Kad "živeli" postane opasno

Mladi u Srbiji danas sve više konzumiraju alcohol

Kad "živeli" postane opasno

 

15Najviše se piju vino, pivo, a u poslednje vreme sve popularnija postaje i domaća rakija, čemu dosta doprinosi i niža cena ovog pića u odnosu na drugi alkohol. Pijanstvo često vodi devojke u seksualne odnose sa nepoznatim osobama, a momci su u tim situacijama više skloni tučama i nasilnom ponašanju

Još nesigurni, tek stasali za ozbiljan život, suočeni sa pregršt novih situacija, mladi danas često pokušavaju da se u životu snađu uz čašicu alkohola. Skoro da je nemoguće zamisliti neko od njihovih okupljanja bez ohlađenog piva ili neke "prokrijumčarene" očeve rakije. Ne samo da im je alkohol postao neizostavni drug, neophodan za dodatno podgrevanje atmosfere, već je sve više i onih koji čašu potežu samo da se ne bi razlikovali od ostatka društva. Takođe, današnje devojke ruše sve tabue, pa smelo dokazuju da alkohol nije rezervisan samo za mladiće, kako se u našem društvu nekako odvajkada podrazumevalo.

Časopis VOX je početkom 2012. godine sproveo anketu na temu "Mladi i alkohol", na uzorku od 280 mladih različitog uzrasta na teritoriji Srbije. Mnogi običaji u našem društvu podrazumevaju konzumiranje alkohola, pa ne iznenađuje podatak da je zapravo najveći broj mladih prvo iskustvo sa alkoholom imao u okviru porodice. Među ispitanicima, njih 84% je reklo da je probalo alkohol sa manje od 16 godina, 15% sa više od 20 godina, dok samo 1% ispitanika nikada nije probao alkohol.

Srbija je četvrta zemlja po potrošnji alkohola u Evropi, a prema istraživanju Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", svaki četvrti srednjoškolac redovno konzumira alkohol. Adolescencija je posebno osetljiv, samim tim i najrizičniji razvojni period života. U tinejdžerskom dobu najčešće dolazi do početnih eksperimentisanja sa alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama, što može da ima dalekosežne posledice na razvoj mlade osobe. Sa druge strane, ne postoji starosna granica koja sama po sebi donosi "imunitet" na zloupotrebu alkohola.

Većina ispitanika se izjasnila da alkohol pije jer im prija, mada uticaj ima i to što svi iz društva piju. Nemali procenat pije da bi se napio i smatra da mu alkohol pomaže da zaboravi probleme, iako je to samo kratkotrajna varka. Alkoholna pića deluju na nervni sistem tako što parališu njegove više nervne funkcije koje obezbeđuju fizičku i duševnu kontrolu rada i ponašanja čoveka. Dolazi do oslobađanja nižih centara, što dovodi do dobrog raspoloženja, osećanja snage, doživljaja nečeg lepog. Zato ne iznenađuje podatak da 11% mladih koji su odgovarali na naša pitanja ne može da zamisli provod bez alkohola. Pijenje je postalo sastavni deo ispunjavanja slobodnog vremena, uz druženje i izlaske. Najviše se piju vino, pivo, a u poslednje vreme sve popularnija postaje i domaća rakija, čemu dosta doprinosi i niža cena ovog pića u odnosu na druge. Konzumiranje alkholnih pića među omladinom nije tipično samo za naše krajeve − situacija je slična širom planete. Zanimljiv je podatak da čak mnoge studentske menze u Evropi služe alkoholna pića studentima.

Zavisnost

Alkoholizam  je jedna od tri najveće bolesti zavisnosti, uz narkomaniju i nikotinsku zavisnost. Svaki šesti stanovnik Srbije je alkoholičar. Alkohol teško narušava i fizičko i mentalno zdravlje, a skraćuje život i do 15 godina. Uprkos tome, u Srbiji još nije dovoljno razvijena svest da je alkoholizam zapravo bolest. Alkoholičarem se smatra osoba koja svakodnevno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja, poremećaje odnosa sa drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja. Ohrabrujuća je činjenica da je 85% mladih koji su odgovarali na anketu VOX-a ipak svesno da alkohol izaziva zavisnost.

Da li smatrate da konzumiranje alkohola izaziva zavisnost?

15 1

da, naravno

da, ako se svakodnevno koristi

ne, nikako

ne, ako se ne konzumira svaki dan

vino ne stvara zavisnost

pivo ne stvara zavisnost

35%

50%

3%

14%

1%

2%

Svetska zdravstvena organizacija je 1952. definisala alkoholizam kao bolest i prema toj definiciji "alkoholizam je bolest, a alkoholičar je bolesnik kod koga se zbog prekomerne i dugotrajne upotrebe alkoholnih pića pojavljuje psihička i fizička zavisnost, zdravstveni problemi, porodični i društveni poremećaji". Promene na nivou ličnosti osobe koja ima problema sa alkoholom se neminovno odražavaju na njegovo ponašanje, a samim tim i na njegov odnos prema okolini. Zbog toga problem zavisnosti od alkohola prevazilazi okvire pojedinca, veliki pritisak i brojne simptome bolesti trpe i njegovi najbliži, a s vremenom se posledice neminovno osete i u širem društvenom okruženju zbog različitih oblika rizičnog ponašanja alkoholičara. Alkoholizam nije bolest pojedinca, već bolest porodice i bolest društva.

