ALFA I OMEGA

5Oduvek sam bio mišljenja da su moje potrebe i želje daleko od Boga. Da su nekako prljave i grešne. Da čak i ako ima Boga, On nema veze s mojim željama i potrebama: On je nekakav skup načela i principa, pravila po kojima treba da se ponašamo da bismo mu ugodili i ne bi li nas prihvatio.


Nisam razumeo da bi, ako u ovom materijalnom svetu postoji nešto što bi zadovoljilo svaku moju, čak i najintimniju želju i potrebu, to bio moj Bog. Ali tako nešto nisam našao. Naprotiv! Sve što sam dobijao od ovoga sveta kao neku vrstu zadovoljštine koštalo me je i sve sam morao da vratim. Nakon takvog zadovoljenja se nekako osetiš praznim.
Danas mislim da samo ono što je kadro da zadovolji svaku moju želju i potrebu srca, potrebu za sigurnošću, radošću, mirom, ljubavlju, razumevanjem i utehom, stoji u Onom koji jeste, mom Bogu. Š taviše, sad razumem da je On i stvorio tu potrebu u meni, jer da nema potrebe ne bi bilo ni zadovoljenja.


On je Alfa i Omega. Početak i Svršetak. On je Izvor i Uvir. On je i sve trajanje i tok reke. Korito u kome se ona koprca, buja i prevrće balvane, ali kojim ide dalje ka svome ušću. Iako je brza i najčistija na svom izvoru, na ušću je moćna, iako spora. Potom se utapa u svoj okean, gde postaje jedno sa ovom Velikom Vodom.

 

Nema toga što je došlo u moje srce i u moju misao a da najpre nije poteklo od Njega. Tako čisto, osvežavajuće, tako bistro, spontano, kao voda na izvoru. On je Majka koja te rodi i pusti te da trčiš. Isto tako je i onaj Zagrljaj koji te čeka na drugoj strani da se ne bi spotakao i pao. Čeka da bi te privio na grudi i podojio.


Nema razlike u onome što sam ja u svojoj biti i onoga što je On u meni. Nema razlike u onome što znači BITI SVOJ i BITI U NJEMU. Kada ostvarujem sve što je na dnu mog srca, činim ono što je Njegova volja za moj život. Onda mi nije teško da se molim: "Oče naš koji si na nebesima, NEKA BUDE VOLJA TVOJA...", jer on je sazdao moju dušu i do dna je poznaje i proniče.
Na sliku svoju me je sazdao, svojim sinom me je nazvao i kad tražim sebe, Njegov lik nazirem. Kada razmišljam o Njemu puštam ga u svoje misli. Moje misli su najbliže mome biću, pa mi je tada blizu - toliko da osetim Njegovu prisutnost.


Kao što mladenci dele bračnu postelju, tako se i moja duša greje u Njegovom zagrljaju. On je Uteha moja i moj Mir. Samo u Njegovom naručju moja duša se odmara. Napojena, nahranjena, izljubljena, pomilovana. Onda razumem da je On oduvek bio moja jedina prava potreba. Da je bio i da će biti jedina prava zadovoljština i jedini Odgovor na moju molitvu.

 

 

Lav Lajović

Izvršni direktor Pobjede

Koordinatora Hrišćanskog pokreta Crne Gore