Vežbam i bolje pamtim...

Vežbanje gradi mišiće, povećava snagu i pomaže u sagorevanju masnoća. Ali, da li ste svesni mentalnih koristi koje redovna fizička aktivnost donosi? Redovno vežbanje u bilo kom vidu donosi istinske koristi mozgu, raspoloženju i sposobnosti da se mnogo lakše istraje u izazovima koje nam život nosi.

 

 

2MENTALNA BUDNOST I KONCENTRACIJA

Pozitivan uticaj koji vežbanje ima na mentalne performanse široko je dokumentovan. Mnoštvo studija ukazuje na to da su aerobne i vežbe sa opterećenjem izuzetno efikasan način da se poboljša takozvana "izvršna funkcija", što je zajednički izraz za sposobnosti kao što su rešavanje problema, radna memorija, održavanje pažnje, obavljanje više zadataka istovremeno i verbalno rezonovanje - praktično sve ono što čini dobrog učenika, studenta ili zaposlenog. Ovaj efekat "prirasta moždanih funkcija" je najizraženiji u časovima nakon vežbanja.

Osobe koje vežbaju rano ujutro ulaze u dan sveži i ispunjeni energijom, i u stanju su da tokom jutarnjih časova obave više zadataka, dok za to vreme ostali još uvek mamurno čekaju da počne dejstvo kofeina. Jutarnje vežbanje, takođe je dokazano, popravlja kvalitet sna. Takođe, oni koji vežbaju nakon buđenja imaju znatno veće izglede da se na duže staze pridžavaju programa treninga.

 

POPRAVLJENO RASPOLOŠ½ENJE, SMANJENA DEPRESIJA

Oni koji pate od depresije verovatno baš i ne osećaju neku potrebu za vežbanjem, ali nauka je jednoglasna. Već godinama se fizička aktivnost smatra vrhunskim tretmanom u borbi protiv depresije. Takođe, ona pruža i dodatne preventivne koristi. Iz sopstvenog iskustva u radu sa klijentima sklonima depresiji mogu samo da potvrdim ove nalaze.

Često citirana studija objavljena u časopisu American Journal of Epidemiology pokazala je da je kod odraslih osoba uključenih u redovan program fizičke aktivnosti zabeleženo smanjenje dugotrajne kao i akutne depresije. Ovo smanjenje je bilo univerzalno, bez obzira na godište, pol, etničko poreklo, finansijsku situaciju, indeks telesne mase i nivo konzumiranja alkohola ispitanika, kao i brojne druge činioce.

Druge studije su samo proširile opseg ovog zaključka, pokazujući da vežbanje ne mora nužno biti aerobnog karaktera da bi imalo pozitivan uticaj na mentalno zdravlje. Čak i ako izuzmemo nauku i statističke pokazatelje, uklapanje vežbanja u životni stil predstavlja način preuzimanja aktivne kontrole nad blagostanjem organizma, umesto pukog prepuštanja bespomoćnosti i očajanju koji su obeležja depresije. Kada se posvetite vežbanju i utvrdite plan treninga, time izdvajate i obeležavate oblast života koja ima specifičan cilj - da se osećate bolje. Ono što ćete postići u tom vremenu zavisi od vas: sve pobede su isključivo vaše, sve dok ne prestajete da se borite.

 

 

SPREČITE OPADANJE KOGNITIVNIH SPOSOBNOSTI

Pogledajte policu sa lekovima najvećeg broja ljudi koji su prešli pedesetu i videćete da im je na umu uglavnom prevencija bolesti. Uz sve vitamine i preparate koji obećavaju ugodnu starost, ogromna većina će bez razmišljanja preskočiti najbolji mentalni i fizički zdravstveni program koji postoji: redovno vežbanje.

Studija koju su 2009. sproveli Centar za Alchajmerovu bolest i srodne poremećaje kao i nekoliko drugih organizacija pronašli su u postojećoj medicinskoj literaturi ubedljive dokaze da "vežbanje obezbeđuje uspešno funkcionisanje mozga".

Druga studija, objavljena u časpisu Annals of Neurology, pokazala je da su u grupi od 69 odraslih starosti između 55 i 88 godina, osobe koje su tokom najmanje deset godina učestvovale u redovnoj fizičkoj aktivnosti pokazale znatno niži nivo opadanja kognitivne funkcije.

