Šta podrazumevamo pod radnim iskustvom?

7Radno iskustvo podrazumeva iskustvo koje osoba stiče tokom rada na specifičnim poljima ili profesijama koje obavlja tokom života. U radno iskustvo spadaju:

 

  • Praktični deo diplomskog rada
  • Stručna praksa tokom studija
  • Profesionalno usavršavanje ili stažiranje
  • Rad na projektima
  • Honorarni posao
  • Sezonski posao
  • Volontiranje

                                                                                   

Zašto je radno iskustvo važno?

 

  • Važno je za studente

 

Student putem radnog iskustva nadograđuje postojeća i usvaja nova praktična i teorijska znanja sa kojima na fakultetu nije imao prilike da se upozna, a isto tako razvija nove i unapređuje već stečene veštine. Ono što je najvažnije, zahvaljujući praktičnom iskustvu dobija priliku da upotrebi teorijska znanja stečena tokom studiranja. Kroz rad i praksu mi, pored veština neophodnih za posao kojim se bavimo, stičemo i druge pogodnosti. Razvijamo poznanstva, upoznajemo ljude različitih profila ličnosti i profesija, ostavarujemo kontakte sa ljudima iz struke, širimo mreže komunikacije, razvijamo interpersonalne odnose, stičemo radne navike, postajemo odgovorniji i zreliji. Radno iskustvo nam omogućuje da upoznamo svoju buduću profesiju, da uvidimo šta je ono što volimo da radimo, čime bismo voleli da se bavimo u budućnosti, sa kakvim ljudima bismo sarađivali, na kakvim mestima bismo voleli da radimo. Pored toga, kao dodatna motivacija može da nam posluži i novac koji se zarađuje prilikom obavljanja honorarnog posla. Većina poslova koje možemo da obavljamo su plaćeni.

Ne treba potceniti ni volonterski rad. Iako nije plaćen, volonterski rad nam može omogućiti upoznavanje i saradnju sa velikim brojem poslodavaca koji mogu prepoznati naše kvalitete i veštine. Tokom volonterskog rada poslodavci mogu da uoče našu veliku motivaciju, ažurnost, odgovornost, želju za napredovanjem i stručnim usavršavanjem.

 

  • Značajno je za poslodavca

Naša radna biografija izgledaće ozbiljnije ukoliko je bogatija radnim iskustvima. Isto tako, izgledaće ubedljivije ako navedemo više stavki kojima potvrđujemo naše kompetencije i veštine koje posedujemo. Poslodavci vole kada je radna biografija bogatija i raznovrsnija. Naša radna biografija ne mora da sadrži samo informacije vezane za našu profesiju, već je bitno da pokažemo da smo radili i druge stvari, a ne samo ono za šta smo kvalifikovani. Rad u kafiću, prodavnici ili bilo koji posao do koga možemo doći uz pomoć omladinskih zadruga nije usko povezan sa onim što studiramo, ali nam pomaže u snalaženju na više različitih frontova u isto vreme. U prilici smo da komuniciramo sa različitim ljudima i da ih upoznajemo, posmatramo kako funkcioniše odnos podređenih i nadređenih, kako se organizuje poslovanje, kako se obučava osoblje.

Poslodavci žele da zaposle mlade fakultetski obrazovane ljude, ali prednost uvek imaju studenti sa bogatijim radnim iskustvom. Poslodavci čak koriste radno iskustvo kao obaveznu stavku u svakom konkursu za posao. Ukoliko je naše radno iskustvo bogatije, ako smo imali priliku da volontiramo ili radimo honorarno, šanse za dobijanje posla u struci su u startu veće.

 

Volonterski rad

 

Reč volonter (franc. volontaire) označava osobu koja besplatno obavlja neku službu; dakle, biti volonter znači besplatno služiti. U svetu, volontiranje je definisano na različite načine, ali se može slobodno reći kako je u svojoj najširoj definiciji volonterski rad neplaćeno, neprofitno, slobodno izabrano delovanje koje se javlja u različitim oblicima. Prema Evropskom manifestu o volontiranju, volontiranje je aktivnost koja se preduzima slobodnom voljom pojedinca i ličnim izborom i motivacijom, bez želje za finansijskom dobiti, u organizovanom okruženju (unutar nevladinih organizacija, volonterskih centara, manje ili više organizovanih neformalnih skupova), u želji da se pomogne drugim osobama i društvu u celini, doprinoseći zajedničkim vrednostima, bez ličnih interesa.

