Srpski fakulteti - privlačni za strane studente

strani studentiDok često otvorenih usta i ljubomorno slušamo priče studenata kojima se ukazala šansa da skamije srpskih fakulteta zamene inostranim, na trenutak zaboravljamo da se i našim univerzitetskim hodnicima svake godine šetaju stranci. Srpski fakulteti su, takođe, za nekog prava atrakcija. Luisova, Ljudmilina i Marijanina priča podsećaju na vrednosti koje naše obrazovne ustanove imaju, a koje mi kao domaći naviknuti na njih ponekad nepravedno zaboravljamo da hvalimo na sva usta. Evo kako su ovaj put umesto nas to učinili oni koji su preko programa Novosadskog uiverziteta "Mobilnost studenata" proveli godinu dana u Srbiji. Uverite se da pohvala nije manjkalo uopšte. 

Jedna od najboljih godina u životu


Put Srbije Portugalac Luis Kariso, student fizike, kreće na predlog svog koordinatora, koji je ranije bio u poseti fakultetu u Novom Sadu. Uprkos tome što se njegove kolege najčešće odlučuju za Hamburg ili Sankt Peterburg, on je ipak, kaže, želeo da proba nešto drugačije. Za devet meseci koliko je proveo u Srbiji, ovaj dvadesetogodišnjak potrudio se da nauči pomalo i naš jezik, a u kulturu se uživeo koliko god je to bilo moguće, jer kako kaže, mnogo mu se dopala. Zato ne krije i svoju želju da ponovo dođe. Novosadske studente opisuje kao marljive i druželjubive, a ističe i da je to jedna od razlika između naših i portugalskih studenata. "Mislim da su studenti ovde mnogo vredniji. Mi, Portugalci smo mnogo ležerniji u tome", objašnjava Luis. "Čini mi se da studenti ovde rade mnogo više zato što moraju. Novosadski profesori su mnogo zahtevniji, što je dobra stvar, naročito na eksperimentalnim predavanjima i vežbama. U Portugalu imam bolje uslove i opremu za rad, ali i ovde, dok god stvari funkcionišu, zadatak može da se završi", zaključuje on. Ono po čemu će pamtiti vreme provedeno u Srbiji - Novom Sadu, osim studija, biće i burek sa mesom, jeftino pivo, ali prvenstveno divni prijatelji, zbog kojih će nastojati da se vrati. Luis kaže da će toplo preporučiti svojim zemljacima da dođu ovde na razmenu, a ako to nije moguće da bar posete ovu zemlju.  Za kraj je ostavio poruku i srpskim studnetima: "Poručio bih im da se prijave što pre za studentsku razmenu. Ako ne mogu da dobiju Univerzitet Aveiro u Portugalu, neka izaberu neku drugu zemlju. Neće zažaliti. Siguran sam da će im to biti jedna od najboljih godina u životu".

Sasvim drugačija Srbija


Ljudmila Nerudova - za prijatelje Liduška - student engleskog jezika iz Češke, provedenih godinu dana u Srbiji opisuje kao pravi poklon ali i iznenađenje. "Uverila sam se da je Srbija sasvim drugačija od slike koju većina ljudi ima o njoj. Iako u ovoj zemlji ima dosta razlika, ona je sasvim pristojna za život kada se malo privikneš", govori ona. Ljudmila dodaje: "Ovde mi je veoma lepo i zaista bih volela da se vratim jednog dana, da posetim mesta koja znam, stare prijatelje i da malo obiđem zemlju. Srbija je nešto posebno, naročito Vojvodina koju sam, ipak, bolje upoznala, ali i dalje ne onoliko koliko želim". Dosta vremena je provodila na predavanjima i radeći domaće zadatke, a uz to je i istovremeno uzela i nekoliko predmeta sa svog fakulteta u Brnu, koje je pratila preko interneta. "Mada sam imala dosta obaveza, imala sam i sreće da naletim na mnogo sjajnih ljudi, domaćih i stranih studenata sa kojima sa izlazila i provodila slobodno vreme. Za vreme letnjeg raspusta obišla sam još neka mesta po Srbiji, a i posetila još neke okolne zemlje. Stvarno sam se super provodila!", priznaje Ljudmila. Novosadske studente će upamtiti kao veoma marljive jer ozbiljno shvataju studije. "Odgovorni su i postavljaju sebi ciljeve koje treba da ostvare. Mislim da je to odličan stav, jer kad si kao student ambiciozan, to samo može da ti pomogne u budućnosti", veruje ona. Njen savet za srpske studente je da iskoriste prednosti  razmene studenata, jer se, kako ona zaključuje, tako mnogo više dobija nego gubi. "Zato sam zaista srećna što sam ponovo u studentskoj razmeni, ovog puta u Srbiji. Ugrabite svaku priliku da učite, steknete više iskustva, upoznate zanimljive ljude i otkrijete nova mesta i kulture koje će vam obogatiti život i proširiti vidike. Ovo su najlepše godine vašeg života!" poručila je Ljudmila.

