Društvo za pomoć MNRO (mentalno nedovoljno razvijenim osobama)

MNRO"Društvo za pomoć MNRO" grada Novog Sada je nevladina nestranačka humanitarna organizacija. Osnovana je 1962. godine od strane roditelja osoba sa smetnjama u razvoju. Ova organizacija bavi se problematikom osoba sa mentalnim invaliditetom. Društvo se trudi da jača kapacitete i povećava vidljivost osoba sa mentalnim invaliditetom, kao i njihovih porodica. Društvo broji oko sto članova i preko 30 volontera, stručnih saradnika. Pored korisnika i volontera, u Društvu su angažovani roditelji, vaspitači, vojnici na civilnom služenju

vojnog roka, pedagozi, psiholozi. Društvo se trudi da bude otvoreno i inkluzivno tako da svaki dan imamo mnoštvo ljudi koji protutnje našim prostorijama (komšije, prijatelji, poznanici")", reči su Tamare Paroški.

Tamara Paroški je završila gimnaziju u Sremskim Karlovcima, studirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Odsek pedagogija, a trenutno je na Fakultetu za menadžment, Odsek menadžment u medijima. U decembru 2004. počela je da volontira u Centru za volontere, projekat Ekumenske humanitarne organizacije, da bi u martu 2009. postala inicijator i pokretač projekta pod nazivom "Učimo na licu mesta". Kroz intervju sa Tamarom pokušali smo da saznamo koji su osnovni ciljevi i ideje aktuelnog projekta, ali i organizacije u celini.


Da li je ova organizacija jedina te vrste na teritoriji grada Novog Sada?


Tamara Paroški: Pored Društva za pomoć MNRO, u Novom Sadu postoji više organizacija koje rade sa ovom populacijom. Ono što je specifično za naše Društvo je program personalne asistencije koji smo razvili. Naime, pored radionica koje svakodnevno imamo u boravku i gde se korisnici kreativno ispoljavaju, uče životne i socijalne veštine, zabavljaju se i druže, oni imaju mogućnost individualizovanog rada sa svojim volonterom personalnim asistentom. PA jedinice su sačinjene od jednog volontera i jednog ili više korisnika koji imaju slične potrebe. Ovakav način rada ima za cilj da korisnicima maksimalno pruži mogućnost da se razvijaju na onom polju koje je za njih i njihovu porodicu najznačajnije. Jedna PA jedinica će na primer aktivno učiti korišćenje javnog prevoza, dok će druga PA jedinica biti fokusirana na širenje socijalne mreže"


Recite nam nešto više o projektu koji je trenutno na snazi i koja je njegova osnovna ideja?


Tamara Paroški: Projekat koji je trenutno u toku u našoj organizaciji je projekat "Učimo na licu mesta", podržan od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Ovaj projekat se fokusira na učenje u realnim životnim uslovima, gde korisnici napuštaju svoje zatvorene prostorije i izlaze u grad zajedno sa svojim volonterima. Neka od mesta koje naši volonteri i korisnici posećuju su parkovi, prodavnice, sportski klubovi, omladinske organizacije, kulturna dešavanja, kafići, bioskopi i druga mesta gde osobe redovne populacije provode svoje vreme. Ovakav način rada ne samo što će pomoći našim korisnicima da brže usvoje veštine koje će povećati stepen njihove samostalnosti, nego će i osobe redovne populacije imati priliku da se upoznaju sa ovom populacijom i razbiju predrasude koje su trenutno vrlo snažne. Drugi deo projekta je pravljenje kratkog filma o osobama sa smetnjama u razvoju. Na ovom filmu rade studenti Fakulteta za menadžment, Odsek menadžment u medijima. Kroz ovaj kratki film, koji će biti puštan na lokalnim stanicama, pokušaćemo široj populaciji da dočaramo ko su osobe sa smetnjama u razvoju.


