PLEMENITOST MLADOG ENTUZIJASTE

22Možda danas postoji mnogo recepata za uspeh, ali jedan je sigurno proveren i dobar, a to je upornost.Želja da se život poboljša sebi i drugima tj. društvu uopšte je kao jak motor i pokretač snage unutar samog čoveka. Ali kad se sve to prepozna u duši jednog veoma mladog čoveka danas, u svetu u kome dominiraju sopstveni interesi pojedinaca, to izaziva veliku pažnju javnosti. Nema mnogo ljudi koji mogu nesebično da daju sebe za doprinos kvalitetu života društva uopšte.

                         U skladu sa narodnom umotvorinom "Dobar glas daleko se čuje", pročulo se među ljudima za velika dela jednog plemenitog, nesebičnog i skromnog gospodina. To je dvadesetogodišnji student pejzažne arhitekture na Š umarskom fakultetu u Beogradu, a pre svega beogradski aktivista Filip Vukša. Prateći trag glasa koji se daleko čuje, dolazim do njega. Jedne lepe beogradske večeri nalazimo se kod čuvenog sata na Trgu Republike. Iščekujući junaka pozitivnih beogradskih priča, razgledam njegova dela.

 

To su bila dobro obeležena stajališta na Trgu Republike i u okolini. Javlja se da dolazi, stiže i upoznajemo se. Jak stisak ruke otkrio je upornost, a vedrina njegovih očiju želju za poboljšanjem života u ovom gradu. Hodajući polako ka jednom od prepunih beogradskih kafića, stupamo u razgovor. Dolazim do saznanja da se još kao petnaestogodišnjak upustio u ovu "avanturu". Sve je počelom u njegovim pubertetskim danima kada je, vozeći biciklu sa vršnjacima stazom od Dorćola do Ade Ciganlije, uvideo njene brojne nedostatke. Ona je, prema njegovim rečima, više ličila na autoput. Užasavala ga je pomisao da su se mnogi biciklisti užasavali stanjem te staze, ali niko ništa nije preduzimao. Podneo je prvu prijavu za njeno uređenje i tako je sve počelo. U naredne tri godine je podneo njih stotinu pedeset. Iako inspektorima to nije bilo milo, morali su da se late posla.

 

Uprkos dobrom rezultatu, a to je veliki broj zadovoljnih biciklista koji danas voze do beogradskog mora, on stidljivo kaže da je samo dao iskru za pokretanje ovog posla. Za takav posao tvrdi da je potrebno dosta truda, ponajviše zbog komplikovane birokratije, ali ne i toliko vremena. Nedostaci su svuda oko nas, od polomljenih šahtova, pokvarene ulične rasvete do raznih drugih stvari. Nemotivisanost građana za rešavanje ovih problema je velika. U cilju lakšeg tumačenja gradskih odluka, u planu ovog mladića je i osnivanje sajta koji bi mogao u svemu tome da pomogne, a u čemu ga je podržalo Ministarstvo omladine i sporta. Na konstataciju "Postani promena koju želiš da vidiš u svom okruženju", veli da je to nešto što svako od nas treba da nosi u sebi, jer smo mi ti kojima ovaj grad treba da služi, mi smo ti koji treba da sprovodimo promene. Smatra da moć svakog od nas leži u tome da ukazujemo na greške onih koji nas predstavljaju u vlasti. Reakcije nadležnih na njegove zahteve nisu baš pozitivne, jer nadležni to doživljavaju kao atak na sopstvenu ličnost.

 

