KOCKA DO KOCKE, KOCKANJE

kockanjeProblem zavisnosti od kockanja sve češći u Srbiji, a svaki peti srednjoškolac svakodnevno posećuje sportske kladionice

"To je bila ekspanzija poker aparata, slot mašina, ratno stanje, devedeset prva, druga, treća godina, kada je čovek tražio bekstvo iz realnosti. Jednostavno smo provodili neko vreme u tim klubovima. Vi sa 100 evra gubitka možete za 10 dana, mesec dana, nebitno, da zapadnete u ozbiljna dugovanja. I zato ne treba tražiti sreću ni u kakvom dobitku, sreća se ne može dobiti, može se samo izgubiti. Kada sam izgubio sve, sreo sam jednog čoveka koji je izvršio samoubistvo maltene pred mojim očima, a sa kojim sam razgovarao sat-dva pre toga. To mi je pomoglo, to je bila  kap koja je prelila čašu",

priča Dejan Stanković, bivši kockar koji se posvetio pomaganju zavisnicima od kockanja.

Stručnjaci tvrde da je kockanje karakteristično za društva u tranziciji, a smanjuje se rastom standarda. U Srbiji se prema istraživanjima skoro pola miliona ljudi rizično kocka. Svaki peti srednjoškolac svakodnevno posećuje sportske kladionice, a isti problem se sve češće javlja i u nižim razredima osnovnih škola.
KOCKA JE BAČENA
Na tribini pod nazivom "Kocka je (od)bačena" stručnjaci su se okupili da objasne problem patološkog kockanja. "Kockanje i igre na sreću postoje otkad je sveta i veka. Međutim, kockanje u današnjem smislu počinje da se razvija tek sa savremenom civilizacijom,  parlamentarnim monarhijama i početkom 19. veka. U Engleskoj su to bila  klađenja na životinje, a  u Americi razne vrste igara na sreću, jer je bilo mnogo  egzistencijalnih problema. Savremeni čovek se stalno nalazi na granici između neke vrste opasnosti i zadovoljstva. Tako je kod svih oblika zavisnosti", rekao je profesor doktor Branko Ćorović. Uprkos očigledno rastućem problemu, medicina se nije mnogo osvrtala na njega. Tek 1957. godine je osnovano Udruženje anonimnih kockara u Los Anđelesu. Svetska zdravstvena organizacija i Udruženje američkih psihijatara priznali su patološko kockanje kao bolest 1980. godine, ali su ga klasifikovali kao poremećaj navika impulsa kao što su kleptomanija, grickanje kose, piromanija. Naučno objašnjenje je da su patološki kockari zavisni od adrenalina koji se luči u većim količinama prilikom  kockanja. Pored žudnje da se ode u kockarnicu, kod kockara se, kao i kod svih zavisnika, javlja agresivnost, ljutnja i apstinencionalna kriza. Za razliku od nekih drugih bolesti zavisnosti, poput alkoholizma, kockanje je skriveno i teško ga je primetiti. Jedan od pokazatelja je kad osoba sve više vremena provodi kockajući se, praveći velike pozajmice i dugove. Posledice toga su porodični problemi, a često i razvod. Članovi najuže porodice uglavnom moraju da pokrivaju dugove prodajom stanova i nepokretne imovine. Faktori  rizika za nastanak i održavanje patološkog kockanja su faktori ličnosti, okruženja i porodice, a posledice mogu biti od uticaja na zdravlje, do socijalnih i finansijskih posledica.  Patološki kockari završe tako što više ne mogu da kontrolišu svoje postupke i sve podređuju samo tom trenutku kockanja. Često padaju u depresiju, pa čak izvršavaju i samoubistvo.

SAVREMENI KOCKARI


Stručnjaci tvrde da zavisnost od kockanja u najvećoj meri stvaraju elektronski rulet i sportske kladionice. Međutim, sportske kladionice koje sve češće posećuju maloletnici, često nisu prepoznate kao problem jer se povezuju sa interesovanjem za sport. U nekim kockarnicama se, s druge strane, na ulazu proverava lična karta. Š to se tiče kockanja na Internetu, ono je mnogo dostupnije. Najuspešnije su klasične onlajn kockarnice s kartama i ruletom ali je sve popularnije i sportsko klađenje, naročito u Evropi. Umesto uplaćivanja listića na prodajnim mestima, sve više igrača se odlučuje da svoje opklade postavi preko veba. Koliko je onlajn kockanje postalo popularno u izuzetno kratkom vremenu, najbolje pokazuje podatak da se, prema Pokerpulse.com, svakog dana uloži 200 miliona dolara na onlajn pokeru, a godišnji prihodi organizatora takvih igara premašuju cifru od 1,4 milijarde dolara. Ova vrsta kockanja najzastupljenija je u Velikoj  Britaniji jer u ostalim državama Evropske unije Internet kladioničari nailaze na velike pravne probleme.  Najveći problem sa svetom onlajn kockanja je prilično neregulisano polje delovanja, jer na svaki legitiman kazino dolazi nekoliko prevaranata. Broj kreditne kartice zato ne bi trebalo ostavljati bilo kome. Onlajn kazina i kladionice su najdraže mete hakera koji mogu veoma lako da saznaju broj tuđih računa i zloupotrebe ga.

