POLA VEKA PONOSA I USPEHA

rektor novi sadNa Vidovdan 1960. godine osnovan je Univerzitet u Novom Sadu, koji ove godine proslavlja 50 godina postojanja. Višegodišnje nastojanje predstavnika, saradnika i studenata ove visokoškolske ustanove da ona postane jedinstven predstavnik srpske kulture je, po svemu sudeći, urodilo plodom. Danas, posle pola veka truda i rada, sudeći po ponosnim osmesima mnogih, Novosadski univerzitet je postao bogat centar obrazovanja, poput onih koji karakterišu razvijene evropske zemlje.   Osnivač Univerziteta u Novom Sadu je Autonomna Pokrajina Vojvodine, na čijoj teritoriji je  on i jedini državni univerzitet. Fakulteti u njegovom sastavu,locirani u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu i Somboru, imaju obrazovnu i naučnu autonomiju. Oko 50.000 studenata stiče znanja zanjegovim katedrama. Administrativna zgrada Univerziteta se nalazi u kampusu na levoj obali Dunava, u neposrednoj blizini centra Novog Sada. Osim nje, univerzitetski kompleks čine i fakulteti, studentski centar sa dva studentska doma i centralnim restoranom, hotel sa apartmanima za privremeni smeštaj mladih nastavnika i saradnika, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, sportsko-rekreativni prostor, kao i mnoge naučne, stručne, kulturne, informativne, sportske i slične studentske organizacije. Sa Univerziteta se "hvale" i lepim studentskim trgom.  

            "To je upravo ono po čemu se Novosadski univerzitet izdvaja. Ovo je jedina ustanova ove vrste gde ćete naći gotovo sve fakultete na jednom mestu, uz specifičan ambijent koji odlikuje i druge evropske kulture i njihove obrazovne centre. Osim izgrađenog imena, Univerzitet nudi i specifičan kvalitet koji studenti prepoznaju, uvažavaju i grade kao neposredni učesnici", rekao je u razgovoru za Vox rektor, prof. dr Miroslav Vesković.

            Po njegovim rečima, sprecifičnosti i prednosti Novosadskog univerziteta su mnogobrojne. Pre svega, istakao je da je Vojvodina multinacionalna sredina koju karakteriše bogatstvo jezika, kultura i znanja, a velika prednost u tom slučaju je što Univerzitet poseduje kampus koji okuplja 46.000 studenata i 5000 zaposlenih. "On odiše atmosferom jedinstvenosti i povezanosti između svih nas. To olakšava našu komunikaciju i druženje, a pre svega razmenu znanja, iskustava i kultura. Studenti iz svih krajeva Srbije dolaze u jedinstven centar, gde imaju prilike da nauče nešto više o ljudima iz različitih krajeva", objašnjava Vesković.

            Univerzitet neprekidno radi na promovisanju kulturnih, obrazovnih i sportskih dešavanja. Prvi Festival nauke, održan u februaru ove godine, uspeo je da pokaže koliko je nauka nezaobilazni deo svakodnevnog života. Ovo je samo jedan od događaja kojim Univerzitet daje poruku mladim ljudima da nauka svakako može da bude spektakularna i korisna. Univerzitet poseduje članstvo u programima mobilnosti, kao što su Campus Europa, Basileus i JoinEU-SEE. Aktivnim i dugogodišnjim radom Fonda za stipendiranje darovitih studenata, Univerzitet svake godine dodeli veliki broj stipendija, a ove godine ih je dodeljeno preko 1000, čime je ukazano da se zalaganje i trud studenata prepoznaje.

            Proslavljen jubilarni rođendan bio je razlog za sreću ali i povod za kovanje planova. Jedinstveni univerzitetski kampus ima potencijal da se razvije i unapredi do toga da postane prepoznatljiv simbol regiona. Rekotor objašnjava da postoji težnja za unapređenjem programa za ishranu, zabavu, kulturna i sportska dešavanja, koji će omogućiti sve veću posećenost ovog centra ne samo radnim danima, već i tokom vikenda i tokom leta. On veruje u napredak i ističe da bi kampus mogao da bude jedan od najboljih centara mladih, u slučaju da se sve blagodati iskoriste na pravi način i zajedničkim snagama.
            "Postoji sve veća potreba za jačom integracijom fakulteta, a to se pre svega odnosi na konstituisanje zajedničkih ciljeva i politike, kao i njihovo ostvarenje uz pomoć naših institucija, profesora i studenata. Ovaj Univerzitet predstavlja zajednicu koju svi doživljavaju kao svoj dom, ali na tome treba neprestano raditi i ulagati znanje i ideje svih tih mladih ljudi. Važno je unaprediti saradnju po pitanju zajedničkih projekata, kao i stvoriti studijske i istaživačke grupe. Naravno sve više težimo ka unapređenju saradnje između profesora i studenata domaćih i inostranih fakulteta", istakao je Vesković.

            Univerzitet radi na mnogobrojnim projektima međunarodne saradnje. Njihovi brojni naučni i nastavni projekti imaju za cilj da se mladi ljudi iz Srbije promovišu u svetu zahvaljujući sopstvenim dostignućima i znanjima. Jedan od takvih projekata je i promovisanje istraživačkih laboratorija, koje će uključiti mlade istraživače i stručnjake iz različitih krajeva sveta. "Naši studenti, takođe, imaju mnogo toga čime bi mogli da se pohvale. Zato je važno da odaberu one oblasti koje karakterišu našu sredinu i u kojima smo veoma dobri, kako bi postali nezaobilazni partner u svetskim projektima u vezi sa, upravo, tim oblastima", smatra Vesković.

            Kao istraživač i profesor, Vesković je bio u kontaktu sa velikim brojem studenata i tako imao priliku da upozna njihova interesovanja. Iako je radio na nekoliko mesta, on, kako kaže, ipak oseća Novi Sad i Univerzitet kao svoj dom. On ističe i da nije sve samo u učenju gradiva, već i u kvalitetnom zabavljanju i učenju samog života. Prema njegovim rečima, mladi ljudi treba da formiraju svoj karakter ugledajući se na kolege, profesore, saradnike u bezbednom ambijentu koji odiše kulturom i kvalitetom, kakav je i sam Univerzitet.

"Sa fakulteta treba da izađete puni znanja i entuzijazma za naučne probleme, ali i za sve druge koji su, takođe, karakteristika mladosti. Tek nakon završetka studija čeka vas ozbiljna borba, stoga energija ne treba da splasne i da se potroši tokom studija, već da bude dovoljno jaka za osvajanje novih ciljeva koji vas čekaju posle završenih studija. To je pronalaženje sopstvenog mesta u društvu i formiranje porodice. Kada ostvarite sebe, moći ćete i da podelite taj kvaltiet sa drugima. Univerzitet je, svakako, tu da pomogne svojim aktivnostima i projektima kako bi se ta energija razvijala i održala. Na taj način ostvariće se i cilj Novosadskog univerziteta, a to je izgradnja mladih ljudi punih kako stručnog, tako i životnog znanja. Takvu budućnost Srbije treba razvijati i podsticati", poručio je Vesković.

Jelena Vukov
Ekonomski fakultet, Novi Sad