Kako emocije utiču na donošenje odluka

Umeti odlučiti

 

 

19Odlučivanje nije cilj, nego korak koji nas vodi prema određenom cilju. Ni najbolja rešenja nam ništa ne vrede ukoliko ih ne sprovedemo u delo. Usled toga, kad donosimo odluku ne smemo se opustiti, jer nas posao tek čeka.

 

 

Nije važno koliko sporo se krećeš prema cilju sve dok ne prestaješ da se krećeš. (Konfučije)

 

Emocije su sastavni deo života svakog čoveka. Razna istraživanja su pokazala da postoji povezanost emocija u procesu donošenja odluka. Svesni smo da često donosimo neku odluku na osnovu već formiranog emocionalnog iskustva iz prošlosti, ali postoje situacije u kojima ne postoji svesno učestvovanje emocija u procesu odlučivanja. Ukoliko smo svesni, prilikom donošenja odluke emocijama možemo upravljati i one nam mogu poslužiti i kao stimulans u procesu odlučivanja. Ovakav tip emocija ne predstavlja opasnost po ispravnost odluke. Opasnije su one emocije kojih čovek nije svestan i kojima iz tog razloga nije u stanju da upravlja.

 

Svaki dan se nađemo u situaciji kad moramo da donesemo neku odluku: gde ćemo izaći na kafu ili u klub uveče, šta ćemo da jedemo i gde... Nekad je reč o sitnicama, a nekad o odlukama čije ćemo posledice osećati dugo, kao što se npr. dešava kod velikog broja nezadovoljnih studenata kad posle dužeg perioda studiranja napuste fakultet usled pogrešne odluke.

 

Kad donosimo neku odluku, imamo najmanje dve mogućnosti. Svaka od njih ima svoje kako negativne, tako i pozitivne strane. Biranjem jedne od mogućnosti automatski isključujemo biranje ostalih. Donošenje odluke se razlikuje od osobe do osobe. Odlučivanje zavisi od raznih faktora: prethodnog iskustva, osobine ličnosti, situacije u kojoj odlučujemo i koliko nam je ta odluka važna. Ne postoje pravila koja će nam garantovati donošenje najbolje odluke u svim situacijama.

 

Istraživanja su pokazala da je verovatnoća da dobro odlučimo i samim tim smanjimo stres koji prati proces odlučivanja veća ukoliko to činimo na sledeći način: analizom, procenom, odlukom.

 

Kad smo još na početku odlučivanja, treba da detaljno analiziramo problem iz više uglova i da ga definišemo. Pri tom moramo paziti da razdvojimo problem od njegovih pokazatelja i posledica. Na primer, nezadovoljstvo u socijalnim odnosima, bilo da je reč o prijateljima ili članovima porodice, može biti posledica različitih činilaca kao što su finansijski problemi, alkoholizam, bolest i slično. Takođe je važno jasno odrediti ciljeve koje želimo da postignemo, a za to nam je potrebna samomotivacija.

 

 

Pre ozbiljnog pristupanja odlučivanju treba da procenimo koliko je naša odluka važna. Drugim rečima, vredi li uopšte ulagati trud i vreme u nešto što nije bitno ili se može rešiti samo od sebe. Emocije su naši pokretači ponašanja, ali ukoliko postanu prejake ometaju nam razum, a za ovo nam je potrebna samosvest. Samosvest je prepoznavanje emocija u trenutku kad se ispoljavaju i predstavlja temelj emocionalne inteligencije. Nemogućnost da prepoznamo naše prave emocije dovodi nas do toga da od njih zavisimo. Ljudi koji su sigurniji u svoje emocije veštije vode sopstveni život i sigurnije donose odluke, od toga s kim će se venčati do posla koji će izabrati.

 

Ma koliko nam odlučivanje teško pada, ne bismo smeli da ga odlažemo i bežimo od njega. Bitno je da za donošenje važne odluke ostavimo dovoljno vremena kako ne bismo bili izloženi pritisku; takođe treba da vodimo računa o tome da ne odugovlačimo sa realizacijom odluke. Ne smemo zaboraviti da odlučivanje nije samo sebi svrha: nakon njega tek treba da usledi ostvarenje odluke i postizanje željenog cilja.

