U SRCU AFRIKE

kongoStudije u inostranstvu: Kongo

Velik kao Zapadna Evropa, Kongo je po veličini treća zemlja u Africi i nalazi se u njenom središtu. Moglo bi se reći da je srce Afrike. U velikoj meri je prekriven tropskim šumama i uživa u velikom biodiverzitetu koji navodnjava veličanstvena reka Kongo 4380 km dugačka. Ima više od 60 miliona stanovnika različitih nacionalnosti, uglavnom Bantua, poseban i jedinstven način ishrane, više od 300 dijalekata, ne računajući četiri nacionalna jezika i francuski, zvanični jezik. Porodica čini osnovu društva i ima najznačajnije mesto u njemu.Najveći od desetak gradova je Kinšasa. To je prestonica i mestou kome

se nalaze sve institucije. Nakon 32 godine diktature i decenije krvavih sukoba, ekonomska situacija - kao uostalom i politika - veoma je loša. Zemlja još uvek traži sebe i treba joj vremena za oporavak...

Koreni obrazovanja

Obrazovanje na evropski način započeto u vreme kolonizacije doživelo je ekspanziju nakon nje. Kolonizatori su za većinu ljudi ograničili obrazovanje na čitanje, učenje jezika i računanje, plašeći se da bi više obrazovanje moglo da im otvori oči i izazove pobunu. Samo je ograničen broj državljana imao prisup univerzitetima u zemlji ili inostranstvu. Posle talasa sticanja nezavisnosti u Africi, mlada slobodna zemlja je imala veliku potrebu za kadrovima kako bi se izgradila i napredovala na planetarnoj lestvici.

Ali mnogo pre toga, u 15. veku, jedan princ iz drevnog kraljevstva Konga išao je da studira u Portugal, nešto posle prvih kontakata između zapadnog sveta i Konga.

Postoji nekoliko odličnih univerziteta u Kongu, među kojima je prvi UNIKIN (Univerzitet u Kinšasi), tu su zatim UNILU (Univerzitet u Lumumbašiju), UNIKIS (Univerzitet u Kisanganiju), ISTA, ISP, ISAM, katolički i protestantski univerziteti, "Kimbagviste", "Vilijam Buts", UFASIC, IPN, IBT i mnogi drugi...

Uslovi studiranja

Cene variraju u zavisnosti od toga da li je institucija javna ili privatna. Kongo bi bila jedna od zemalja sa najjefinijim visokim obrazovanjem, ali situacija je nepovoljna po studente zbog problema u ekonomiji koji postoje već decenijama. Zbog niskih plata, veliki broj profesora radi i na državnim i na privatnim fakultetima.
Internati postoje, ali samo pri državnim fakultetima. Nije redak slučaj da u internatima tokom studiranja borave i oni studenti koji inače i žive, rođeni su u gradu u kom i studiraju. Na taj način oni sebi obezbeđuju veći komfor s obzirom da su porordice s velikim brojem članova, da je gradski prevoz otežan, pa im sve to oduzima mnogo vremena.

Studenti koji iz provincije dolaze u gradove da studiraju, takođe mogu biti smešteni po internatima, ako su upisani na neki od državnih fakulteta, a često tokom studija žive kod rođaka, ako ih imaju u dotičnom gradu, ili u privatnom smeštaju.

Studenti su državljani ili stranci koji žive u Kongu. Međutim pre proglašenja nezavisnosti u Kongu je bilo više stranih studenata i to ne samo iz afričkih zemalja. Bilo je studenata iz Francuske, Belgije i to su uglavnom bili sudenti čiji su roditelji iz Konga, ali su živeli i radili u nekoj od pomenutih zemalja.

Danas su u Kongu najtraženiji ekonomski fakultet, fakultet za menadžment i medicinski, tj. najveći broj svršenih srednjoškolaca pokazuje interesovanje za neki od ova tri fakulteta.

Obrazovanje u Kongu, osnovno i više, plaćaju roditelji. Uslovi života koji su za većinu ljudi teški ne dopuštaju svima da mu pristupe. Porodice, obično brojne, muče se da nađu sredstva za svu decu. Zato su prinuđene na to da nekima daju privilegije, na štetu ostalih. Pored toga, nigde u svetu univerzitet nije stvoren za sve. Na njega idu samo oni koji to žele, koji imaju ambicije i koji imaju sredstva. Isto važi i za Kongo. Obrazovni sistem je nasleđen iz vremena kolonizacije. Studije traju pet godina. Prvi ciklus od tri godine naziva se "gratuat". Student tada stiče teoretska znanja za budući posao. Ciklus se završava seminarskim radom pod kontrolom mentora. Drugi ciklus podrazumeva dve godine specijalizacije i podrazumeva mnogo više praktičnog rada. Na osnovu stečenog znanja, student obavlja istraživački rad na temu koju je ugovorio s mentorom. Diploma je odobrena nakon što student odbrani svoj naučni rad pred  komisijom sastavljenom od profesora i studenata.

Literatura je, kao i sve ostalo, malo zastarela. ali je dolazak interneta olakšao potragu za informacijama. Studenti mogu da uporede svoje lekcije sa onima iz drugih zemalja i da više nauče. Bibilioteke su dopunjene multimedijalnim sadržajima. Dakle, studenti idu u korak s vremenom!

Zaposlenje

Š to se tiče zaposlenja, stanje nije naročito povoljno za one koji završe fakultet. U Kongu, prvenstvo dobijanja posla imaju oni koji imaju vezu. Ozbiljno veliki broj ljudi, visokoobrazovanih, sa fakultetskom diplomom u džepu, rade poslove van struke, ili one za koje je potrebna samo srednja škola, ili one za koje nije potrebna nikakva škola.