Rezultati samog Društva za pomoć MNRO


Tamara Paroški: Društvo ima 5 osnovnih programskih aktivnosti: "Dnevni boravak - prijatelji" (u dnevni boravak dolaze osobe sa smetnjama u razvoju koje su starije od 27 godina. Za ovu populaciju sve do pre nekoliko godina nisu postojali nikakvi sadržaji ni usluge. Tj. sa 27 godina bi završili školu Milan Petrović i posle toga bi ostajali zatvoreni u svojim porodicama do kraja života. Biblioteka igračaka "Cvrčkoteka" dva puta nedeljno organizuje aktivnosti za decu sa smetnjama u razvoju i decu bez smetnji. Ovo je inkluzivni projekat, gde deca imaju priliku da se druže sa svojim vršnjacima i koriste biblioteku igračaka. Ovu projektnu aktivnost vodi pedagog koja je honorarno angažovana u našem Društvu. Omladinski klub "Krilce" održava se tri puta nedeljno i otvoren je kako za decu, tako i za starije osobe sa invaliditetom, njihove roditelje i prijatelje koji žele da nam se pridruže. Ovde organizujemo radionice šivenja, tkanja, kuvanja, pravimo žurke, igramo karte, pravimo kreativne rukotvorine i sjajno se zabavljamo.


"Klub roditelja": Roditeljima je često potrebno da se sastanu, podele svoje brige, probleme, strahove ali i da se druže i ohrabruju jedni druge. Ova projektna aktivnost im pomaže da budu povezani, podržani i da po potrebi dobiju besplatnu uslugu psihologa koja im pomaže da što lakše prebrode probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju.


"Volonterski servis": Volonteri su veoma bitan deo naše organizacije. Oni su deo gotovo svakog projekta. Donose nove ideje, energiju, ljubav i posvećeni su misiji same organizacije jednako kao i ostali članovi. Često kažemo da su volonteri naš najvažniji resurs.


U okviru svih ovih programskih aktivnosti realizovano je ukupno 747 radionica, u kojima je učestvovalo 92 korisnika društva i 51 realizator radionica. Imali smo preko 70 različitih izleta i poseta kulturno-zabavnim događajima. Takođe smo učestvovali na raznim izložbama, izlagali štandove, bili na manifestacijama...
Postoji li neki uslov koji se mora ispuniti da bi neka osoba postala volonter u vašoj organizaciji?


Tamara Paroški: Dovoljno je da osoba bude motivisana, da ima dovoljno vremena da se posveti radu u ovoj organizaciji i da pokaže da nema predrasuda prema ovoj populaciji. Kod nas su u najvećoj meri angažovane volonterke zbog opšte feminizacije u svim sferama socijalnog rada, što ne znači da momci ne volontiraju. Š taviše, korisnici su prezadovoljni kada imaju momka volontera koji sa njima može da ode na utakmicu, priča o popravljanju automobila ili sportu. Svi volonteri imaju konstantnu podršku stalno angažovanog osoblja i u stalnom su kontaktu sa koordinatorima i supervizorima na projektu gde rade. Naši volonteri dobijaju besplatne obuke, a naše prostorije i resursi koje posedujemo su im svakako dostupni. Volonteri takođe imaju nadoknadu nekih osnovnih troškova kao što su troškovi komunikacije i prevoza i deo su timova koji pišu projekte, prave strategije, idu ne izlete"

.
Planovi organizacije u skorijoj budućnosti


Tamara Paroški: Nameravamo da nastavimo sa dosadašnjim radom ali ćemo se truditi da poboljšamo kvalitet rada, broj angažovanog osoblja, a težimo ka tome da nađemo nove prostorije koje će zadovoljiti potrebe naših korisnika. Jedna od važnijih stvari na kojoj ćemo u budućnosti raditi jesu obuke drugih organizacija u Vojvodini o koracima za pokretanje servisa personalne asistencije. Naša organizacija ima akreditovan program obuke razvoja personalne asistencije za osobe sa mentalnim invaliditetom. Naravno, u budućnosti se nadamo da ćemo zajedno sa ostalim organizacijama moći da razvijemo standarde rada sa ovom populacijom.

Miloš Novaković, Srpska književnost i jezik