 

Naša odluka će biti kvalitetnija ako prikupimo što više možemo informacija o mogućnostima koje imamo na raspolaganju. Iz tog razloga bi trebalo da uložimo dodatni trud u prikupljanje informacija iz nezavisnih izvora. Nikako ne smemo da se ograničimo i odlučimo za rešenje koje nam prvo padne na pamet, koliko god nam se činilo dobrim, već bi trebalo da nađemo što više rešenja i da ih čak zapišemo na papir ili u mobilni telefon da ih ne bismo zaboravili. Svaku mogućnost treba posebno da analiziramo, uzimajući u obzir i negativne posledice i pazeći da ne upadnemo u klopku traženja rešenja koje nam se u tom trenutku čini najlakšim ili najbržim. Ono što nam trenutno odgovara često nije najbolje za nas.

 

Takođe, treba da iskoristimo onu staru izreku koja kaže "dve glave su pametnije od jedne" i da se ne ustručavamo da potražimo savet od nezavisne osobe. Traženje saveta nikako ne smemo mešati sa očekivanjem da druga osoba odluči umesto nas i da na taj način na nju prebacimo odgovornost za naš neuspeh, pogotovo ako se radi o odluci koja će se dugoročno odraziti na naš život. Zašto bi trebalo da se obratimo "nezavisnoj osobi"? Ukoliko potražimo savet od nama bliske osobe, to može biti mač sa dve oštrice. S jedne strane, reč je o osobi koja nas dobro poznaje i samim tim može da predvidi naše ponašanje u određenim situacijama i proceni naše zadovoljstvo ishodom neke situacije. Međutim, osobe koje su nama bliske se često užive u naš problem, pa i ne budu objektivnije od nas samih. Treba da izbegavamo ona standardna pitanja koja smo svi mi postavili nekome, kao što je ,,šta bi ti uradio da si na mom mestu?" Bez obzira koji je odgovor na to pitanje, ta osoba nije u našoj koži i njoj je lakše da odluči umesto nas nego da reši konkretan problem. Osim toga, ljudi se međusobno razlikuju, pa samim tim ono što je najbolje za nekoga ne mora da bude najbolje i za drugog.

Posledice naših odluka često osećaju i naši najbliži - članovi porodice, kolege na fakultetu ili saradnici na radnom mestu. U takvim situacijama treba da budemo naročito oprezni i da vodimo računa i o njima.

 

Spomenuli smo ranije da odlučivanje nije cilj, nego korak koji nas vodi prema određenom cilju. Ni najbolja rešenja nam ništa ne vrede ukoliko ih ne sprovedemo u delo. Usled toga, kad donosimo odluku ne smemo se opustiti jer nas posao tek čeka. Na kraju, kada donesemo odluku i realizujemo je, dobro bi bilo da se osvrnemo i proverimo da li je naš izbor zaista bio najbolji. Ne bi trebalo da gledamo previše kritično na naše greške jer se one svakome mogu dogoditi, ali na njima možemo nešto i da naučimo. Kada jednom razvijemo jedinstvenu strategiju donošenja odluka, primenjivaćemo je spontano čak i onda kada nemamo dovoljno vremena na raspolaganju, pa smo prisiljeni da preskočimo neke od navedenih koraka, jer ćemo ih primenjivati potpuno nesvesno.

 

 

Samomotivacija prema Golemanu je usmeravanje snage naših emocija ka nekom cilju. To je istovremeno i zamišljanje kako ostvarujemo taj cilj i preduzimanje svih potrebnih koraka da bismo i došli do njega. Goleman je predložio i nekoliko saveta za podizanje samomotivacije:

- Pre svega, treba da budemo svesni načina na koji sebi objašnjavamo sopstvene propuštene prilike u životu i da pri tom ostanemo realni.

- Treba da shvatimo da možemo da kontrolišemo i biramo šta ćemo da mislimo i osećamo.

- Treba da budemo uporniji tako što ćemo uvek biti svesni svog cilja u životu.

- Da bismo dobili dodatnu energiju, treba da povežemo ciljeve sa vrlinama.

- Uvek treba da imamo cilj i budemo uporni, da bismo mogli da uživamo u zadovoljstvu ostvarenja zacrtanog cilja.