Prestanite da razmišljate - delujte!

3Potrebno je "lomiti koplja" direktno na terenu, u sferama realnog, i pomeriti bojno polje iz sopstvene glave. Veština se uči iz samih primera u kojima počinjete da verujete sopstvenim odlukama koje donesete na licu mesta, spontano i logično.

 

Ljudi suviše promišljaju svaki svoj naredni korak. Suviše vremena se potroši na analiziranje i promišljanje, ali od toga nema nikakve koristi. Dok se s problemima i iskustvom ne susretnete u praksi, ne možete ništa naučiti.

 

Današnje vreme sa sobom nosi gomilu odluka, problema i neizbežnih obaveza koje zahtevaju kratke izlete u lavirint koji nazivamo razmišljanje. Nebrojeni su oni momenti u kojima naše misli poput kiše kometa lete, odbijaju se o zidove naše unutrašnje ličnosti i teraju nas da gledamo stvari iz svih mogućih i nemogućih uglova. Svaka situacija postaje priča za sebe, priča koju naše misli pretvaraju u fantastične scenarije sa bezbrojnim rešenjima i nerazrešivim zapletom. A da li uopšte postoji potreba da jednostavne stvari pretvaramo u gomilu rascepkanih utisaka, epizoda i da svaki nepoznati korak kidamo na nejasne fragmente?

 

Naravno da teorijske osnove naših problema moraju postojati, ali njima nikako ne treba dopustiti da dobiju prevlast nad samim rešenjem. Bezgranična moć ljudske mašte napraviće bauka i od beznačajnih sitnica. Nakon opsežnog i iscrpljujućeg razmišljanja o ishodima, na kraju se obično uvidi da je čitav taj proces bio i više nego nepotreban. Racionalnost u pristupu takvim problemima, koja se stiče praktičnim suočavanjem s njima, olakšava svaki sledeći susret sa nepoznatim faktorima i neočekivanim dešavanjima. Spontanost rešenja koje se nameće kao logično lišava nas tih kratkotrajnih momenata u kojima sopstvenim mislima bele stvari pretvaramo u crne i time glavnu tačku na koju bi trebalo da se fokusiramo udaljavamo van našeg vidokruga.

 

Drugim rečima, potrebno je "lomiti koplja" direktno na terenu, u sferama realnog, i pomeriti bojno polje iz sopstvene glave. Veština se uči iz samih primera u kojima počinjete da verujete sopstvenim odlukama koje donesete na licu mesta, spontano i logično. Trudite se da svaki sledeći korak ne nosi sa sobom psihičku bol, strah od nepoznatog i zaboravite na one momente u kojima se kazaljke na satu prebrzo pomeraju sa vašim mislima, a vreme leti u ambis iz kojeg mu nema povratka. Ne dopustite sebi da vas pokolebaju jednostavne životne varke i da se osećate manje vrednim od drugih zato što se teško izvlačite iz na izgled nemilosrdnih situacija koje vas očekuju. Preuzmite kontrolu nad svojim umom i ne dopustite mu da ritam njegovog hoda bude toliko brz da vas uplaši. Shvatite da je proces učenja toka životnih mogućnosti stvar interakcije sa samim objektima i subjektima, a da on ne predstavlja usamljene seanse u kojima se borite sa slikama koje nazivamo "šta bi bilo kad bi bilo". Pokažite rešenost za pronalaženje onih pravih vrata koja vode do slatkih momenata u kojima osećate da vaše iskustvo raste i zaboravite na slepo tumaranje kroz mračne hodnike nepouzdanih šansi.

 

Sledeći put kada životna škola bude testirala vašu ličnost, pokušajte da taj test predstavite sebi što jednostavnije i da se s lakoćom izborite do prave solucije. Samim delanjem stvari nam postaju bliže, učvršćuju se u osnovu našeg znanja i čine nas sigurnijim u svim sledećim postupcima.

 

 

Vladan Borčić
Medicinski fakultet