Asertivno ponašanje

Asertivno ponašanje - slobodno izražavanje svog mišljenja i uverenja

na socijlano adekvatan način

 

 

Kako reći ne, a ostati fer

 

14Svako ima jednaka prava na život, vrednost, mišljenje, osećanje, zdravlje, uspeh, samostalnost" Svi imamo prava da se ne dopadnemo svima

 

            Asertivnost je oblik ponašanja koji podrazumeva slobodno izražavanje svog mišljenja, osećanja i uverenja, ali na način koji je socijalno adekvatan i ne ugrožava prava

i vrednosti drugih. Ovaj oblik ponašanja je zasnovan na filozofiji po kojoj su ljudi jednaki po vrednosti i ljudskim pravima, ali se istovremeno razlikuju po nivou obrazovanja, socioekonomskom statusu, polu, nacionalnosti, rasi, fizičkom izgledu" Ove različitosti mogu uticati na kvalitet života, ali ne i na nečiju vrednost i ljudska prava.

            Dakle, svako ima jednaka prava na život, vrednost, mišljenje, osećanje, zdravlje, uspeh, seksualnost, samostalnost. Takođe, svi imamo prava da se ne dopadnemo svima, da se ne opravdavamo za iznošenje sopstvenog stava ili odluke, da grešimo i budemo odgovorni za to i da budemo autonomne ličnosti koje samostalno donose odluke i sude o sopstvenoj ličnosti. Ukratko - svako ima prava da se izrazi i zauzme za sebe!

 

            Zašto se, onda, nekada ne ponašano asertivno? Najčešće iz dva razloga:

1) Potcenjujemo se i verujemo da nismo dovoljno vredni da se zalažemo za sebe. Nekada verujemo da je odricanje od svih gore navedenih prava kulturno ponašanje, odnosno ljubaznost. Takođe, možemo da strahujemo od narušavanja slike o sebi (hoćemo da održimo status "pravog prijatelja", "dobre osobe"; ostajemo pri svojim etiketama tipa "ja sam fin", "ja sam uvek učtiv", "ja sam neko ko se ne zamera", "ja uvek pomognem drugom". Komunikološka poruka ovakvog stava je: "Moje mišljenje nije važno, tvoje je važnije", "Moje želje nisu važne, tvoje su mnogo važnije", ili "Moja osećanja nisu važna, važno je samo kako se ti osećaš".Životna pozicija iz koje se formira ovakav stav prema sebi i drugima je "Ja ne vredim, ti vrediš", a ponašanje koje proizilazi iz toga je pasivno.
Kako to izgleda u nekoj običnoj životnoj situaciji? Na primer: osoba koja je dobila prepečenu picu neće izraziti svoje nezadovoljstvo, picu će uz gunđanje pojesti i nezadovoljna će otići kući.

2) Sebe precenjujemo, imamo grandioznu sliku o sebi i doživljaj da imamo veća prava i vrednost od drugih. Komunikološka poruka ovakvog ponašanja je: "Moje mišljenje je važnije od tvog, ti nemaš pravo da izneseš svoj stav", "Tvoje želje nisu važne, važno je da se moje zadovolje", ili "Moja osećanja su važnija od tvojih".Životna pozicija iz koje se formira ovakav stav je "Ja vredim, ti ne vrediš", a ponašanje koje proizilazi iz toga je agresivno. Kako to izgleda u običnom životu? Recimo, osoba koja je dobila prepečenu picu konobaru će uz vređanje narediti da joj donese drugu.

 

            Kako izgleda asertivno ponašanje?

            Osoba koja se ponaša asertivno će iskreno, otvoreno i ljubazno tražiti od konobara da joj donese drugu picu, samo uz kratko objašnjenje da je ova prepečena. Na primer: "Ova pica je prepečena, molim vas donesite mi drugu". Asertivno ponašanje polazi od životnog stava "Ja vredim, ti vrediš", a kritika je usmerena na ponašanje drugoga, bez želje da se drugi degradira i ponizi.

