Amerikanka u Srbiji: Upoznavanje vrednosti kvalitetnog života Hana Blik

24"Sibir? Tamo je prilično hladno, zar ne?"

 

Malo sam se zagrcnula, očajnički pokušavajući da ispravim tu grešku, ali zubarka koja je postavila to jednostavno, frustrirajuće pitanje držala je obe ruke u mojim ustima, polirajući mi zube i primoravajući me time da budem strpljiva.

 

"Ne, ne, SRBIJA", brzo sam objasnila. "U istočnoj Evropi - u srcu bivše Jugoslavije."

 

"Pa, da li je hladno tamo?", upitala je, gledajući me bezizrazno. Znala sam da jedva ima nekog pojma gde se nalazi mesto na kom sam joj rekla da sam živela u protekle dve godine.

 

"Da, ali je i toplo, prelepo, prirodno, puno nade i ljudi koji vole i pružaju, plešu, mole se, jedu previše mesa, koji vole međuljudske odnose, kafu, jezike i sunce. Koji znaju vrednost vremena, mladosti, starosti, hodanja i obrazovanja. Koji takođe imaju mane, kao što ih svi imamo, ali koji prihvataju nesavršenstvo i nastavljaju da žive u svakom danu kao da je poklon!"

 

Volela bih da sam joj odgovorila ovim rečima, ali u tim trenucima, to je za mene više bila bujica emocija i slika u glavi nego organizovani govor koji teče.

 

Umesto toga, nasmešila sam se, promenila temu i završila sa rutinskim pregledom kod zubara u blizini mog rodnog grada u Kanzasu, učtivo joj zahvaljujući dok sam izlazila na parking da odatle krenem kući.

 

Teško je sažeti dve godine života - dve veoma značajne godine - u nekoliko kratkih reči. Čini se da je to skoro nemoguće, tako da obično i ne pokušavam. Ipak, želim to. Jer, gotovo je sebično ne uraditi to - ne podeliti tu radost, te izazove, ta prijateljstva i težinu koju su donela mom životu.

 

KULTUROLOŠ KI Š OK

24 1Dok sam živela u Novom Sadu u protekle dve godine, daleko od svoje kuće, naučila sam mnoge stvari. Mnogo toga je došlo prirodno, kao što svako od nas odrasta i uči u svim životnim iskušenjima i greškama, ali takođe znam da je velik deo toga rezultat života u kulturi tako tradicionalnoj i zamršenoj kao što je Srbija.

 

Kada sam se preselila u Novi Sad, mislila sam da razumem Istočnu Evropu. Na kraju krajeva, bila sam studirala u Češkoj, putovala kroz Mađarsku i Srbiju i išla na časove evropske istorije na svom univerzitetu u Americi. Čak sam se u Sjedinjenim Državama sprijateljila sa mnogim studentima na razmeni iz Istočne Evrope, čitala sam članke, knjige i blogove iz te oblasti. Međutim, što je više odmicalo vreme mog boravka u Srbiji, to sam više shvatala da ima mnogo toga što ne razumem. I što sam više svatala koliko složena može biti jedna kultura, to sam više čeznula da upoznam tu stranu kulturu oko sebe.

 

Jedan od doživljaja iz Srbije kojeg se najradije sećam bio je moje prisustvovanje jednoj slavi. Od trenutka kada me je prijateljica pozvala na proslavu svog sveca zaštitnika - Svetog Nikole - znala sam da je to ogromna čast. Nisam mogla da poverujem da mi se ukazala prilika da budem deo takve posebne tradicije. I, pošto je slava Sveti Nikola u decembru, otprilike u isto vreme kad ja slavim Božić u Americi, to je bilo savršeno. Meni je naročito nedostajala moja velika, bučna, šira porodica u vreme praznika. Znala sam da će ovo biti pogodno vreme da doživim ljubav i radost porodice za kojom me je hvatala nostalgija.

 

Čim sam ušla na vrata, pre nego što sam i imala prilike da otresem svoje čizme prekrivene snegom, otac moje prijateljice, domaćin te večeri, dao mi je moju prvu čašicu šljivovice. Okružena nepoznatim, a ipak prijatnim zvucima, mirisima i vrevom kaputa i šalova koji su sletali sa gostiju koji su tek stigli, držala sam malecnu čašicu alkohola i borila se da se setim nekog osnovnog pozdrava na srpskom za moje nove prijatelje. Uskoro sam saznala da samo nekoliko ljudi na slavi zna engleski, pa sam to prihvatila kao šansu da provežbam svoj početnički srpski.

 

"Hvala lepo!", uzviknula sam, previše uzbuđeno, da bih nadoknadila sve reči koje nisam mogla da izrazim starijim članovima porodice.

 

"Dobro došli, prijatno!", odgovorili su jednoglasno, što sam primila kao podsticaj da ispijem. Naivno sam iskapila celu čašicu šljivovice pre nego što sam shvatila koliko je jaka! Nakon trideset sekundi, kročila sam u drugu sobu, dok mi je grlo gorelo a oči suzile, i shvatila da su svi ostali mirno pijuckali svoje čašice alkohola.

 

"Gde je tvoje piće?!", upitala je moja prijateljica, šokirana.

 

"Ja... već sam ga ispila", zakašljala sam se, postiđena.

