Trijumf mladosti i dobre volje

 

Studentkinje uvele odrasle Rome i Romkinje u čaroban svet pismenih

 

                   9Kad se kaže "Rom", kod većine ljudi se aktiviraju sinonimi za nečistoću, krađe, zavisnost od socijalne pomoći, život u kartonskim kolibama, nepismenost" Zbog njihovog nomadskog načina života, oduvek je postojalo međusobno nepoverenje između Roma i njihovih sedelačkih komšija. Uključenost Roma u društvo je veoma mala. Oni se uglavnom nalaze na marginama, živeći u naseljima koja više podsećaju na geta. U doglednoj budućnosti, u civilizovanim društvima, to bi trebalo da postane prošlost. Većina zemalja sveta, članice Evropske unije ali i one koje teže ka njoj, osmislile su program integracija Roma u društvene tokove. U okviru ovog programa u Srbiji, tačnije u Beogradu, pokrenut je projekat opismenjavanja odraslih Roma i Romkinja.

                 Sprovodilac ove humane ideje je udruženje građana za demokratiju i građansko obrazovanje "Građanske inicijative" koje su maja 1996. osnovali aktivisti antiratnog pokreta i nenacionalističke demokratske opozicije. Nesebičnu pomoć u ovom projektu pruža im i Internacionalni klub žena. Ulogu predavača ovim neobičnim učenicima imali su studenti Beogradskog univerziteta. Svoja plemenita iskustva vezana za ovaj projekat uz veliku radost s nama dele studentkinje Filološkog fakulteta Aleksandra Kuprešanin i Olivera Lazarević.

                   Velika želja da pomažu ljudima i promene bar onaj deo sveta na koji mogu da utiču presudila je da ove dve devojke, kao i njihove cenjene kolege i koleginice, postanu deo tima koji će pripadnicima romske zajednice promeniti budućnost. "Nažalost, u našoj zemlji postoji veliki broj ljudi koji je potpuno, ili gotovo potpuno funkcionalno nepismen. Za mene, kao budućeg profesora književnosti i srpskog jezika, to je bila poražavajuća činjenica i htela sam da svojim angažmanom to promenim", konstatovala je Olivera. Prema njihovim rečima, rad i saradnja sa odraslim Romima i Romkinjama bili su veoma uspešni. Nastava je izvođena u učionicama u romskim naseljima, što je pripadnicima ove nacionalne manjine predstavljalo veliko olakšanje i dodatnu motivaciju jer nisu morali da izdvajaju dodatno vreme za put do škole, budući da je većina njih radno angažovana.Vreme s njima su provodile veoma kvalitetno, trudeći se da znanje i umeće koje su im prenosile bude što praktičnije i što primenljivije za njih. Uspešnosti projekta doprineli su i poseta beogradskom zoo-vrtu i odlazak u Pozorište na Terazijama. "Mislim da je ovaj projekat početak jedne revolucije koja je neophodna našem društvu", ističe Aleksandra i dodaje da bi ceo projekat poprimio prave dimenzije kad bi zaživeo na teritoriji čitave Srbije. Obe naše sagovornice se slažu u činjenici da bi bilo sjajno kad bi više mladih ljudi, studenata, bilo angažovano u humanitarnim akcijama bilo koje vrste. Mladi treba da deluju na podizanje svesti o društvenim problemima i da rade na njihovom rešavanju jer, prema njihovom zajedničkom mišljenju, ne postoji ništa što više ispuni i obogati čoveka od toga kada znanje prenese nekome kome je to zaista potrebno. "Neopisiv je osećaj kada vam polaznik star trideset godina kaže da je prvi put u životu popunio uplatnicu u pošti ili potpisao ček za platu pisanim slovima", sa radošću se priseća Olivera. Ovaj projekat nije bio koristan samo njegovim konzumentima, već i predavačima. Stekli su nova saznanja o romskoj populaciji, njihovoj kulturi, veri, običajima, načinu života, pomogao im je da shvate njihove probleme, ali i doneo iskustva o radu u školi. Osim toga, predavači su nagrađeni plaćenom školarinom. Ove mlade devojke se nadaju još većem broju sličnih projekata u koje će i one moći da se uključe. "Rad na ovom projektu je trajao godinu dana, a ja i dalje imam isti entuzijazam kao na početku. Uverena sam da ću se u budućnosti više posvetiti sopstvenom usavršavanju koje bi pomoglo tom radu", zaključuje Aleksandra Kuprešanin.

                                                                                                               Vladislav Milanović, FPN