            Međutim, često se komunikacija ne završava na tome da konobar kaže: "Nema problema, doneću vam novu picu". Zato je važno savladati neke od asertivnih tehnika za izbegavanje manipulacije. Manipulator je najčešće šarmantna osoba koja smišljeno i veoma vešto barata netačnim ili polutačnim podacima, lažno interpretira događaje, a sve sa ciljem da ostvari kontrolu nad drugima kako bi se oni potčinili njegovim željama, odnosno interesima.

 

            Kako se ne upecati na manipulaciju?

            Iako sredstva manipulacije mogu biti beskrajna, najčešće se koriste: stvaranje osećaja prihvaćenosti ili odbačenosti, izazivanje osećaja krivice, zatim razne pretnje, uvrede, ismejavanje ličnosti, ulagivanje, poricanje odgovornosti, samosažaljenje i tako dalje. Ova sredstva manipulator može da koristi u komunikaciji s ciljem da vas pozove u ulogu izmanipulisanog pojedinca. U kojoj meri će biti efikasan zavisi isključivo od vas.
Manipulator ne manipuliše vama, već vas poziva da budete izmanipulisani.

            Dakle, prvi korak koji treba da savladamo da bismo ostali u komunikaciji sa manipulativnim sagovornikom jeste sticanje ličnog uverenja da niko ne može manipulisati našim emocijama i postupcima ako mu mi to ne dozvolimo. Problem je u tome što mi često nismo svesni da to dozvoljavamo; ponekad čak neverbalnom komunikacijom i provociramo druge da manipulišu nama. Stoga, da bismo postali što efikasniji u zaustavljanju manipulacija, prvi veoma važan korak je da preispitamo naša dečja, zastarela uverenja koja smo izgradili u toku života, a koja nas sprečavaju da objektivno sagledamo sebe, svoju vrednost, prava, potencijale i samopouzdano reagujemo u odnosu sa manipulativnim sagovornikom.

            Drugi korak je jasno iznošenje svoje želje/interesa manipulativnom sagovorniku. Ovde je važno naglasiti da nepotrebno gubimo energiju razmišljajući o tome kako bi sagovornik trebalo da se ponaša prema nama, odnosno, bićemo mnogo efikasniji ukoliko sebi postavimo pitanje: "Š ta je želim u ovoj situaciji?" Na kraju otvoreno, jasno i direktno izrazite ono što želite ili ne želite. Korisne fraze koje možete naučiti su: Voleo bih;Želim/Ne želim; Značilo bi mi; Hoćeš li; Smeta mi; Ne dopada mi se; Ne odgovara mi; Ne sviđa mi se; Nezadovoljan sam; Ometa me; Razmisliću o tome; Potrebno mi je vreme da donesem odluku, javiću vam se; Razumem vas, ali" i tome slično. Ukoliko je sagovornik uporan u svom zahtevu, budite uporni i vi.

            Kako to izgleda u svakodnevnom životu? Evo jednog primera - dijaloga između manipulativne i asertivne komšinice. U kasnim večernjim satima ponavljate gradivo za važan ispit koji je zakazan za sutra. Komšinica traži od vas da uradite domaći iz engleskog za njenog dvanaestogodišnjeg dečaka koji je trenutno na rođendanu, a ona ne zna engleski. Manipulativna komšinica će ovako nastupiti: "Komšinice, pomažite! Vi ste mi jedini na koga mogu da računam. Zamislite, Marko treba da uradi za sutra domaći iz engleskog, a zaboravio je. Jadno dete, toliko je opterećeno. Ja bih to vrlo rado uradila umesto njega, ali ne znam engleski, a muž gleda utakmicu i, naravno, baš ga briga za nas". (Sredstvo manipulacije: Katastrofizacija situacije). Asertivna komšinica će ovako odgovoriti: "Š½ao mi je što ste u takvoj situaciji, ali ja mislim da Marko treba da uradi svoj domaći". Manipulativna komšinica nastavlja: "Ali nije tu. Ma to je samo pola sata, ne treba njemu ništa posebno. Vi ste jedini koji znate mog Marka odmalena, a i da ne budem previše skromna, mislim da samo vi to znate u čitavoj zgradi, vi ste na završnoj godini studija iz engleskog, zar ne?" (Sredstvo manipulacije: minimaliziranje, izazivanje osećanja prihvatanja, laskanje). Asertivna komšinica: "Hvala vam na poverenju, ali ja ne želim da radim domaći umesto njega". Manipulativna komšinica: "Gde sad da dobije lošu ocenu pred kraj godine..." (Sredstvo manipulacije: izazivanje krivice i odgovornosti za druge). Asertivna komšinica odgovara: "Š½ao mi je zbog toga, ali mislim da je on odgovoran što je došao u tu situaciju". Međitim, manupilativna ne odustaje: "Hajde samo sad, i nikad više. Molim vas". (Sredstvo manipulacije: minimaliziranje). Asertivna komšinica takođe ostaje pri svom stavu: "Razumem da je to za vas rešenje, ali ja zaista ne želim da se bavim time". Manipulativna komšinica: "Ali baš sam računala na vas..." (Sredstvo manipulacije: izazivanje osećanja krivice i smanjene brige za druge).
Rezime bi bio:

