Emocionalna (ne)pismenost...

emocijeNeka ljubav bude središte vašeg emocionalnog života. Emocionalna inteligencija u čijem središtu se nalazi ljubav daje moć svima koje dotakne. Emocionalna pismenost podrazumeva da osećanja rade za nas, a ne protiv nas. Centralno mesto u učenju emocionalnih veština pripada osećanjima ljubavi. Emocionalna pismenost zasniva se na ljubavi koja se odnosi kako na nas same, tako i na društvo koje nas okružuje. Ona podrazumeva da osećanja rade za nas, a ne protiv nas. Biti emocionalno pismen znači da umemo da prepoznamo, razumemo i kontrolišemo svoja osećanja.

Na taj način upoznajemo sebe i druge, i gradimo jake temelje bliskosti, razumevanja i tolerancije. Centralno mesto u učenju emocionalnih veština pripada osećanjima ljubavi. Učimo kako da se na kvalitetan način povežemo sa drugim ljudima koristeći osećanja i empatiju, a ne manipulaciju i primoravanje.

 


Za razliku od IQ-a, kad je reč o emocionalnoj inteligenciji okruženi smo mnoštvom da njen visok koeficijent uglavnom garantuje uspeh, bilo privatno ili poslovno. Emocionalno pismena osoba je zdravija i zadovoljnija životom. Svesna je svojih i tuđih vrednosti. Samopouzdanija je, ne slama se pod pritiskom i dobro se nosi sa stresom.

 


U mnogim životnim situacijama možemo prepoznati emocionalnu (ne)pismenost, kako kod sebe, tako i kod drugih i upravo su takvi primeri iz kojih najviše učimo, bar bi tako trebalo da bude...

 


Da li mi utičemo jedni na druge? Da li me druga osoba može povrediti?

 


Bojana, prijateljica sa kojoj sam godinama bila veoma bliska, u jednom trenutku je odlučila da se promeni jer je smatrala da je ljudi povređuju. Njeno uživljavanje u nedaće drugih je kod nje izazivalo osećanja intenzivnija od osećanja samih učesnika. Patila je zbog toga što drugi nisu pogađali kako se ona oseća. Naš prvobitno topao i prijateljski odnos postao je površan, ali je ona zaštitila sebe od osećanja koja nije mogla da kontroliše – po cenu bliskosti. Izgubila je kontakt sa sopstvenim emocijama i emocijama ljudi oko sebe. Više ne uspostavlja bliske odnose sa drugima. Iz preplavljenosti osećanjima prešla je u emotivnu indiferentnost. Ni jedno ni drugo ne predstavlja emocionalnu pismenost – drugi put kojim je mogla krenuti.

 


Preuzmite odgovornost za to kako se osećate. Od značaja kojeg dajemo situaciji i od toga kako je vrednujemo zavisiće i emocionalna reakcija na nju. Prema drugima se treba ophoditi sa poštovanjem i biti svestan unutrašnjih uzroka svojih emocija. Saznati taj unutrašnji razlog zašto nešto osećamo daje nam moć da upravljamo svojim emocijama. Internalizovanje emocija je važno za preuzimanje odgovornosti i kontrole. Naučite da kažete „ljut sam“ ili „osećam ljutnju“ umesto „ti me činiš ljutim“. Poslednja izjava ne samo da stavlja vašu emociju pod kontrolu druge osobe, već je i osuđujuća te izaziva odbrambenu reakciju. Izraziti emocije je važno, ali pri tome treba paziti da svojim ponašanjem ne povredimo sebe ili druge.

 


Vidovitost ili razgovor

 


Verbalizacija i razgovor je vrlo važan deo ovog procesa. Bojana je pogrešila kad je rekla da razgovor o potrebama i osećanjima obezvređuje iste. U redu je, čak je i poželjno empatički osetiti te stvari, ali ih uvek treba proveriti sa drugom osobom. Reči su tu da se kažu. Iskren razgovor može da nas iznenadi i da nam koristi jer tako možemo postati svesni nečega što osećamo, a što smo potiskivali. Iskren razgovor zbližava.
Emocije su motivatori našeg ponašanja i bez obzira da li su prijatne ili neprijatne, uvek se pojavljuju sa razlogom. Ima ih više nego što naš jezik ima reči za njih. Raspoznavanje vrste, intenziteta i uzroka emocija spada u ovladavanje emocijama.

