. i
1997. i kup 1999. i igrao na fajnal-foru Evrolige. U sezoni 1997/1998.
proglašen je za najkorisnijeg igrača prvenstva. Godine 1999. je prešao
u Budućnost i sa njom osvojio prvenstva 2000. i 2001. i kup 2001. U
sezoni 2000/2001. proglašen je za najkorisnijeg igrača Evrolige.

Karijeru je 2001. nastavio u Tau Vitoriji i osvojio Kup Španije. 2002.
je prešao u Pamesu, sa kojom je 2003. osvojio ULEB kup. Tomašević je
2005. prešao u grčki Panatinaikos. Sa Panatinaikosom je osvojio dve
duple krune 2006. i 2007. i Evroligu 2007.