Volontiranje u obliku davanja usluga uglavnom je vezano za organizovane, često institucionalne kontekste. Volontiranje putem aktivnog uključivanja u društvo, s ciljem proaktivnog iniciranja promena u društvu, noviji je oblik volontiranja u Srbiji. Najčešće se odnosi na aktivno učešće u političkim, neprofitnim organizacijama, neformalnim građanskim inicijativama i interesnim grupama.

 

Kada je pravo vreme za sticanje radnog iskustva?

Nikada nije kasno za sticanje radnog iskustva, ali što ranije počnemo da se bavimo praktičnim radom, to bolje za nas. Najkorisnije bi bilo kada bi studenti mogli da se od samog početka studiranja angažuju u skladu sa svojim obavezama, a da kasnije, kako se obaveze na fakultetu smanjuju a učenje postaje jednostavnije, svoje slobodno vreme koriste bilo za volontiranje, bilo za honorarne poslove u struci ili van nje. Uvek treba prvo razmisliti čime želimo da se bavimo, kakvo nam je iskustvo potrebno, šta time želimo da postignemo, koji je naš cilj i kako će se sve to uklopiti sa našim svakodnevnim obavezama na fakultetu i našim interesovanjima. Ipak, ukoliko nam je finansijska situacija zaista loša i nemamo mnogo izbora, odmah treba početi sa traženjem posla.

 

Sticanje radnog iskustva u Srbiji

 

Poznato nam je da fakulteti u Srbiji ne pružaju mnogo mogućnosti za praksu i obavaljanje praktičnog rada. Nakon završetka fakulteta svi posedujemo dobro teorijsko znanje, ali ono što nam zaista nedostaje je praktično iskustvo. Na mnogim fakultetima prakse potpuno izostaju, a neki je imaju samo u okviru redovne nastave. Takva praksa je često neadekvatna, loše organizovana, bez odgovarajuće mentorske podrške. Mogu se javiti i drugi problemi, kao što su nezainteresovanost državnih i privatnih institucija za primanje praktikanata, neangažovanost profesora u posredovanju između studenata i instuitucija u kojima se može obavljati praksa. Isto tako, takozvana Bolonja ostavlja vrlo malo slobodnog vremena studentima za bavljenje nekim drugim vannastavnim aktivnostima. Predavanja su obavezna, kao i domaći i seminarski radovi, a na fakultetu se provodi dosta vremena. Još jedan problem koji se javlja jeste problem finansija. Student koji je u lošoj finansijskoj situaciji razmišlja da li da volontira na nekom poslu u svojoj struci ili da radi nešto van struke što je plaćeno, a teško je da može uklopiti oba. Situacija nije laka, ali je rešiva. Dobra organizacija vremena, izvršavanje fakultetskih obaveza na vreme, pozitivna energija i dobra obaveštenost su nam neophodni preduslovi za odabir posla i aktivnosti kojima ćemo se baviti. Takođe, vrlo je bitno da u Srbiji postoji što veći broj organizacija koje studentima pružaju mogućnost da se usavršavaju i grade svoju karijeru. Jedna od takvih organizacija je Centar za razvoj karijere, koji nudi informacije o aktuelnim zanimanjima, slobodnim radnim mestima, praksama, stipendijama, projektima u koje se studenti uključuju i mnoge druge korisne informacije. S obzirom da sam i sama u timu Centra za razvoj karijere, mogu da istaknem da sam ostvarila izuzetnu saradnju sa različitim ljudima koji su pomogli moje dalje profesionalno usavršavanje. Preporučila bih svim svojim kolegama priključivanje takvim timovima ne bi li se i sami uverili koliko je praktičan rad važan za usavršanje i razvoj karijere. Pored toga što ćete svestrano sagledati svoju profesiju, suočićete se sa sobom i svojim mogućnostima i to će od vas stvoriti jake i snažne ličnosti koje su spremne za napredak. SREĆNO!