Umesto Save imam Dunav


Marijana Odobašić, susetka iz Hrvatske, studentkinja je Grafičkog fakulteta u Zagrebu, a inače potiče iz Slavonskog Broda. Za Srbiju se odlučila, jer joj je, kaže, delovala kao zanimljiva, ali i pomalo egzotična zemlja. Izbor na Novi Sad pao je zahvaljujući utisku sa prošlogodišnje studentske konferencije "PDP convention" koja se održavala u ovom vojvođanskom gradu. "Oduševila sam se Novim Sadom, ljudima i GRID departmentom na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Bila sam tu četiri dana i shvatila da želim da bolje upoznam ovaj grad, ljude i običaje, kao i da vidim način studiranja i mogućnosti koje se pružaju", rekla je Marijana. Vreme je provodila u švrljanju po gradu i okolini, druženju sa novim prijateljima, ali i vredno radeći na istraživanju za diplomski rad (master). "Pisala sam članke iz struke za časopis studenata GRID-a, fotografisala grad i sve ljude s kojima se družim, aktivnosti i zanimljivosti koje radim ovde. Uz to, dobro sam se provodila i na fitnesu", otkriva ona. Studente opisuje kao opuštene, neopterećene i kao one koji istinski uživaju u svom studentskom životu. Marijana dodaje i da su veoma vredni, aktivni i poprilično uključeni u različite organizacije, a uz sve to imaju vremena za izlaske i bavljenje sportom. Ono što ju je najviše oduševilo je sam Univerzitet i dostupnost svega na jednom mestu. "Univerzitet u Novom Sadu je smešten unutar jednog kampusa i studentima je sve nadohvat ruke - fakultet, studentski dom i menza, sve se nalazi u krugu od nekoliko metara, dok je u Zagrebu potpuno druga priča. Fakulteti su razbacani po celom gradu, kao i menze i studentski domovi", objašnjava Mirjana. Provedeno vreme u Srbiji pamtiće, kaže, po predivnim ljudima koji su je prihvatili i koji su joj pokazivali lepotu Novog Sada i okoline. "Otkrila sam čari prelepe Fruške gore, ali i salaša oko Novog Sada. Sećaću se i svih divnih izlazaka, druženja, keksa 'Plazma', palačinki na hiljadu i jedan način, rakije koju sam jednom probala"", uz ushićenje priča Marijana. "Drago mi je što sam dobila šansu da dođem na razmenu. Ovo je zaista prilika koja se pruža možda samo jednom u životu i veoma sam srećna što sam imala dovoljno hrabrosti da je iskoristim. S obzirom da sam iz Slavonije, ovde sam se osećala kao kod kuće. Umesto Save imala sam Dunav, umesto Brodske tvrđave imala sam Petrovaradinsku, salaši su mi zamenili slavonske ravnice, a sam centar grada poprilično je sličan kao i u mom rodnom gradu, tako da sam se potpuno uklopila i jedva čekam da  ponovo dođem!", priznaje ona.

Tanja Ilijazović