DEVOJKA IZ KOLORADA

cura iz koloradaNa prvi pogled se ne vidi da nije iz Srbije. Tamnoplavih očiju, sa stalnim osmehom na licu, u  patikama, džinsu i majci, Ana se ne razlikuje od neke srpske devojke. Zaljubljenik u prirodu i decu, otkriva da je i Srbija na spisku njenih najomiljenijih stvari. Oduševljeno priča o porodici, studijama i životnoj filozofiji. Ne skriva da se raduje što će je upoznati naši studenti

Anna Berngard-Student bilogije i specijalnog obrazovanja na Univerzitetu Kolorado u Kolorado Springsu (UCCS), SAD, četvrta godina

Rođena sam u San Antoniju, Teksas, 22 juna 1985. Moja porodica se preselila u Misuri kada sam imala četiri godine, a zatim u Kolorado, kada sam napunila 12. Detinjstvo u Misuriju je bilo sve samo ne dosadno. Odrasla sam sa starijim bratom, koji mi je uvek bio najbolji drug. Moji vole prirodu, pa smo stalno odlazili na izlete, kampovanja, vožnje biciklom u rano jutro,  planinarenje, pa čak i u ribolov" Uvek smo bili bliski kao porodica. Iako smo često kuburili finansijski, roditelji nikada nisu dozvolili da to ugrozi porodični sklad. Naučili su nas da uživamo u malim i jednostavnim životnim stvarima i da probamo mnogo toga u životu - što me je podrstaklo da pronađem sebe na svoj način u i svoje vreme. Oprobala sam se u raznim plesovima i sportovima - fudbalu, tenisu, plivanju, košarci i mom omiljenom sportu - softbolu.

Preseljenje u Kolorado nije teklo glatko. Iako je porodica ostala bliska, teško mi je bilo da nađem prijatelje, nastavnci bili neprijatni i osećala sam se izgubljenom u tom novom svetu. Borila sam se sa depresijom neko vreme, međutim, polako sam počela da stičem sigurnost.  Otkrila sam ceo novi svet pomažući onima kojima je to bilo potrebno - volontirajući po narodnim kuhinjama, pomažući beskućnicima, deci u razvoju,  centrima za izgubljene životinje, i izgradnji domova za siromašne" Naučila sam da se svet ne vrti oko mene.

Odlučila sam se za studije bilogije jer me je od detinjstva fascinirala. Š to se tiče specijalnog obrazovanja - uvek sam volela rad sa decom, i verujem da svako dete zaslužuje šansu u životu, pogotovo deca sa posebnim potrebama jer su često zanemarena. Ne mogu da zamislim posao bolji od tog!

Moj dan obično počinje u 7h i traje do 1:30h u noć. Ispunjen je predavanjima, odlaskom na posao i volonterskim radom. Popodne, posle predavanja radim u osnovnoj školi sa decom koja imaju posebne potrebe. Zatim dolaze popodnevna predavanja. Takođe, uveče vodim jednu grupu na kojoj proučavamo Sveto pismo. To je mesto gde razgovaramo, slobodno postavljamo pitanja, razmenjujemo ideje. Pojedinim danima radim u prodavnici odeće, a ove godine ću najverovatnije raditi u obdaništu. Nedeljno radim 20 sati jer moram sebe da izdržavam. Uveče učim do 1:30h na raznim mestima - u bilbioteci, u kafeu, kod prijatelja, kod kuće.

Š½ivim sa još dve devojke u stanu na dva nivoa, 10 minuta od koledža. Većina studenata sa mog koledža živi isto tako. Iznajmljuju stanove i dele ih dve do pet osoba.

Na mom univerzitetu ima oko 8.000 studenata. Pri univerziitu živi oko 900 studenata. Cena studija za godinu dana - za one koji su imaju državljanstvo Kolorada je 7.800 dolara a za studente iz neke druge američke države - 15.600 dolara. Kada se doda još i hrana i smeštaj potrebno je oko 15.000 dolara za prvu kategoriju ili 32.000 dolara za drugu na godišnjem nivou. Š kolarina se plaća na razne načine, i obično dolazi iz više izvora. Roditelji delimično pomažu u školarini, a studenti se još izdržavaju i tako što rade, neki dobiju školrainu, dok neki uzimaju studentske kredite. Postoje krediti koje daju banke ili kompanije, a koje studenti vraćaju kada se zaposle.

Prošle godine sam bila skoro dva meseca u Srbiji i ponešto naučila vašem sistemu obrazovanja. Koliko sam shvatila, kod vas se više vremena provodi na predavanjima, i generalno, studenti izgledaju mnogo posvećeniji studijama nego studenti u Americi. Kada bi mi se ukazala prilika studirala bih u Srbiji jer mi se vaš narod, kultura i zemlja zaista sviđaju. Međutim, prvo bih morala da savladam jezik"

Š to se tiče slobodnog vremena, obično se da viđam sa prijateljima, porodicom, idem u teretanu, vozim bicikl, kampujem, bavim se plesom" Omiljeno mesto u prorodi mi je Nacionalni park Roki Mauntins - prelepo mesto da se pobegne od svega. Volim i Denver u kome ima fenomenalnih mesta za izlazak.

U životu mi je najdragocenije to što imam veru u Hrista, što ga poznajem kao onoga koji mi daje snagu, koji me vodi, koji je moj Spasitelj, koji me uči kako da volim ljude i kako da im služim" To me u potpunosti ispunjava i unosi smisao u moj život.

Š½elim mnogo toga još da uradim u životu - pre svega da se zaposlim u osnovnoj školi i radim sa decom koja imaju posebne potrebe. Zatim, da završim magistarski iz Specijalnog obrazovanja, kao i da dobijem diplomu za jezik gluvonemih. Volela bih i da neko vreme volontiram u nekoj drugoj zemlji, i to na duže vreme. Oduševljava me rad sa ljudima - kad vidim da sazrevaju, rastu, menjaju se".  Treba se posvetiti drugima, jer, kao što sam već rekla, svet se ne vrti oko nas.

V.L.