PARALISANA SVEST

Uticaj tabloida na kulturu javnosti prisutniji je nego ikada − menjaju se čitalačke navike, vrednosni sistemi, ali i svest o realnosti

 

6Dnevna štampa: list ozbiljnog, informativno-političkog sadržaja koji izlazi jednom dnevno i pruža građanima objektivne i istinite činjenice. Tražena dnevna štampa u Srbiji: list koji izlazi jednom dnevno i pruža građanima činjenice. Ukoliko je cena ispod 30 dinara, a sadržaj u boji, ukoliko su tekstovi manji od fotografija, a naslovi puni škakljivih tema, potražnja za listom je veća. Ali da li je to sve?

Najveća od svih kriza je kriza društvenih vrednosti. Jednom urušene, one se brzo zaboravljaju. Nedugo zatim pojavljuju se novi kreatori koji preuzimaju ulogu postavljanja novih. Posle krize devedesetih u Srbiji tu ulogu su preuzeli tabloidi. Počeli su da stvaraju društvo koje ceni sve sem prave istine. Istina ume da boli, naučili su, te se radije hvataju zabave, prepirki i tuđih života. Proces tabloidizacije iliti "trend" koji je novinarski zanat učinio senzualnim i neprofesionalnim danas je uticajniji nego ikada. Za nešto novca svaki građanin i građanka mogu priuštiti vesti. Kakve vesti? To se retko ko i zapita.

Naime, tabloidi daju publici ono što ona želi - to je jedan od argumenata u odbranu tabloidne štampe, takozvani argument demokratičnosti. Oni, navodno, ruše društvene tabue i pokazuju da niko nije nedodirljiv. Možda bi zaista i bilo tako da ne prelaze granicu dobrog ukusa i integriteta ličnosti. Ali, vođeni parolom "publika to želi", oni ruše granice, mešaju privatno i javno, izvlače sočne detalje, nadograđuju ih i služe publici kao realnu sliku sveta. Snježana Milivojević, profesor FPN, ističe da oni zaista jesu dali mogućnost građanima da govore o svim temama, "ali i da to plate inferiornim govorom o tim temama". Umesto građenja sopstvenog pogleda na svet, pojedinci su se prepustili tuđim interpretacijama. Ono što je alarmantno jeste činjenica da, pored toga što ih ne brine manjak etičnosti i neprofesionalizna u tabloidnoj štampi, građani svesno nagrađuju tabloide novcem koji izdvajaju za kupovinu, ali i vremenom koje posvećuju čitanju. Dakle, tablodi su preuzeli ulogu koju je nekada imala ozbiljna štampa, a to je definisanje društvenih stavova. Nekada je štampa svojim sadržajem pomagala publici da shvati okvir nekog događaja i da ga interpretira. Tako definisana svest se širila i postajala dominantno razumevanje javnosti. Nažalost, danas je kritička javnost paralisana − zadovoljava se trivijalnim i senzacionalnim razumevanjem stvari: "Javnost je postala pasivna i indiferentna prihvatajući nametnuto tumačenje stvari. To je i problem tabloida: širenje apatije i uverenja da je promena nemoguća. Oni uspevaju da destimulišu ljude da se bave bilo kojom vrstom ozbiljnijeg razumevanja", ističe prof. Milivojević.

Na sreću, još uvek postoje ozbiljne dnevne novine koje odolevaju "onome što publika želi" (tzv. argument demokratičnosti). Iako pod stalnim pritiskom, ove novine uspevaju da očuvaju principe kvalitetnog novinarstva: objektivno, istinito i fer izveštavanje; poštovanje identiteta ličnosti i analitičko sagledavanje činjenica samo su neki od njih. Samo tako se društvo može otrgnuti iz čeljusti tabloidnih "interpretacija" i vratiti svoju kritičku svest. Jer, o kojem god istorijskom periodu da je reč, istina uvek pronađe put. Srbija jeste specifična zemlja, ali postoje zakonitosti koje važe svuda i za sve.

 

 

Anita Erker, FPN