CELA KNJIGA NA LISTU PAPIRA

mape umaSkoro da nema osobe koja se u jednom trenutku svog bitisanja nije našla oči u oči sa dvotomnim knjigama, godinu dana skupljanim beleškama sa predavanja, nezanimljivim lekcijama iz predmeta koji proklinje što uopšte postoji. Takve situacije često obeshrabre i destimulišu veliki broj učenika i studenata da dođu do novih otkrića, čak i pre nego što se upuste u trku za znanjem. Pa i u onim trenucima kada su se izborili sa stotinama, pa i hiljadama strana za ispit, teoremama, hipotezama, deklinacijama, pravilima" vrlo često su to učinili samo prividno, a stečeno znanje traje tek onoliko koliko traje odgovaranje pred profesorom.

Umesto suvoparnog bubanja i radi lakšeg savladavanja gradiva, naročito ako je obimno, danas se sve više mladih odlučuje da pre upuštanja u ozbiljnu bitku sa učenjem, nauči da kreira mape ume.

Š TA SU MAPE UMA?


Mape uma su set intelektualnih "alatki" uz pomoć kojih se mnogo informacija može staviti na samo jedan list papira. Moguće je čak i celu knjigu sumirati na takav način, olakšavajući sebi da se kasnije prisetimo glavnih stvari, bez velikih osvrtanja na detalje. U tome i jeste stvar, jer naš mozak voli da pamti ključne ideje i reči. Na taj način ne lutamo i ne gubimo vreme na nebitne detalje.
Mape uma sadrže elemente koji su zanimljivi i levoj i desnoj hemisferi mozga. Leva ili logička se bavi analizom, brojevima, linearnošću, rečima, logikom i listama. Desna ili kreativna polovina je zadužena za sintezu, prostorno poimanje, voli boje, ritam, imaginaciju i dnevno sanjarenje. Kada se podjednako koriste leva i desna hemisfera mozga, mozak može da radi mnogo bolje. Mape uma uključuju elemente koji drže pažnju i levoj i desnoj hemisferi mozga i uz pomoć mnogo boja, slika, asocijacija, vrlo brzo pamtimo informacije.
Mape uma se crtaju tako što se u sredinu postavlja ključni pojam. Ukoliko je centralna ideja predstavljena specifičnim crtežom, zanimljivim, koji sadrži asocijaciju na ključni pojam, naš mozak će sliku usvojiti za tili čas. Iz centralne slike se granaju ostale teme, koje mogu i dalje da se šire u sve manje važne pojmove. Mape uma se najčešće crtaju flomasterima, mada se mogu koristiti i bojice ili markeri. Važno je da srednji crtež sadrži bar tri boje, kako bi stvorio iluziju trodimenzionalnosti. Š to više boja, to bolje, a isto važi i za crteže. Naš mozak voli slike i crteže i sve mu je zanimljivije, lepše i lakše za pamćenje ako sve vreme pravi slikovitu asocijaciju za dati pojam. Uz to, preporučuju se pozitivne asocijacije.

KO JE NJIHOV STVARALAC?


Tvorac "Mapa uma" je britanski naučnik Toni Buzan. Diplomirao je psihologiju 1964. godine na univerzitetu British Columbia, od kada se bavi pragmatičnim delatnostima iz oblasti psihologije, razvoja naših umnih i kreativnih sposobnosti. Buzan radi i kao savetnik u ministarstvima, kao i u mnogim multinacionalnim kompanijama širom sveta. Radeći sa decom koja su imala problema u razvoju, dosetio se da im pomogne upravo stvarajući mape uma. Buzan je autor 64 knjige iz oblasti intelektualnog razvoja, a kod nas su do sada objavljene: "Mape uma", "Brzo čitanje", "Savršeno pamćenje", " Koristite obe hemisfere mozga", "Sklad uma i tela", "Horizonti inteligencija" i dve u kojima je Buzan koautor: "Moć dečijeg uma" i "Pouka iz umetnosti žongliranja". Za knjigu "Moć dečijeg uma" (koja sadrži mape uma za decu), koautor mu je bila 13-godišnja Lana Izrael, koja prema procenama nastavnog sistema u Velikoj Britaniji nije bila za pohađanje srednje škole. Posle završenog kursa mape uma, Lana je za samo godinu dana od najlošijeg, verovali ili ne,  postala najbolji učenik u školi.