Još jednom, nauka samo potvrđuje ono što zdrav razum već zna: redovna fizička aktivnost je neuporedivo efikasan način da osobe i u poznim godinama zadrže svoju funkcionalnost, izbegnu gojaznost i zadrže aktivan životni stil. Svakako da nijedan lek ne može da obeća tako nešto.

 

POSPEŠ ITE STVARANJE NOVIH NERVNIH ĆELIJA

Takozvana hipokampalna neurogeneza kod odraslih predstavlja neuobičajen primer plasticiteta mozga, jer se nove nervne ćelije (a ne samo neuriti i sinapse) dodaju nervnoj mreži u zavisnosti od stepena aktivnosti. Stimulansi koji utiču na ovaj proces uključuju i fizičke i kognitivne aktivnosti (ovde spada, na primer, obogaćivanje okruženja novim stimulansima).

U studiji objavljenoj u onlajn časopisu Frontiers in Neuroscience 2010, primećeno je da pokretljivost (fizička aktivnost) stimuliše povećanje broja ćelija prekursora − iz kojih i otpočinje neurogeneza kod odraslih − i održavanje ovog povećanog broja tokom vremena, dok faktori okruženja, kao i učenje, prevashodno podstiču opstanak još nerazvijenih nervnih ćelija, nastalih iz pomenutih ćelija prekursora. Ovi efekti su povezani: podsticanje potencijala za stvaranje novih nervnih ćelija u odraslom dobu putem fizičke aktivnosti povećava korišćenje ovih ćelija nakon kognitivne stimulacije u izmenjenom okruženju.

Zbog čega se to dešava? Fizička aktivnost služi kao svojevrstan mehanizam povratne sprege, signalizirajući mozgu (i njegovim ćelijama prekursorima) povećanje verovatnoće kognitivnih promena. U prirodi (dakle, daleko od okuženja TV prijemnika i računara) ne postoji odvojenost fizičkih i kognitivnih aktivnosti. Zbog svega ovoga, fizička aktivnost je svakako mnogo više od samo zdravog začina koji pospešuje zdravlje organizma - ona je i evolutivno fundamentalan aspekt aktivnosti, neophodan da snabdeva mozak i njegove sisteme plastične adaptacije odgovarajućim stimulansima i povratnom spregom.

 

 

EFIKASNOST I MOTIVACIJA

Kako odmiče dan za danom i vreme neumitno prolazi, veoma je lako prepustiti se načinu razmišljanja koji nam govori da samo nastavljamo da se krećemo u jednoličnom mehanizmu iz čijeg ritma je nemoguće izaći, kao i da su naši istinski ciljevi van našeg dosega. Uključivanje redovnog vežbanja u postojeći životni stil u njemu gradi prostor u kome kontinuirano možete postepeno napredovati i doživljavati uspeh. Postavite cilj, radite na njemu, postižete ga. Š ta može biti više afirmativno i osnažujuće?

Ovo se svakako ne odnosi samo na izuzetno ambiciozne ciljeve kao što su potpuna telesna transformacija ili osvajanje medalje u maratonu. Svaka serija u teretani, svaki pretrčani kilometar, svaki minut okupan znojem, svaki put kada odaberete da uđete u teretanu predstavlja postavljen i dostignut cilj. Ljudi koji se istinski posvete ovom procesu lako će i drugim izazovima u životu prići uvereni u svoju sposobnost da istrajavaju, da rade i da velike projekte razlažu na manje, dostižne korake.

S vremenom, ovo neumitno postaje ono čemu milioni ljudi teže: zdrav životni stil. Oni koji uz pomoć kvalitetne ishrane i fizičke aktivnosti vode računa o svom umu i telu su svakako pozitivniji i imaju kontrolu nad svojim životom. Ukoliko alternativu predstavlja negativan, fatalistički način razmišljanja kojim smo okruženi čini se više nego ikad i koji nam svima ide na živce kad se sa njim susretnemo, izbor je jasan. Vežbajte i živite!

 

Momir Iseni, dipl. ing.

ISSA Certified Fitness Trainer

ISSA Specialist in Fitness Nutrition

MANFormation Motivational Coach

www.XTNsity.com