1. Radite na svom samopouzdanju

2. Prihvatite svoja asertivna prava i dozvolite drugima da budu asertivni u odnosu na vas

3. Budite jasni u iznošenju svoje želje

4. Budite uporni i ne odustajte lako

5. Budite fokusirani na temu i ne dozvolite da sagovornik skreće u prošlost i zamenjuje teze
            Na taj način manipulator će, čak i uz jak utisak moći koji ostavlja, shvatiti da ima posla sa samopouzdanom osobom koja vlada sobom i zna šta hoće, i brzo će odustati.

 

OKVIR: ASERTIVNA UVERENJA


1. Zauzimanje za sebe i slobodno izražavanje svojih želja i potreba ima za posledicu veće samopoštovanje, kao i poštovanje drugih.

2. Kad pokušavamo da živimo tako da nikada ne izazovemo neprijatna osećanja kod drugoga, dolazi do toga da mnogo više povređujemo i sebe, i druge.

3. Dugoročno gledano, svako u odnosu sa drugima ima više koristi ukoliko se zalaže za sebe izražavajući svoje mišljenje ili osećanje na iskren, direktan i adekvatan način.
4.Žrtvovanje sopstvenog integriteta i skrivanje osećanja obično deluju nepovoljno na odnose sa drugima, ili predstavljaju prepreku u razvijanju tih odnosa.

5. Kad pokušavamo da odnose kontrolišemo zastrašivanjem ili nametanjem osećanja krivice i kad manipulišemo osećanjem prihvatanja i odbacivanja, drugi ljudi će se udaljiti od nas.

6. Odnosi sa drugim ljudima mogu biti veoma kvalitetni i autentični ukoliko reagujemo iskreno, otvoreno i ukoliko ih ne sprečavamo da u odnosu sa nama, takođe, istupaju otvoreno i iskreno.

7. Ako često zanemarujemo svoja prava i vrednosti, druge ljude učimo da imaju prednosti u odnosu na nas.

8. Kad asertivno drugim ljudima ukazujemo kako njihovo ponašanje utiče na nas, dajemo im šansu da to ponašanje koriguju.

9. Okolina često više poštuje i uvažava samopouzdane osobe, koje imaju hrabrosti da se zauzmu za sebe i koje ulaze u konfliktne situacije.

10. Asertivno ponašanje povećava mogućnost osobe da ostvari svoje želje i potrebe.

11. U odnosu na agresiju, asertivno ponašanje utiče na stvaranje bližih i emocionalno ispunjenijih relacija sa drugima.

12. Agresivnim ponašanjem osoba ostvaruje svoje ciljeve, ali gubi na planu međuljudskih odnosa, dok asertivnim ponašanjem možemo biti uspešni i u ostvarivanju svojih ciljeva, i u ostvarivanju dobrih međuljudskih odnosa.

(Lange & Jakubowski, 1976)


DanijelaŽivančević, psihoterapeut

www.psihoedukacija.rs