Zavisnost od Fejsbuka

zavosnost od fejsbukaLečenje internet zavisnosti ne razlikuje se suštinski od lečenja alkoholizma, narkomanije ili patološkog kockanja.            Fejsbuk je rođen 2004. godine kada je student Harvarda Mark Zakerberg  poželeo da na jednom mestu "okupi" sve svoje kolege, s ciljem lakšeg druženja i komuniciranja među studentima. Ne samo da je to postigao, već je vrlo brzo posle toga skoro celu planetu "naterao" da se svakodnevno "sastaje" na ovoj društvenoj mreži. Ova internet-stranica dostupna je danas na 70 jezika, a koriste je svi, bez obzira na starost, pol ili obrazovanje. Za razliku od drugih internet-portala, Fejsbuk osim uobičajene komunikacije među

ljudima, nudi i virtuelno druženje kroz imaginarno gajenje kućnih ljubimaca, kupovinu, igranje pokera, držane dijete... Oko 400 miliona ljudi se prijavi na svoj Fejsbuk profil barem jednom mesečno, a 50 odsto korisnika to čini svaki dan. Srbija je po broju korisnika ovog programa prva u regionu, sa više od 560.000 profila. Od bivših Jugoslovena, slede Hrvati sa oko 485.000, Bosna i Hercegovina i Slovenija sa po 200.000 profila, dok u Crnoj Gori i Makedoniji ne postoji zvanična statistika. Najbrojnija populacija koja koristi Fejsbuk u Srbiji ima oko 20 godina, ali primetno je da sve češće i stariji otvaraju naloge na ovoj mreži.


            Mnogi od ovih korisnika su ko zna koliko puta žurili kući sa posla ili iz škole da pomaze virtuelnog ljubimca, skuvaju ručak u Fejsbukovoj kuhinji, a neki su se i nervirali što su im "zagoreli" kolači, ili propali usevi juče "zasađeni" na Farmvilu... Oni će prosuti priče, koje sve zvuče isto: "Lepo nam je, zabavljamo se, družimo. Često zaboravimo na vreme, počinjemo da ćaskamo, upoznajemo nove ljude..."


            Sociološka istraživanja Fejsbuka pokazala su da njegovi korisnici nisu samo povučeni ili socijalno izolovani ljudi, već i oni koji žele da prošire i prenesu ta poznanstva iz virtuelnog u stvarni svet. Nezgodna situacija nastaje kada taj Fejsbuk "život" postane dopadljiviji od realnosti, jer tada stvarni život čeka, trpi, ispašta...


            Prvi simptomi  zavisnosti od Fejsbuka su kada čovek ne može da kontroliše vreme provedeno na ovom portalu i počinje da zanemaruje svoje obaveze. Bolest "vezanosti" za ovu socijalnu mrežu rađa se kroz zadovoljstvo, kasnije strast, da bi na kraju prerasla u potpunu zaluđenost Fejbukom. Š kolarci prestaju da uče, izbegavaju da izlaze sa društvom, dok stariji kubure sa poslovnim obavezama. Iz ovih razloga u poslednje vreme je je pristup ovoj internet-stranici zabranjen u većini firmi.


            Koliko je opasna ova savremena boljka dobro se vidi u izjavi jednog studenta iz Beograda s kojim bi se verovatno složili mnogi današnji studenti širom sveta: "Mislim da je zaista veliki problem kad odvajam vreme za pauzu, jer ona zbog Fejsbuka postaje sve duža i duža. Kada poželim da se odmorim ja potpuno zaronim u to, pa se petnaestominutna pauza pretvori u sat i tada to postaje problem. Vreme na internetu leti i to nije kognitivni proces. O tome ne razmišljam".


            Pristup internetu u Srbiji u poslednje tri godine porastao je za 10 odsto, odnosno, njime se služi 25 odsto stanovništva. U Beogradu postoji defektološko savetovalište i za lečenje zavisnosti od interneta - Entera.
            U poslednjih nekoliko meseci procenat zavisnika od Fejsbuka izjednačio se sa procentom zavisnika od kompjuterskih igara. Prema rečima specijalnog pedagoga Milana Radovanovića iz savetovališta Entera, njima se do sada obratilo nekoliko stotina korisnika, među kojima su bili najbrojniji muškarci uzrasta od 14 do 25 godina.  


            Kako je Radovanović objasnio, lečenje zavisnosti od interneta se suštinski ne razlikuje od lečenja alkoholizma, narkomanije ili patološkog kockanja. Tretman traje godinu dana i jedina razlika u odnosu na ostala tri pomenuta je što se u toku lečenja može koristiti predmet zavisnosti, odnosno kompjuter i internet, ali isključivo na koristan i kreativan način, zaključuje Radovanović.


            Nesporno je da Fejsbuk uz sve negativne ima i korisne strane. Među njegovim dobrim stranama je prvenstveno to što nam omogućava da budemo u stalnom kontaktu sa prijateljima i rođacima koji su daleko i koje ne možemo da viđamo često. To nam, ipak, ne daje za pravo da zapostavljamo prijatelje koji su blizu. Verovatno ćete se složiti - lepše je otići na kafu s prijateljima licem u lice, jer se ponekad ispisanim rečima u "čet prozorima" i nacrtanim smajlićima ne može dočarati pravi osmeh.

Ivana Milošević
Ekonomski fakultet, Beograd