Sedativi - samo trenutno rešenje problema

sedativiU trenucima kad padaju odluke o upisivanju studija, malo ko je svestan šta ga u potpunosti očekuje tokom tih nekoliko godina školovanja. Prve asocijacije se nižu i bude uzbuđenost - učenje, amfiteatri, novi ljudi, budući poziv... Međutim, kasnije pristigne i stres koji je, takoreći, neizbežan deo studentskih dana, onoliko koliko i kolokvijumi,  slušaonice, predavanja... 
            Ubrzan tempo života i brojne obaveze koje treba ispuniti nameću stalno prisustvo napetosti. Zbog toga dolazi do uznemirenosti, razdražljivosti, straha, nesanice i problema sa apetitom. Tada, a vrlo često i pre usmenih ispita zbog kojih

imaju tremu, studenti posežu za lekovima za smirenje. Prema anketi Voxa sprovedenoj u martu ove godine, od 300 ispitanih studenata sa Beogradskog i Novosadskog univerziteta, 40 odsto je bar jednom probalo da reši problem sedativima, dok 12 odsto njih u ispitnom roku pije lekove za smirenje, od čega većinu (8 odsto) čine devojke.

Stres studentskog života


            Kako je još anketa pokazala, razlozi najvećeg stresa su ispiti, a najkritičniji je oktobarski rok, jer se tada svi trude da daju što više ispita, prikupe bodove za upis u naredu godinu, "upadnu" na budžet... Najpodložniji stresu su studenti Pravnog i Ekonomskog fakulteta, dok su studenti DIF-a najstaloženiji.
            Psiholozi objašnjavaju da je studentski život sam po sebi stresan, jer predstavlja veliku novinu u životu svršenih srednjoškolaca. To je proces prelaska u život odraslih. Brucoši stiču nove odgovornosti, susreću se sa novom sredinom, prilagođavaju se novim oblicima učenja. Takođe, veliki stres doživljavaju i apsolventi. Bliži se kraj studiranja, svi postavljaju  pitanja tipa "Još koliko ispita do kraja?", "Da li će biti posla?" i to stvara veliku tenziju. Otežavajuća okolnost je i to što je veliki broj faktora stresa van kontrole studenta. Pre nekoliko godina, istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" o stresu u Srbiji pokazalo je da je čak 37 odsto stanovništva zemlje pod stalnim stresom. Značajan broj ispitanika činila je i studentska populacija, koja je period ispitnih rokova ocenila najstresnijim, a kao način borbe sa stresom istakla je i konzumiranje tableta za smirenje, među kojima prednjači bensedin.
            Tablete koje smiruju napetost opuštaju mišiće i centralni nervni sistem i imaju ulogu trenutnog rešenja za aktuelne probleme. Medicinski stručnjaci kažu da ih podjednako koriste sve starosne grupe stanovništva. U prvih devet meseci 2010. samo u državnim apotekama Srbije prodato je 5.371.000 kutija bensedina. Ipak, ne može se pouzdano koliko je prodato kutija lekova za smirenje, jer se dešava da privatni apotekari, iako to ne bi smeli, prodaju ove medikamente bez lekarskog recepta. Zato se procenjuje da građani Srbije za godinu dana troše i do 30 miliona kutija ovog leka. Tako zvanični podaci Zavoda za zaštitu zdravlja pokazuju da svaki treći Beograđanin koji uđe u apoteku traži bensedin. Zato i ne čudi što anketa Voxa pokazuje da 80 odsto studenata kaže da se u njihovoj neposrednoj okolini konzumiraju tablete za smirivanje živaca.
            I u zapadnoevropskim zemljama veliki je broj onih koji koriste lekove za smirenje. Obimne medicinske studije govore da čak 17 odsto populacije koristi neki od lekova iz grupe benzodijazepina, kao što su bensedin, valijum ili bromazepam.

Umiriti samog sebe


            Uprkos tom očiglednom trendu pomame za sedativima, stres bi najpre trebalo pobediti druženjem sa prijateljima, bavljenjem sportom, šetnjom... Ne možemo ga izbeći, ali bi trebalo da nađemo dobre načine da ga savladamo. Tako, recimo, postoje prirodna sredstva za opuštanje, sprečavanje napetosti, nesanice... Neka od njih su kamilica, etarsko ulje lavande, kao i čaj od valerijane, koji važi za najpopularniji biljni lek za umirenje u Evropi. Takođe, biljni lek kava-kava je dobar za anksioznost i nesanicu. Potiče sa pacifičkih ostrva, a specifičan je po tome što smiruje nervnu napetost, a ne smanjuje mentalne sposobnosti, pa ga koriste i studenti.
            Psiholozi tvrde da je sve u glavi i da treba da vežbamo da umirujemo sami sebe. Takođe, trebalo bi da dozvolimo sebi da ne budemo uvek savršeni, uz određivanje prioriteta i ciljeva, ali bez preterivanja, već u skladu sa sopstvenim mogućnostima. Neophodno je uvek pronaći vreme za sebe. Pola sata može da se odvoji za ispijanje kafe, šetnjicu, svež vazduh... Važno je i vežbanje pozitivnog stava: "Ja to mogu, ja to hoću"!
            Da je život lep i da se može i bez sedativa govori u anketi i jedna studentkinja sa Beogradskog univerziteta: "Sedativima kažem ne, nikada ih ne koristim. Fakultet nije vredan toga, postoji toliko lepih stvari u životu koje opuštaju". S tim se slaže i psiholog Ana Bisak. Ona objašnjava da studenti koji uspevaju da se izbore sa problemima sami, bez "tabletica sreće", kako ih naziva, u budućnosti se osećaju mnogo snažnije i spremniji su da se uhvate u koštac i sa većim životnim problemima nego što su studentski. "Opravdano je uzimati lekove za smirenje samo u baš teškim momentima, kada nam se desi neki gubitak (smrtni slučaj), ili kad ih psihijatar prepiše iz zdravstvenih razloga. Kad se osećamo nemoćni i čini nam se da nikako ne možemo sami da se izborimo sa nedaćama, ne bi bilo loše i posetiti psihologa, popričati s njim, pa će on uvideti kakva nam je dalja vrsta pomoći potrebna", dodaje ona.
            Ona napominje da se u životu javljaju razni izazovi i teški momenti, ali da bi trebalo da naučimo da se suočavamo s njima, da koristimo sopstvene kapacitete i da ne dozvolimo sebi da uspavano koračamo kroz život. "Moramo da shvatimo da nismo svaki put dorasli nekom zadatku, da je on možda izvan naše moći, ali ne treba da prestanemo da se trudimo i da idemo linijom manjeg otpora, jer ćemo i iz tih problema sigurno naučiti nešto i sledeći put ćemo biti zreliji. Ne uz pomoć tablete za smirenje, već uz pomoć sopstvenih snaga", poručuje Bisak. 
           
Zato, kakve god muke da vas snađu, nastojte da se izborite s njima pre nego što sedativi ostanu jedini izbor.  

Ivana Milošević
Ekonomski fakultet, Beograd