LEPOTA STUDIRANJA

studiranjeReći ćete: "Kakva oksimoronska tvrdnja u naslovu!". Već vidim sve vas koji u ovaj naslov bledo zurite u čitaonici, dok pravite mikro pauzu u spremanju ispita. "Lepota čega?! Ma hajde..." Razumem vas u potpunosti, zato pozdravljam vašu odluku da preskočite ovaj tekst. Ako ste uopšte stigli sa čitanjem do ovog reda, predlažem vam da ipak sačuvate VOX, pa da pročitate ovaj tekst kada vam naslov ne bude zvučao toliko ap­surdno. Dakle, pozdravljam vas po drugi put, obraćajući se svima vama koji ste ispit ostavili iza sebe, ma kakav da je njegov ishod, i vama koji ste u startu odlučili da tekst pročitate do kraja. Jeste li se ikad pitali šta biste stavili na spisak THE BEST OF studiranja? Čega ćemo se najviše sećati kada stu­dije prođu? Za većinu vas, odgovor je jasan: žurke, izlasci, provod... Petak, subota, ma bilo koji dan tokom nede-lje... Znate ono: izlazak tokom nedelje, povratak u 4h ujutru, buđenje u 6h, velika šolja kafe, podsetnik na stolu u vidu papira na kom ste sinoć napisali nešto tipa: "Danas je četvrtak, treba da ideš na predavanja koja počinju u 7:30h, ormar je levo, vrata su pod uglom od 90 stepeni u smeru kazalj­ke na satu." Ni taj smer vam nije baš najjasniji, ali ipak uspevate da neka­ko izađete iz stana... Kada najzad us-pete da dođete sebi, sećanje na provod
uliva vam pozitivnu energiju. Stižete na predavanja puni dogodovština... Tačno je da ste malo dekoncentrisani na predavanjima ali, ljudi, još uvek ne snosimo preveliku odgovornost zbog toga. Još uvek nam je, bar ponekad, čak i to dozvoljeno!

Zatim, visoki redni broj dva bez sumnje, drži - dan posle položenog ispita. Taj osećaj je teško uporediv sa bilo kojim drugim! Osećaj da smo uradili "nešto veliko" i da sada imamo pravo da, bez grize savesti, tražimo od roditelja neki "poklončić", da ludujemo do zore, ne ulazimo u stan i si.

Da bi studiranje bilo zaista "lepo" valjalo bi zaraditi i nešto džeparca. Uz "stipendiranje" od strane roditelja, to čak može biti baš zabavno. Kada zavr­šimo fakultet kočiće nas titula u obav­ljanju poslova koji nam se sada nude preko studentske zadruge. Tada ćemo se s punim pravom pitati: "Zar sam se ja školovao toliko godina da bih radio fizičke poslove, sređivao stanove, delio flajere i si.?" Sada nas još uvek famozna diploma ne koči da eksperimentišemo i prikupljamo životna iskustva, menjajući uloge i posmatraiuci svet iz najrazličitijih uglova. Uostalom, lako je sada čitav dan provesti van kuće, jesti "brzu hranu" i baviti se ostvarivanjem samo svojih ambicija. Još uvek nas niko ne čeka da dođemo kud da mu spremi­mo ručak i pomognemo oko domaćeg zadatka.

Sledeći na rang listi ie nekima od nas je i humanitarni rad u okviru ra­zličitih studentskih organizacija. Ko je probao zna da će ceo život nositi uspomene na saznanje da smo nekom ulepšali trenutak Uostalom, šta je i sam život ako ne zbir nezaboranih tre­nutaka?

Na kraju rrmogima najhitnija stvar, po kojoj se fakultet ne razlikuje mnogo od osnovne i srednie škole - prijate­lji za ceo život Već vidim kako ćemo zasnivati kumstva, slaviti dečje rođen­dane, bodriti jedni druge za upis na magistarske ili doktorske studije, ići na letovanja, prebirati po uspomenama sa faksa, i tamo u dalekoj budućnosti, raspravljati o najboljem leku protiv zaboravljanja. Da lepotu ovog perioda nikako, daleko bilo, ne zaboravimo.

Irena čorđević, Medicinski fakultet