 

"U redu je, donećemo ti još!", uzviknuo je njen otac. Svi su se smejali, a ja sam bila srećna što mogu da zabavim ljude u ostatku večeri kao Amerikanka koja nema pojma kako da pije šljivovicu, kako da čisti nepce žitom, jede količinu ribe tešku kao ona sama, ili čak da kaže nešto više na srpskom. Mada, nekim čudom, u jednom trenutku tokom večere ispričala sam vic na savršenom srpskom, čime sam zadobila više pažnje nego kad sam popila rakiju ranije te večeri.

 

Čak i sada volim da se sećam te večeri, jer za mene važnost toga nije samo u tradicionalnim pićima, hrani ili druženju, već u onome što je bilo proslavljano: božji darovi i blagoslovi za porodicu. Pošto sam hrišćanka, moj lični odnos sa Bogom je osnova svih mojih misli, reči i dela. To me ne čini savršenom, ali živim u milosti žrtve koju je božji sin Isus Hristos prineo za mene na krstu pre 2000 godina. Verujem da mi ta milost pomaže da se povežem sa drugim kulturama i da ih gledam sa ljubavlju i prihvatanjem.

 

ODNOSI KOJI SE TEMELJE NA VERI

24 2Većina mojih omiljenih iskustava iz Srbije su u vezi sa mojom verom u Boga. Moja najdraža prijateljstva u Novom Sadu bila su ona iz kojih bih dobijala ohrabrenje, blagoslov i izazov za svoju veru. Mislim da je srpska omladina jedna od društveno najinteligentnijih i najzrelijih koje sam ikada upoznala. To je za mene bilo očigledno pošto sam mogla da učestvujem u dugim, značajnim razgovorima o značajnim temama - uključujući veru i životne vrednosti. Imala sam prijatelje među studentima i omladinom iz svakakvih pozadina, koji su imali razne životne stilove - imućne, siromašne, vredne, opuštene, povučene, energične. Čak sam imala mnoge prijatelje različitih veroispovesti: pravoslavne hrišćane, protestantske hrišćane, katolike, pa i ateiste.

 

Veoma sam zahvalna za sve vreme koje sam provela s tim prijateljima i za sve što sam od njih naučila. Moja lična vera bila je testirana i jačala je dok sam gledala kako drugi ispituju istinu i ono što vrednuju, dok traže da otkriju kakva osoba žele da postanu u ovom često ludom svetu. Gledala sam mnoge kako biraju da izbegavaju svađe, zavist, ponos i gorčinu i da žive život mira, zadovoljstva, radosti i ljubavi prema drugima. Jedan od tih studenata bila je moja draga prijateljica Jelena.

 

Tokom nekoliko meseci, Jelena i ja smo se sastajale svake nedelje na kafi, svaki put na drugom mestu: ponekad kod nje u domu, ponekad kod mene u stanu u centru grada, a kad je otoplilo, u blizini Š tranda. Uvek bih željno iščekivala naše sastanke, ćaskanja i pijuckanja nes kafe, dok smo jedna drugoj pričale ono što nam se desilo te nedelje. Volela sam da slušam priče o Jeleninoj porodici, a ona je volela da ja pričam o svojoj. Davale smo jedna drugoj savete kako da volimo svoje cimere, ohrabrujemo svoje majke i da se molimo za svoju braću. Podsticale smo jedna drugu da sebe i druge vidimo kao vredne i dragocene.

 

24 3Takođe sam mnoga velika prijateljstva izgradila zahvaljujući Fokusu, organizaciji za koju sam volontirala dve godine dok sam živela u Novom Sadu. Pošto Fokus pridaje značaj moralnim i etičkim vrednostima, uživala sam u tome da pozivam druge da učestvuju u onome što organizacija radi, da ohrabrujem svoje prijatelje i ljude oko sebe da postavljaju teška pitanja i da traže odgovore. Mnogo sam volela da promovišem i prezentujem radionice na teme kao što su "Nada", "Sila reči", "Međuljudski odnosi" i "Kultura". Zahvaljujući večerima utorkom u klubu Fokusa u Novom Sadu izgradila sam neke od najboljih odnosa i vodila mnoštvo zanimljivih razgovora. Tu sam sklopila sjajna prijateljstva sa drugima koji imaju slične, ali i različite poglede na svet od mog. Mnogo sam naučila od mladih iz Srbije, naročito o vrednovanju odnosa sa drugima i o provođenju vremena na kvalitetan način.

 

U toku protekle dve godine, u Srbiji kao da se desila neka promena. Stvari se stalno menjaju, svet neprestano raste i pokreće se, ali ovo izgleda kao nešto posebno. Otišla sam iz Srbije uzbuđena - u iščekivanju da vidim šta će sledeća generacija vođa u Srbiji uraditi. Političari, profesori, pravnici, roditelji, doktori, ekonomisti, turistički vodiči, pisci, i mnogi drugi, utrće put Srbiji da postane zemlja koja nastavlja da raste. Videla sam za šta je sposobna srpska omladina, i nikada neću prestati da verujem da će Bog iskoristiti ovu zemlju da promeni tok istorije Evrope i sveta. Hvala vam što ste sa mnom delili svoj prelepi svet na kratko vreme. Uskoro ću se vratiti na šolju nes kafe u Zmaj Jovinoj u Novom Sadu.