Alma Mater Rudolphina

Studije u BecuSTUDIJE U INOSTRANSTVU - BEČ

Beč - prelepi grad na Dunavu, u kome mnoga srca kucaju u tročetvrtinskom taktu! U njemu su Johan Š traus otac i njegovi sinovi očarali publiku melodijama valcera. Međutim, pored njih, u ovom gradu živeli su i Hajdn, Mocart, Betoven i Š ubert.
Grad leži na obalama Dunava i ima oko 1,6 miliona stanovnika (petina stanovništva Austrije). Simbol Beča je crkva Sv. Stefana, sedište bečkog nadbiskupa. Beč je podeljen na 23 distrikta (takozvane becirke). Svaki becirk ima svoje ime, ali se među Bečlijama oni najčešće nazivaju samo svojim rednim brojem.

Oko prvog becirka, koji ima oblik prstena - takozvanog Ringa, u smeru kazaljke na satu ređaju se distrikti od drugog do devetog, a oko njih, nešto manje pravilno ostali, od desetog do dvadeset trećeg. Drugi i dvadeseti becirk nalaze se na ostrvu koje obrazuju kanal i glavni tok Dunava, a dvadeset prvi i dvadeset drugi su na levoj obali Dunava.

Nazivi ulica na tablama pišu se tako što se najpre navede broj distrikta pa onda ime ulice: Npr. "7. Hermanng" znači da se nalazimo u ulici Hermangase (nemački -Hermangasse) u 7. becirku. Gase (nemački - Gasse) (skraćeno g.) i štrase (nemački- straße) (skraćeno str.) su najčešći sufiksi za manje i veće ulice u nemačkom jeziku. Samim čitanjem poštanskog broja neke adrese možemo saznati u kom distriktu se ta lokacija nalazi. Tako na primer, poštanski broj 1070 znači: prva cifra 1 - Beč, druga i treća cifra označavaju becirk, 07 u ovom slučaju znači sedmi.

Bečka kuhinja predstavlja mešavinu kuhinja susednih zemalja, kao što su mađarska (gulaš) ili češka (jela s brašnom). Beč je poznat i po napicima od kafe, a originalnu zaher tortu možete kupiti u hotelu "Sacher".
Ako vas put nanese i posluži vas vreme, obavezno posetite dvorac Š enbrun. Okružen je čarobnom baroknom baštom kroz koju možete da prošetate kao što je nekada šetala Marija Terezija. Unutrašnjost dvorca čini 1.400 prostorija, koje pričaju priču o carskoj familiji.
Da je moguće spojiti tradiciju sa savremenim načinom života i poslovanja i opstati u ovim burnim vremenima globalizacije grad Beč i Bečlije pokazuju na svakom koraku.
Atmosfera se prenela i na građane ove multiinternacionalne metropole pa postaju srdačniji i druželjubiviji uz pozdrav "Gris Got". Iako u odnosu na druge megalopolise mali po broju stanovnika, Beč je uspeo da nenametljivo u aristokratskom maniru i u skladu sa istorijskim nasleđem očuva svoje mesto među svetskim "velikanima".
Geografski položaj grada u srcu Evrope doprineo je da se ovde "naseli" preko 300 međunarodnih kompanija. Oko 20.000 kompanija visoke tehnologije zapošljava preko 150.000 radnika. Glavni razlozi su dobar kvalitet života, funkcionalno zdravstvo, socijalni mir, relativno mala stopa nezaposlenosti, visok stepen kvalifikacije stručnog kadra, povoljne cene zakupa i nekretnina, velika ponuda svetske kulture, nedirnuta priroda, skup visoke tehnologije, liberalna klima koja podstiče privredu.
I sami ćete se uveriti da vam u Beču auto nije neophodan. Javnim prevoznim sredstvima doći ćete u većini slučajeva brže i jeftinije do svog odredišta. Parkiranje je vremenski ograničeno i naplaćuje se (slično kao u Beogradu) u svim centralnim distriktima, 1 - 9. i 20. U ostalima je parkiranje slobodno.

