Na osnovu čega omladina danas u našoj zemlji stvara sistem vrednosti

Današnje mladalačke (ne)vrednosti

 

 

12Kako najradije provode slobodno vreme? Ko su im idoli? Š ta su njihovi problemi? Idu li u pozorište? Pročitajte u ovom tekstu koji prikazuje nekoliko istraživanja sprovedenih među mladima u Srbiji.

 

Mladi predstavljaju buduće nosioce društva, pa tako i budućnost društva zavisi od njihovih vrednosnih odabira. Oni svoj sistem vrednosti formiraju pod uticajem vrednosnih opredeljenja društva: porodice, medija, sredine u kojoj se obrazuju ili rade, ali i sredine u kojoj provode slobodno vreme. S obzirom na to da su definicije sistema vrednosti povezane sa uverenjima, ciljevima i setom etičkih normi, treba razmotriti odgovore na ova pitanja i šta naše društvo uči mlade ljude.

 

Istraživali smo...

 

Časopis VOX je sproveo anketu na temu "Vrednosni odabiri mladih" na uzorku od 373 mladih različitog uzrasta na teritoriji Srbije. Na anketu je odgovorio veći procenat devojaka (64%) nego mladića (36%). Više od polovine ispitanika ima od 20 do 25 godina (njih 54%), slede oni stariji do 30 godina (24%), a preostalo čine mladi u rasponu od 16 do 19 godina. Ispitanici su uglavnom studenti (69%), zatim slede srednjoškolci i nezaposleni. Š to se emotivnog statusa tiče, od ukupnog broja ispitanika najveći broj čine samci, i to 55%, dok je 42% u vezi, a preostali su u braku. Čak 61% ispitanika živi sa roditeljima, 21% sa cimerima, a ostali sami ili sa partnerom.

 

Anketa magazina Vox pokazuje da mladi najčešće provode vreme uz internet. Posle toga, njihov izbor su izlasci, a u manjem procentu čitanje knjiga i neformalno obrazovanje. Najveći broj ispitanika na internetu provodi 3-6 časova dnevno, a 96% od ukupnog broja ima profil na Fejsbuku. Po popularnosti slede Tviter i LinkedIn, pa ostale društvene mreže. Š to se izlazaka tiče, najveći broj anketiranih izlazi u kafiće, zatim parkove, diskoteke i pivnice. Na pitanje koju muziku slušaju, najveći broj ispitanika se opredeljuje za rok, slede pop i elektronska muzika, nakon toga folk i "ostalo".

 

Da mladi nisu ljubitelji galerija i muzeja pokazale su sledeće brojke: 58% je odgovorilo da ove ustanove posećuje nekoliko puta godišnje, a čak 24% njih da nikad ne odlazi na ova mesta.

 

Koliko je tehnologija "zaludela" mlade u Srbiji potvrđuje i Nikolina Ljepava, socijalni psiholog u oblasti psihologije interneta i onlajn ponašanja sa Univerziteta u Vindzoru u Kanadi, koja je na svom blogu Sajberpsihologija, napravivši paralelu između provođenja slobodnog vremena kod mladih danas i ranije, napisala: "Način na koji mladi provode vreme danas, u odnosu na to kako je ranije bilo, kvalitativno je drugačiji u smislu vremena koje se svakodnevno posvećuje interakcijama putem tehnologija (komunikacije putem društvenih mreža, mejlova, SMS poruka i slično) i interakcijama sa samim tehnologijama (od gledanja filmova i video-klipova, do pretraživanja sadržaja na internetu i, naravno, igrica). Trend je globalan, i razlike između toga koliko su mladi usmereni na tehnologiju u Severnoj Americi i recimo u Srbiji su, koliko vidim, minimalne".

 

Najlakše se odriču kulture

Kultura kao jedna od osnovnih dimenzija društva posebno je važna za razumevanje procesa stvaranja i kristalizacije sistema vrednosti. Istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka iz Beograda sprovedeno u periodu od 1. novembra do 25. decembra 2010. godine dalo je slične rezultate kao i naše istraživanje. Ova anketa je pokazala da svega 7,1 odsto studenata slobodno vreme koristi za posetu nekoj od ustanova kulture (među njima najviše beogradski studenti − 59,1 odsto), a čak 83,5 odsto njih nikada ne odlazi u muzeje. Kulturni sadržaji su, takođe, u vrhu spiska onoga čega bi se studenti najlakše odrekli, odmah nakon cigareta i tehničkih uređaja. Najteže bi "žrtvovali" internet, garderobu i izlaske.