22 1Međutim, Filipa na ovom putu ne sputava ni njihova arogantnost. U ime svih koji redovno plaćaju poreze, on se bori za boljitak. Jedan od njegovih ciljeva jeste i promena Odluke o javnom gradskom prevozu, koja propisuje uslove počev od registrovanja prevoznika, uslova obavljanja prevoza, toga kako treba da izgledaju stajališta, vozila gradskog prevoza i kako sve treba da bude obeleženo. Akcenat stavlja na displej vozila, koji je veoma bitan za informisanje putnika o njegovoj relaciji. U saradnji sa saobraćajnom inspekcijom, tačnije sa Odeljenjem za drumski saobraćaj, uspeo je da izdejstvuje farbanje šezdeset tramvaja i dvadeset starih trolejbusa. Mana ove odluke je, prema njegovom mišljenju, što se ni u jednom njenom delu ne spominju sankcije za nepropisno održavanje stajališta. Nakon akcije uređenja biciklističke staze, počeo je da rešava i druge probleme unutar samog gradskog tkiva, poput ulične rasvete, zapušenih slivnika, javnog gradskog prevoza. Na njegovu inicijativu posađeno je preko pet stotina pedeset stabala raznog drveća, što doprinosi ekološkom, ali i dekorativnom uređenju srpske prestonice. Duboko žali što većinu tog istog posla "Gradsko zelenilo" ne bi uradilo bez njegove ideje. Njemu možemo da zahvalimo i na današnjem izgledu vozila GSP-a "Beograd", koje još uvek, kako on navodi, nije zadovoljavajući, ali ima napretka. Svaka neuspela akcija ili prijava u njemu budi još veću upornost.

 

Ovaj entuzijasta je građanima postao poznat tokom akcije obeležavanja stajališta javnog gradskog prevoza. Na nekad nejasnim i nepreglednim stajalištima danas stoje nalepnice sa oznakama svih linija koje ih koriste, a najviše se izdvaja obeležavanje noćnog prevoza, dodavanjem slova "N" iza broja linije na displeju vozila i nadstrešnici stajališta. Tokom jednog letnjeg raspusta, svoj zasluženi odmor pretvorio je u krstarenje beogradskim ulicama korišćenjem gradskog prevoza, proveravajući pri tom validnost informacija na stajalištima. Zapisao je nedostatke stajališta na svih sto četrdeset pet linija gradskog prevoza, sačinio elaborat sadržine od oko sto strana i poslao ga Direkciji za javni prevoz. Čar u celoj priči nalazio je u upoznavanju onih krajeva Beograda u koje nikada ne bi otišao. Sve je to izazvalo veliku medijsku pažnju koju on nije očekivao.

 

22 2Ljudi su mu bili vrlo zahvalni, što njega, naravno, motiviše za nove pobede. Dok mi priča o ovoj akciji, priseća se situacije kada ga je u lepljenju nalepnica na stajalištima zamenilo desetak ljudi iz GSP-a, čiji je rad obilovao greškama, što Filip Vukša pripisuje bezvoljnosti i nemarnosti. Sa prijateljem Matejom Beljanom osmišljava izgled nalepnica na stajalištima i zahvaljujući njima danas imamo informaciju ka kom terminusu se kreće određeno vozilo pravcem kojim idemo. Kod građana je to naišlo na pozitivne kritike. Ni tu nije kraj. U saradnji sa pariskim arhitektom Jugom Cerovićem krenuo je u izradu mapa linija javnog gradskog prevoza. Osnovali su udruženje građana "Imamo plan", na čijem se sajtu www.imamoplan.com mogu videti sve mape. Ideja Juga Cerovića je bila da se mape potpuno besplatno ponude Direkciji za javni prevoz, ali ovaj predlog je odbijen. Tender za mape dobila je firma "Masel", kod koje je jedna mapa plaćena oko sto dvadeset evra. I na tako skupim mapama, mi i dalje nemamo kompletno iscrtane trase svih linija u gradu. Jedina institucija koja je prihvatila Jugove i Filipove mape je Turistička organizacija Beograda, na čijim šalterima one mogu da se kupe ali, naravno, one ne donose veliki profit autorima, što našeg junaka ne sputava u daljem radu. Njemu je najveća nagrada kad vidi da je popravljeno ili unapređeno nešto za šta se borio, rezultati rada na terenu, ali i pozitivne reakcije i osmesi građana koji danas uživaju u plodovima njegovog rada. Ne planira da odustane od pomaganja građanima, ne planira šta će tačno raditi u budućnosti, jer se, kako sam kaže, posao nameće spontano, na svakom koraku.

 

Svim ljudima rečima vođe poručuje: "Promenimo svoju okolinu! Učinimo je boljom! Možemo to!"

 

Vladislav Milanović, FPN