U javnom sektoru plate su male. U privatnoj praksi one su znatno veće. Na primer, svršeni student medicine po završetku fakulteta može da otvori svoju privatnu ordinaciju. Međutim, i među privatnim ordinacijama i klinikama ima razlike. Postoje one koje pružaju manje komfora i nisu uskospecijalne. U njima je lečenje jeftinije. A postoje i one koje sebi može da priušti smo najbogatija klijentela. U javnim medicinskim ustanovama nesnošljive su gužve, tako da se dobar broj pacijenata opredeljuje za privatne preglede, ali u onoj prvopomenutoj varijanti.

Snaga tradicije

Kongo je zemlja sa dubokim tradicionalnim korenima. Tradicija podrazumeva i poštovanje zakona države. Venčanje se obavlja u kući uz sve tradicionalne običaje. Mladić i devojka su, po obavljanju takvih obreda, mada obred nije prava reč, venčani. Postaju muž i žena i počinju život zajedno. Da li će oni istog dana, kroz nedelju ili mesec, potpisati dokument u instituciji, koju vi zovete "opština", to je svar njihove volje. U muslimanskoj populaciji, npr, muž može imati onoliko žena koliko može da izdržava. U katoličkim i protestantskim porodicama nije tako, već važi ona "jedne žene muž" ali je dozvoljena situacija koja nalikuje onoj koju Biblija naziva "levitskim brakom".

Svako, ko se odvaži da studira, veoma se mnogo trudi da te studije završi i da ih završi na vreme. Tu negde je negde razlika između tamošnjih i ovdašnjih studenata, iz prostog razloga što je tamošnjim porodicama objektivno teže da finansiraju visoko obrazovanje svoje dece. Odgovorniji su i zahvalniji. Prosto i sama porodica od njih očekuje da obaveze obavljaju u roku kako bi što pre završili fakultete i našli zaposlenje. Možda je ovome uzrok i tradicionalni način života koji i danas dominira tamo. Nije redak slučaj da roditelji devojčicu ili devojku zbog nemarnog, drskog ili promiskuitetnog ponašanja ošišaju. U nekim porodicama u Evropi, roditelji bi možda loše ponašanje krili u okviru familije. U Kongu se ono javnije iskazuje i to sa ciljem popravljanja. Stvar je u drugačijem stilu života i u drugačijem ophođenju sa tradicijom. Kada mladić, na primer, hoće da se oženi, sasvim je očekivano, i podrazumeva se, da on ode u kuću buduće žene te da mu tamo kažu kakve poklone za uzvrat očekuju od njega. I to ne samo poklone za članove uže porodice, već i za širu familiju. Recimo, za mladinu dalju tetku koja živi negde u selu: potrebno joj je nešto od odeće, ili ćebe, ili nešto od hrane...; za strica koji se bavi lovom - nešto od oružja, ili samo metci... Mladoženja prosto dobija nešto poput spiska na koji mora da odgovori darovima. Ukoliko njegova finansijska situacija njemu to ne dozvoljava, on naprosto neće moći da oženi tu devojku. Ili - devojka: ona mora da ispuni očekivanja mladoženjine porodice vezana za kuvanje. Ponekad se desi da ceo dan, nekada i ceo vikend provede u kuhinji u mladoženjinoj kući i priprema obroke pod nadzorom buduće svekrve i budućih zaova. Ne može ući u brak, a da taj "aspekt" života nije savladala. Ovo važi i za one sa fakultetskom diplomom, i za one bez nje.

Zabava
Za studente predavanja počinju od 8, 9 časova ujutru i traju do otprilike 6 posle podne. Uz  male pauze za užinu i ručak, vreme je popunjeno vežbama i predavanjima. Radni dan konškog studenta veoma je iscrpljujuć, a povratak kući, ukoliko nije u internatu, još i više. Razlog je taj što su autobusi retki, a veoma često se desi da student mora da propusti jedan ili dva autobusa iz razloga što u njega uopšte ne može da uđe. Ako uzmemo da takav student dođe kući u 7, 8 uveče, savršeno je jasno da on nema ni vremena ni energije za neki provod. Dodajmo tome da većina porodica ima veći broj dece i da je finansijsko ulaganje te porodice u studenta pravi podvig. Ostaje, dakle, jako malo sredstava za zabavu i izlazak pa čak, veoma često, i za one izlaske koji su vezani i za dane vikenda.

Karta za bioskop je 5 dolara i redovno odlaženje na premijere i projekcije filmova privilegija je samo šačice bogatih. Dobra strana tog deficita u novcu je, a sve ima svoju dobru stranu, zar ne?!, ta što samo šačica bogatih, ako krene stranputicom, može sebi da priušti kokain, najčešću "tvrđu" drogu. Ekstazi, LSD i slične stvari do Konga nisu došle. Od lakih droga tu je marihuana, i veruje se da je veliki deo studentske populacije ne konzumira.

Svakodnevica studenta u Kongu, kao i svih njegovih stanovnika, vezana je za oporavak od borbi. Ništa nije lako ni za koga. Treba se boriti za osnovne potrebe i ono što je potrebno za studiranje. Upisati se na fakultet, platiti troškove studiranja i neophodne udžbenike, smestiti se, biti na časovima, obući se, nahraniti... sve je to teško kad se nalazite u zemlji koja ne zna na koju nogu da se osloni. Ima hiljadu stvari koje bi se mogle reći o životu studenta. Svi koji dospeju do kraja studiranja su hrabri. Srpski studenti se ne bi žalili na svoje uslove kad bi znali šta trpe studenti u Kongu. Trebalo bi više ceniti ono što imaju. Krajnji cilj je završiti ono što se započne i iz toga izvući najviše što možeš!

Nikolas Isia