 

Kad se govori o kulturi i načinu na koji mladi provode slobodno vreme, treba skrenuti pažnju na velike razlike između većih gradova kao što su Beograd i Novi Sad, koji svojom bogatom kulturnom ponudom predstavljaju neki izlaz i pružaju alternative mladima, i manjih gradova gde to nije slučaj.

 

Tako se kao generalni problemi u istraživanjima sprovedenim među mladima u Kragujevcu i Rumi, a mogu se primeniti i na ostale manje gradove, izdvajaju: slaba ponudа kulturnih i obrаzovnih sаdržÐ°jа u grаdu, kao i nedovoljnа informisаnost studenаtа o mogućnostimа i dešÐ°vаnjimа. Kаo primer lošeg sistemа vrednosti, studenti iz Kragujevca naveli su vrstu muzike kojа se dominаntno slušÐ° u populаciji studenаtа. Kao glavne probleme kad su mladi u pitanju navode se: nezаposlenost mlаdih, lošÐ° mаterijаlnа situаcijа, upotrebа аlkoholа i psihoаktivnih supstаnci, provođenje slobodnog vremena u virtuelnom svetu, nedovoljnа mogućnost zа studente dа izаđu iz zemlje i rаzmenjuju iskustvа sа vršnjаcimа iz Evrope. Još neki od navedenih problema su nedovoljna umreženost postojećih omladinskih organizacija, kao i nemogućnost uticаjа nа donošenje odlukа u ustаnovаmа i orgаnimа lokаlne uprаve koji se bаve mlаdimа. Postojeće državne institucije u oblasti kulture mladi smatraju krutim i staromodnim, a prema nekim istraživanjima politika značajno "meša prste" u kulturu.

 

Anđa ili Ceca

"Svakodnevica mladih u Srbiji" naziv je istraživanja, sprovedenog pre nekoliko godina, o tome kako srednjoškolci provode slobodno vreme, a u kome je učestvovalo 2.426 učenika iz 26 srednjih škola. Kada je reč o uzorima, majku je kao uzor navela gotovo trećina od onih učesnika koji su uopšte naveli uzor iz privatnog života. Kao idole iz javnog sveta najviše ispitanika kao idola navelo je Anđelinu Džoli, uglavnom zbog lepote, slave i humanosti, ali i života sa Bred Pitom. Druga najpopularnija ličnost iz javnog života, kojoj se dive srednjoškolci u Srbiji, je Svetlana Ražnatović zato što je, kako su naveli, slavna, bogata, svi je vole i dobro izgleda. Slede je Ana Ivanović, pa Novak čoković, Vlade Divac, Ronaldinjo, Isidora Bjelica, Džesika Alba i drugi.

 

"Š to se tiče uzora mladih danas, ne mislim da su u pitanju isključivo narodne pevačice, kako se to uglavnom potencira. Strašno je to što mi nemamo kulturnu elitu i to što ne postoji jasna granica između estrade i kulture. Oni koji bi trebalo da predstavljaju kulturni deo Srbije, svojom voljom ili mimo nje postaju deo scene i estrade, zbog čega nije retka prilika da se desi da jednog Tomu Filu vidimo u šarenom i prilično šarlatanski koncipiranom programu subotom u podne, u kome mu, uz sve dužno poštovanje prema voditeljkama i autorima programa, zaista nije mesto. Nadalje, jedan ministar nikako ne može da sedi u bizarnom šou-programu u gostima kod voditelja stend-ap komičara, i to još ministar obrazovanja lično. Mislim da bi te stvari svakako trebalo odvajati, jer postaje krajnje degutantno", kaže za Vox Jovana Zajić, apsolvent na Fakultetu političkih nauka i novinar.

 

Prema njenim rečima, ljudi koji diktiraju kulturu je prvenstveno sami ne poseduju. "Najveći problem jeste nedostatak obrazovanja koji je očigledan i kod onih vernih pink tradiciji, i kod ovih drugih, ,urbanih"˜. Vlada potpuno odsustvo svih kriterijuma", dodaje ona.