IMA LEKA


"Patološko kockanje se ranije lečilo više putem individualnog psihijatrijskog pristupa kada je tretirano ili kao depresija ili kao neki poremećaj druge vrste. Tek 2005. godine formiran je program za porodice sa patološkim kockanjem u našoj Dnevnoj bolnici Klinike za bolesti zavisnosti", navela je dr Vera Trbić, šef Dnevne bolnice za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Kako se patološko kockanje sve više javlja kod mladih, decembra 2007. godine otvorena je i nova velika Dnevna bolnica za adolescente. Kada se utvrdi da pacijent ima problem sa patološkim kockanjem, on se upućuje u Dnevnu bolnicu. Pacijent sa najbližim članovima porodice ostaje na bolničkom lečenju šest nedelja. Pri tom prolazi kroz sistem grupnih terapija. Narednih godinu dana pacijent učestvuje u rehabilitacionoj grupi. Zatim se uključuje u klub zavisnika od kockanja, u kome učestvuju ljudi koji su prošli kroz identične probleme i terapiju oporavka. Lečenje u svim medicinskim ustanovama u Srbiji koje se bave tim problemom traje oko dve godine, a prilikom lečenja se primenjuje program koji je usmeren na pojedinca, mada je poželjno da sa zavisnikom na prve razgovore dolaze i članovi porodice. Ako je zavisnost od kocke udružena sa depresijom ili pokušajem samoubistva, osoba se hospitalizuje na Odeljenju za psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje. Posle stabilizacije psihičkog stanja lečenje se nastavlja po programu u Dnevnoj bolnici. Za pomoć se uglavnom obraćaju sredovečni muškarci kao i ljudi između dvadeset i trideset godina koji upadaju u probleme i dugove. U Klinici za bolesti zavisnosti u Paunovoj ulici u Beogradu od marta do juna prošle godine radilo je Savetovalište za patološke kockare kome se obratilo ukupno 95 ljudi. Primećeno je da su pri tom pomoć najčešće tražile majke za sinove koji su u ranim dvadesetim godinama.

GDE JE DRŠ½AVA


"Sekretarijat za zdravstvo je prepoznao patološko kockanje u Srbiji kao rastući problem i nije očekivano da on stagnira. Nemamo iluzija da grupa stručnjaka ili bilo koja društvena  institucija može rešiti problem patološkog kockanja. U taj problem moraju da budu uključene sve strukture društva", istakao je Tomislav Radovanović, predstavnik Sekretarijata za zdravstvo Beograda, koje je omogućilo rad Savetovališta za patološke kockare. Međutim, država nije tako angažovana na rešavanju ovog problema iako, kako tvrde predstavnici fonda HERC, od igara na sreću zarađuje oko 100 miliona evra godišnje. Ovaj fond za prevenciju patološkog kockanja je nastao pre tri godine, a bavi se pružanjem pomoći kockarima i njihovim porodicama kroz programe edukacije i prevencije. Oni su zato pokrenuli akciju da se, kao i za cigarete, i za prevenciju patološkog kockanja izdvaja 1% ostvarenog prihoda od igara na sreću. Skupljeni novac Fond bi iskoristio za finansiranje programa prevencije patološkog kockanja i pomoći kockarima i njihovim porodicama.

Antrfile


"Nisam mogla više da izdržim, otišla sam u kladionicu po njega. Sedeo je za slot mašinom i neprestano udarao one dirke. Pozvala sam ga i zamolila da krene sa mnom ali on se nije obazirao. Na kraju sam mu prišla i dodirnula rame. Pogledao me je nekako izopačeno, s mržnjom. Krenuo je tek kad mi je pozlilo od preklinjanja," priča Bojana, majka sedamnaestogodišnjeg M.K. Prema istraživanju Fonda za prevenciju patološkog kockanja HERC, čak svaki peti srednjoškolac u Srbiji svakodnevno posećuje sportske kladionice.

Radmila Jović