Iako se alkoholizam može uspešno lečiti, u Srbiji se tek 10% alkoholičara leči i vraća normalnom životu. Lečenje može biti fiziološko (lekovima), psihološko (terapijom i rehabilitacijom) i socijalno (grupnom terapijom). Svima su uglavnom, makar iz filmova, poznate seanse grupnog lečenja alkoholizma, takozvane grupe AA - Anonimni alkoholičari. Ovakve organizacije postoje i u našoj zemlji. Jedna od njih je i "VITA", Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti u Novom Sadu. Psiholog Milan Vlaisavljević, koji je i direktor ove bolnice, kaže za VOX da je u prirodi bolesti zavisnosti, pa time i alkoholizma, da se pacijenti veoma retko dobrovoljno javljaju na lečenje. "Najčešći inicijatori za lečnje jesu roditelji, porodica ili njegova neposredna okolina. Ponekad su razlog donošenja odluke za lečenjem i sekundarne telesne posledice koje se javljaju zbog zloupotrebe alkohola, ili neki problemi sa zakonom ili na radnom mestu. Lečenje je za pacijenta na neki način izbor manjeg zla u tom trenutku", pojasnio je Vlaisavljević.

 

 

Posledice

Najbanalnije posledice nakom konzumiranja alkohola, poput mamurluka i mučnine, osetila je većina ispitanika, a 30% njih je reklo da se čak i ne seća šta se dešavalo nakon preteranog pića. Kod mladih, negativne posledice zloupotrebe alkohola se pre svega vide na nivou promena ličnosti i razvoja rizičnih oblika ponašanja. Ličnost mlade osobe se menja u pravcu impulsivnosti, agresivnosti, gubitka motivacije za dostignućem, dominacije principa zadovoljstva. Zabrinjavajuće je to što pijanstvo devojke često vodi u seksualne odnose sa nepoznatim osobama, kao i to što su u tim situacijama momci više skloni tučama i nasilnom ponašanju. Alkohol igra glavnu ulogu u 50% svih hapšenja, a takođe se procenjuje i da je uzrok u 20-30% nesreća širom sveta.

Alkoholizam kod mladih je sve učestaliji u mnogim evropskim zemljama. Opijanje dugoročno uništava pamćenje, tvrde španski naučnici ističući da preterano konzumiranje alkohola otežava izgradnju sećanja. Preteranim konzumiranjem alkohola mladi neće zaboraviti samo ono što se desilo prethodne večeri, već i dan pre opijanja. To je zato što je hipokampus, područje u centru mozga koje igra ključnu ulogu u učenju i pamćenju, vrlo osetljiv na uticaj toksina koji se oslobađaju iz alkohola.

Da li vam se nekad desilo da zbog alkohola:

15 2

budete mamurni                                         59%

da povraćate                                              53%

da vas dan posle boli glava, stomak...          45%

da se ne sećate šta se dešavalo dok
ste bili pod dejstvom alkohola                      28%

nikad mi se nije desilo ništa slično              25%

 

 

 

 

 

 

Lečenje

Naš poznati alkoholog dr Petar Nastasić kaže da mladi od 16 do 22 godine predstavljaju "najveći inkubator" za alkoholizam. Takođe objašnjava da Srbija do sada nije imala nikakvu strategiju za borbu protiv zloupotrebe alkohola, ali da je završen Nacrt nacionalne strategije za borbu protiv alkoholizma. Strategija pre svega podrazumeva unapređenje zdravstvene službe koja treba da se redefiniše i omogući formiranje većeg broja vanbolničkih institucija. Ona obuhvata niz sistemskih mera, a jedna od njih je izrada vodiča i smernica za rano otkrivanje i lečenje zavisnosti od alkohola.

 

Preterano konzumranje alkohola u bilo kojoj životnoj dobi nosi rizik od stvaranja fenomena zavisnosti i čitavog niza sekundarnih telesnih posledica. Za alkoholizam je karakteristično da se na lečenje češće javljaju stariji pacijenti u srednjim godinama, mada poslednja istraživanja pokazuju da od ukupnog broja lečenih alkoholičara polovinu čine mladi od 25 do 30 godina. Prosečan srpski alkoholičar, bez obzira na pol, star je 45 godina. Razlog tome je duži razvoj samog problema alkoholizma, ali i tolerantan stav okoline prema konzumiranju alkohola. Najčešće tek posle 10-15 godina prekomernog konzumiranja alkohola dolazi do posledica na koje reaguje i okolina. Najčešće se javljaju oboljenja jetre (ciroza jetre, često i hepatitis B i C), oboljenja pankreasa, oštećenja srca i krvnih sudova, oštećenja želuca, nervnog sistema i druga neurološka oštećenja.

Muškarci teže ostavljaju piće, zbog rasprostranjenog mišljenja da bi "svako muško trebalo da pije". S druge strane, među ženama je veliki broj obolelih od takozvanog simptomatskog alkoholizma - sklonije su "samolečenju" alkoholom, misleći da će čašicom odagnati depresiju, usamljenost, probleme u vezi s razvodom, tegobe svake vrste.