STUDIJE
U Austriji postoji 19 univerziteta u osam gradova, na kojima studira preko 230.000 studenata iz Austrije i inostranstva. Preduslov za studiranje u Austriji jeste da je student upisan redovno na domaći fakultet. Nužnost znanja nemačkog jezika nije neophodna, iako je poželjna. Stipendije se mogu dobiti preko Austrijske akademske službe za razmenu.
U Beču postoji široka ponuda studijskih smerova, univerziteta, akademija, visokih stručnih škola kao i privatnih univerziteta. Bečke biblioteke raspolažu sa 47.885 knjiga na preko dvadeset stranih jezika - od arapskog do ukrajinskog.
Bečki univerzitet je osnovan 12. marta 1365. od strane Hercoga Rudolfa IV i njegove braće Albrehta III i Leopolda III i zato se naziva "Alma Mater Rudolphina". Ubraja se u jednu od najstarijih visokoškolskih ustanova u centralnoj Evropi i u nemačkom govornom području.
Od 1365. do 1975. Bečki univerzitet je jedina visokoškolska ustanova u Beču, a danas je sa oko 63.000 studenata najveći univerzitet u glavnom gradu Austrije.
Ženama je dozvoljeno studiranje 1897, mada je ono bilo ograničeno samo na studije filozofije. Ostali fakulteti su se postepeno otvarali za žene: medicinski 1900, pravni 1919, protestantska teologija 1923. i na kraju rimokatolički 1946. Prvu nagradu Univerziteta koja je dodeljena jednoj ženi primila je fizičarka Berta Karlik tek posle Drugog svetskog rata.
Sadašnju glavnu zgradu na Ringštraseu podigao je Hajnrih fon Ferstel između 1877. i 1884. godine. Pre toga sedište je bilo u zgradi u blizini Š tuben kapije (Stubentor) na Trgu Iganca Zajpela, u kojoj se sada nalaze stara Univerzitetska crkva (Universitätskirche) i Austrijska akademija nauka (Österreichische Akademie der Wissenschaften).
Akademske zgrade Bečkog univerziteta nalaze se na preko šezdeset lokacija po celom gradu. Istorijska glavna zgrada na Ringštraseu je centar Univerziteta, sedište njegovih izvršnih i u velikom delu administrativnih kancelarija. Obližnji Studentski grad je takođe univerzitetski centar, samo dosta prostraniji. Ovde je smešten veliki broj akademskih zgrada, uključujući novi kompleks sala za predavanja.
Kao smeštaj preporučujem studentske domove. Najjeftiniji su, s obzirom na ono što pružaju. U cenu je uglavnom uključena internet konekcija, kablovska televizija, svi troškovi, struja, popravke... U domovima se nalaze i sobe za učenje, sprave za vežbanje i ostali rekviziti za sport. Neke čak imaju i solarijum. Postoji takođe mogućnost privatnog stanovanja, što može biti povoljna opcija.
Univerzitet obuhvata sledeće fakultete i centre: Katoličku teologiju, Protestantsku teologiju, Pravni, Ekonomski, Računarski fakultet, Istoriju - kulturu, Filološki, Filozofski, Pedagogiju, Psihologiju, Sociologiju, Matematički, Fiziku, Hemiju, Geološki, Geografiju, Astronomiju, Biologiju, Prevodilački, Sportski, Univerzitetske sportove i Molekularnu biologiju.
Da bi mogli da dođu u Austriju strani studenti moraju da imaju boravišnu dozvolu. Nju moraju da zatraže u austrijskom diplomatskom predstavništvu u zemlji iz koje dolaze. Bitna pretpostavka za dobijanje boravišne dozvole je potvrda o prijemu na neki od austrijskih univerziteta.
U akademskoj 2005/2006. godini Beč je brojao 123.155 studenata, 55% su bile žene. 100.652 studenta je bilo poreklom iz Austrije, a više od polovine austrijskih studenata nije iz Beča. Od ukupnog broja stranih studenata u Austriji (22.503), polovina je iz zemalja Evropske unije (EU), 7.412 studenata potiče iz ostalih evropskih zemalja i 2.336 iz Azije. Na Univerzitetima umetnosti oko 37% studenata je iz inostranstva, a na naučnim univerzitetima 18%. U akademskoj 2004/2005. godini diplomiralo je ukupno 10.587 studenata, od čega su 55% bile žene, a 1.206 je steklo zvanje doktora. Udeo žena među doktorantima iznosio je 45%.
Sa devet javnih i šest privatnih univerziteta, kao i šest viših škola, i oko 1000 istraživačkih vanuniverzitetskih ustanova, grad Beč poseduje raznovrsnu ponudu na polju naučnog istraživanja.

Broj diplomiranih studenata se u 2007. godini skoro udvostručio. Broj studenata na višim školama je porastao za 11,5%. Za razliku od univerziteta, više škole su još tzv. program manjina: 6.735 studenata viših škola stoje nasuprot studentima univerziteta, kojih ima 123.155 - što čini samo 5% svih studenata u Beču. Omiljene studijske grupe na višim školama su Menadžment i Socijalni rad sa po 600 studenata i više. Tek onda, sa dosta manje zainteresovanih, slede Evropski menadžment i ekonomska organizacija, Projektni menadžment i informaciona tehnika, kao i bankarstvo i finansije.

Do sada je devet istraživača, čija je karijera usko vezana za Bečki univerzitet, dobilo Nobelove nagrade. To su otolog Robert Bárány (1914. Nobelova nagrada za medicinu), psihijatar Julis Wagner- Jauregg (1927. Nobelova nagrada za medicinu), hemičar Hans Fischer (1930. Nobelova nagrada za hemiju), imunolog Karl Landsteiner (1930. Nobelova nagrada za medicinu), fizičar Erwin Schrödlinger (1933. Nobelova nagrada za fiziku), fizičar Viktor Franz Hess (1936. Nobelova nagrada za fiziku), fiziolog i farmakolog Otto Loewi (1936. Nobelova nagrada za medicinu), biolog Konrad Lorenz (1973. Nobelova nagrada za medicinu) kao i ekonomist za makroekonomiju, Friedrich A. von Hayek (1974. Nobelova nagrada  za privredne nauke).

Studiranje u Gracu
U Gracu postoje četiri univerziteta: Univerzitet "Karl-Franc", Tehnički univerzitet,
Univerzitet za muzičku i scensku umetnost, kao i Medicinski univerzitet.
U Gracu, osim univerziteta, postoji i nekoliko visokih stručnih škola. Za razliku od
univerziteta one su više orijentisane ka praksi, nude ograničenu i specifičnu ponudu studija i po pravilu imaju posebne prijemne uslove (i školarine). Studiranje na visokim stručnim školama u Gracu nude Visoke stručne škole "Joanneum" i "Campus02".

Radmila Jokić, Institut za sudskog tumača i prevodioca - Beč