 


Još neke smernice za emocionalno opismenjavanje

 

Hiljade sveća se mogu zapaliti od samo jedne, a život te sveće se neće skratiti. Ljubav i sreća se nikada ne umanjuju kad ih delimo sa drugima.

 

Emocionalna pismenost se uči i treba da se uči – baš kao čitanje i pisanje. Dok se emocionalno opismenjujemo važno je da naučimo: 1) poznavanje sopstvenih emocija, 2) sposobnost empatije, 3) upravljanje sopstvenim emocijama, 4) popravljanje emocionalne štete, 5) uključivanje u emocije ljudi oko nas i uspostavljanje efikasnih interakcija sa njima.

 


Upustite se u avanturu učenja i rada na sebi, jer spoznaja da nešto treba da promenimo u svom životu predstavlja i više nego pola puta do rešenja.

 


U toku učenja budite posmatrač procesa koji se odigrava unutar vas. U početku to možete ostvariti retrospektivno. S vremenom će se to samoposmatranje i samoanaliziranje odigravati paralelno sa samim procesom. Imajte na umu da često osećamo više emocija istovremeno. Kad upoznamo svoje emocije, onda smo i u mogućnosti da njima upravljamo i da ih kontrolišemo. Kontrolisanje se ne odnosi na potiskivanje, već na ispoljavanje na pravom mestu, u pravo vreme, pravim intenzitetom i na pravi način. Popravljanje emocionalne štete je u stvari autentično i iskreno „izvini“, bez pravdanja, bez „ali“, dato od srca i praćeno promenom ponašanja. Kad naučimo više o svojim emocijama, mnogo je lakše uočiti i osetiti i tuđe. Ljudi svesni svojih i tuđih emocija mogu da nauče kakve će emocionalne reakcije različiti ljudi imati u određenim situacijama i da to znanje iskoriste u svoju i tuđu korist, za stvaranje pozitivne atmosfere i poboljšanje odnosa među ljudima.

 

I kad bih imao svu veru,
a ljubavi ne bih imao – ništa sam!
...
Ljubav dugo trpi,
blagotvorna je,
ljubav ne zavidi,
ljubav se ne gordi,
ne nadima se,
ne čini što ne pristoji,
ne traži svoje,
ne razdražuje se,
ne misli o zlu,
ne raduje se nepravdi a raduje se istini...
Himna ljubavi, Sveto pismo. 1. Korinćanima 13

 

Deset zapovesti emocionalne pismenosti

  1. Neka ljubav bude središte vašeg emocionalnog života. Emocionalna inteligencija u čijem središtu se nalazi ljubav daje moć svima koje dotakne.
  2. Emocionalna inteligencija zahteva da ne lažete i da ne prećutkujete. Nemojte lagati, osim ako nije u pitanju sigurnost vaših bližnjih.
  3. Zauzmite se za svoja osećanja i želje. Ako to ne uradite vi, niko drugi neće.
  4. Emocionalna pismenost zahteva da ne igrate igre moći s drugima. Čvrsto, ali sa mnogo obzira, tražite ono što želite sve dok ne budete zadovoljni.
  5. Ne dozvolite da neko igra igru moći sa vama. Ljubazno ali čvrsto odbijte da uradite nešto što ne želite svojom slobodnom voljom.
  6. Tuđe ideje, osećanja i želje poštujte kao svoje. Poštovati ideju ne znači da joj se mora podrediti.
  7. Izvinite se i ispravite svoje greške. Ništa više od toga neće doprineti vašem razvoju.
  8. Ne prihvatajte lažna izvinjenja. Onda je bolje uopšte ih ne dobiti.
  9. Jednako volite sebe, druge i istinu. Nikada nemojte žrtvovati jedno zarad drugog.
  10. Sledite ove zapovesti najbolje što možete. Na kraju krajeva, nisu uklesane u kamenu.

 
Iz knjige „Školovanje srca“

 

 

 

Marija Stajić Radojlović
Filozofski fakultet - Psihologija, Novi Sad