"BEOGRADSKI" TONI BUZAN


U Beogradu po njegovoj metodi već deceniju radi Edukativni centar za razvoj intelektualnih veština "Finesa". Kako nam objašnjava direktor Branislav Maričić, u Centru se održavaju seminari: Briljantno učenje, Brzo čitanje, Savršeno pamćenje, Mape uma i Principi uspeha. Polaznici na svakom od ovih seminara, uče kako da razviju kreativno razmišljanje.
"Za razvoj celokupne ličnosti i uopšte rešavanje problema iz bilo koje životne sfere, važno je da čovek ima razvijeno kreativno i strategijsko razmišljanje", objašnjava Maričić. "Mape uma su, kroz korišćenje obe strane mozga, prirodni stimulans za bolje organizovanje misli. Važno je što kroz njih čovek može lakše uočiti i gde greši, pa se kasnije može efikasnije korigovati, čime će u budućnosti delati uspešnije."
Prema rečima Maričića, korisnici Centra su u najvećem broju studenti, zatim srednjoškolci, ali i poslovni ljudi. Da su rezultati njihovih seminara dobri, kazuju mnogi uzbuđeni polaznici, koji se javljaju posle položenih ispita, dobrih ocena i  uspešnih poslovnih "zahvata".
Naš sagovornik, inače licencirani internacionalni predavač i instruktor Programa razvoja intelektualnih sposobnosti Tonija Buzana, otkriva nam da će od školske godine 2009/2010. pokrenuti među profesorima srednjih škola program "Kreativna nastava, nastavnik-učenik-roditelj, tim koji pobeđuje". (Program je akreditovan u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Ministarstva prosvete.)
"Osnovni cilj ovog projekta biće da svi učesnici tog "˜tima koji pobeđuje"™ budu aktivni", objašnjava Maričić. "Profesori su vrlo često nezadovoljni što ne učestvuju u kreiranju nastavnih planova i udžbenika. U stalnoj trci sa vremenom, često nemaju vremena da motivišu đake. Učenici su nezadovoljni takođe što ne učestvuju više u odabiru onoga što uče. Posledično, i roditelji su nesrećni zbog loših uspeha svoje dece i rada profesora.
         Kako Maričić objašnjava, njegovi timovi imaće zadatak da obuče profesore da naprave kreativne timove đaka u kojima će jedan biti nešto poput vođe. Oni će jedni drugima predavati lekcije i poučavati, a to sve putem mapa uma. Tako će razvijati i kritičko mišljenje i biće veoma aktivni, istovremeno pospešujući i timski i takmičarski duh. Veruje se i da će odeljenje kao celina napredovati.
         Program će se po srednjim školama u Srbiji sprovoditi najmanje godinu dana. Po završetku će se naći najbolja, kreativna rešenja lekcija iz skoro svih predmeta, posle čega će biti poslati kao predlozi Ministarstvu prosvete. Tako će gimnazijalci društvenog smera širom naše zemlje na isti, kreativni način učiti deklinacije iz latinskog, dok će "prirodnjacima" na mnogo zanimljiviji način biti predstavljene sile u fizici" 
         Kada učenici budu znali da crtaju mape uma, koje Maričić radije zove - mape učenja ili mape znanja, profesor će moći odmah da vidi da li su zaista razumeli ono o čemu su učili ili su samo bubali. Ako je đak uspeo da lekciju izrazi kroz pet, šest ključnih reči - ko, šta, gde, kada, kako i, eventualno, zašto - shvatio je smisao lekcije.
         Stručnjaci veruju da ovakav način učenja umnogome može da razbije monotoniju prilikom sticanja znanja. Osim toga, učenici i studenti u Srbiji svedoci su vrlo često "serviranja informacija", koje ponekad ne mogu ni da primene. Ovime će proces učenja postati znatno kreativniji, a neprospavane noći nad knjigama biće zamenjene bržim i efikasnijim učenjem korišćenjem zanimljivih mapa uma. 

Milica Petrović