 

Sociolog Ratko Božović je jednom prilikom, gostujući u emisiji RTS-a, izjavio da su idoli mladih uglavnom ličnosti koje su forsirane u medijima. "S obzirom da mladi žive u getu i da su zatvoreni u svojoj zemlji, bolje vreme će doći sa povratkom onih koji su '90-ih napustili svoju zemlju i otvaranjem našeg društva prema mladima", izjavio je Božović.

 

Zov interneta

Istraživanje Marketing radionice Ekonomskog fakulteta, na koje su odgovarali studenti Beogradskog univerziteta, pokazalo je da većina studenata smatra da im diploma nije dovoljna za nalaženje posla i da je i dalje najvažnija veza ili bar nečija preporuka, dok se mali broj oslanja na lične sposobnosti i znanja. Da bi došli do diplome i položili ispite, čak polovina koristi metode poput prepisivanja ili bubica. Zabrinjavajuće je i da više od polovine anketiranih studenata nema poverenja ni u jednu instituciju, a o napuštanju Srbije nakon diplomiranja sanja čak 63 odsto studenata, dok svaki 10. student nikada nije izašao iz Srbije.

 

Migracije omladine iz manjih gradova u Beograd sve su češće. Ciljevi mladih ljudi u manjim gradovima veoma se rano iskristališu pod uticajem društvenih okolnosti. Svi koji ostanu u rodnom gradu znaju koji je put do posla - priklanjanje nekoj političkoj opciji. Ogroman broj mladih ljudi je na listama čekanja za poslove kao što su lepljenje deklaracija na proizvode i pakovanje robe, a mnogi od njih su visokoobrazovani.

 

Nove generacije provode veliki deo slobodnog vremena na internetu, i to su rezultati svih istraživanja sprovedenih do sad. Taj sajbersvet je mesto gde se može naći mnogo korisnih informacija. Neformalno obrazovanje koje se na internetu nudi treba maksimalno iskoristiti. Ukoliko je neobaveštenost jedan od razloga zbog kojih mladi ne razmišljaju u ovom smeru, eto poruke za kancelarije za mlade i omladinske organizacije, kao i galerije, muzeje i druge kulturne ustanove. Profili na društvenim mrežama, animiranje mladih i plasiranje kvalitetnih sadržaja na internet mogu biti neka od rešenja za ovaj problem. Sajtovi Infostud, Mingl, Konkursi regiona, Youth mogu da posluže kao polazna osnova, kako bi se mladi ljudi zainteresovali, aktivirali i usmerili da prihvate i iskoriste samo pozitivne strane interneta.

 

Adrijana Milosavljevic, FON

 

Nedostaje im novac, ljubav, tolerancija i disciplina

 

Istraživanja sprovedena među mladima u Vojvodini kojima je obuhvaćen značajan deo studentske populacije sa svih fakulteta i viših škola, prikazuje poželjne osobine ili oblike ponašanja koje ispitanici posebno izdvajaju. To su iskrenost, ljubav, poštenje i humanost. Stabilna, harmonična porodica je ideal kome teže. Dive se svojim roditeljima i nekim profesorima. Kao loše osobine kod sebe ispitanici su izdvojili, najčešće: naivnost, nesigurnost, neodlučnost, osetljivost, tvrdoglavost, brzopletost, bes, egoizam, lenjost, narcizam, pohlepu, sebičnost, ljubomoru, razmaženost, inat, nesamostalnost, hladnokrvnost, nezainteresovanost, skromnost, povodljivost i sl.

Osobine koje prepoznaju kao vredne kod sebe mladići izdvajaju: iskrenost, upornost, poštenje, odgovornost, skromnost, pravednost, dobrotu, duhovitost, tačnost, toleranciju, a devojke: iskrenost, upornost, odgovornost, poštenje, pravednost, toleranciju, skromnost, dobrotu, samostalnost i ljubav.

Takođe navode da se u njihovom okruženju najčešće ispoljavaju sebičnost, ljubomora, neiskrenost, nepoštenje, netolerancija i sklonost ka porocima. Većina ispitanika navodi mišljenje da žive u zemlji poremećenih društvenih vrednosti.

 

S obzirom na to da veliki broj mladih izdržavaju roditelji, novac je pri vrhu njihovog sistema vrednosti, jer je materijalna situacija u kojoj se nalaze ograničavajući faktor i za zasnivanje nove porodice, za putovanja, druženja, ispoljavanje stvaralačkih sposobnosti, postizanje veće uspešnosti...