LEPOTICE MEKOG SRCA

lepota mekog srcaPoslovna žena, majka četvoro dece, modna ikona, posvećena cilju da svet postane bolje me-sto za žene i decu - jordanska kraljica Ranija zaista menja svet.

Ranija Al-Jasin rođena je u Kuvajtu. Zbog iračke okupacije 1990. godine bila je prisiljena da sa porodicom po-begne u Jordan. Pošto je diplomira­la na poslovnoj školi, zaposlila se u jednoj kompaniji i ubrzo je počela da napreduje. Kada je imala samo 22 go­dine, otišla je na svečanu večeru gde je upoznala jordanskog princa Abdulaha, koji je važio za jednog od najpoželjnijih neženja na svetu.. Š est meseci kasnije, on i Ranija su priredili kraljevsko venčanje. Iako je njihov život bio vezan za kraljevsku porodicu, Abdulah je želeo da i dalje bude vojni oficir.


Neposredno pred svoju smrt 1999. godine, jordanski kralj Husein zapa­njio je svoju zemlju objavivši da će ga naslediti sin Abdulah, a ne njegov brat. Tako je dvadesetdevetogodišnja Ranija postala najmlađa kraljica na svetu. Postala je poznata u ćelom svetu po svom radu na unapređivanju prava žena i poboljšanju uslova za njihovo školovanje. "Za mene je siromaštvo ženskog roda", tvrdi ona.

Ranija kaže da oseća poriv da po­maže ljudima. "Kada jednom osetiš da su drugi kao ti, onda im želiš isto što i sebi. Tako počneš da im pomažeš." Kaže i da postoji direktna veza izme­đu poboljšanja uslova obrazovanja i suzbijanja siromaštva. "Obrazovanjem se može promeniti čitav jedan narod", objašnjava. "Jedna od naj­važnijih stvari koju možeš da učiniš za neku devojčicu jeste da joj pružiš moć putem obrazovanja. Kada je žena obrazovana, ona upravlja svojom platom, može da promeni svoj život, ima više izbora."

MEG RAJAN

Posle razvoda koji je propraćen u gotovo svim medijima, Meg Rajan je odlučila da se na neko vreme povuče iz filmske karijere.

Počela je da radi kao volonter za or­ganizaciju CARE koja razvojnim pro­gramima pokušava da ublaži posledice siromaštva. Nedavno je prešla 12,800 km do Indije da bi došla u Džehangirpuri, delhijsko predgrađe koje važi za jedno od najsiromašnijih na svetu.

Iako je Indija druga u svetu po broju ljudi zaraženih HlV-om, tamo ie zabranjeno da se govori o sidi. Meg se u Džehangirpuriju srela sa ženom koja se bori da ljudi budu što bolje informisani o toj bolesti. Jednom prilikom prisustvovala je sastanku ženske grupe koju je organizovao CARE.Žene u grupi diskutovale svemu što im se dešava u životu.

"Sve žene u selu otvoreno pričaju o sebi i svom životu, o deci, zdravstvenim problemima i kako mogu da dobiju potrebne lekove" kaže Meg.

Posle nekoliko sati vožnje po pusti­nji, Meg je otišla u drugo mesto gde je posetila jednu ženu i njenu šestočlanu porodicu. Ta žena radi u obližnjoj solani po deset, čak i dvanaest časova dnevno. Cela porodica zarađuje jedan i po dolar na dan. Š kola u koju idu deca je jama iskopana u zemlji. To je jedini način da se u pustinji zaštite od sunca i vrućine. Mnogi đaci pešače i po sat vre­mena do škole, ali loši uslovi ne uma­njuju njihovu želju za obrazovanjem. Meg je posetila i eksperimentalnu ško­lu koju vodi CARE. Osnovana je da bi ženska deca radnika u solani mogla da se izbore za bolji život. "Učimo da bi­smo postale kao neko od ovih dečaka," kaže jedna od učenica. "Nadamo se da će i druge devojčice početi da uče kao mi.Želimo da ih potaknemo na to." Meg kaže da je u ženskoj grupi imala jedan nezaboravni trenutak.Žena u crvenom sariju iznenada je ustala i po­čela da igra. Cela grupa je krenula da tapše u ritmu. "Bila je tako slobodna i neverovatno izražajna. Kada je skinula veo, videla sam lice koje je odražavalo težak život, ali je u isto vreme zračilo ljubavlju i zahvalnošću. Rekla je: 'Ja nemam ništa. Radim u polju svaki dan. Ipak, volim ovaj život. Pun je boja."' Meg je osetila da takva otvorenost dolazi od atmosfere slobode koja vla­da u grupi. "Ideja o ženskoj zajednici je zaista moćna," kaže ona.

"Kada su žene izolovane, one su razjedinjene i poražene. S druge strane, njihovo zajedništvo je jedna od najsnažnijih stvari na svetu."

SALMA HAJEK

Meksička glumica Salma Hajek podr­žava kampanju ONE, čiji je cilj da se i pojedinci priključe borbi protiv glo­balnih problema kao što su sida i veliko siromaštvo. Kampanja se bazira na uverenju da čak i jedna osoba može da pokrene promené u svetu. To je koalicija organizacija koje su u svojoj osnovi različite. Neke od njih su religijske, a neke se bave radom sa siromašnima. One potiču Amerikance da jedan po jedan podignu glas protiv globalnog problema siromaštva i side.

Sida i siromaštvo nisu samo pro­blem - to su epidemije nesagledivih razmera. Š irom sveta HIV-om se svaki dan inficira 14,000 ljudi, a 95 % njih su iz zemalja u razvoju. Više od 42 miliona ljudi ima sidu, od čega 74 % njih živi u podsaharskoj Africi. U zemljama trećeg sveta više od 1.2 milijarde ljudi živi ispod granice siromaštva, zarađujući manje od jednog dolara dnevno.

ONE je centralni deo internacio­nalne kampanje koja radi na ostvarivanju Milenijumskih ciljeva razvoja koje su postavile Ujedinjene nacije. Ti ciljevi se odnose na rešavanje nekih hroničnih problema u svetu čije su razmere zaista veliki. ONE predlaže da se jedan dodatni procenat budžeta SAD-a izdvaja za podmirenje osnovnih potreba najsiromašnijih zemalja, a to su dopremanje vode za piće i hrane, i ulaganje u zdravstvo i obrazovanje. Uz materijalnu i finansijsku pomoć nova generacija bi mogla da bude transformisana i osposobljena da stvara sebi bolju budućnost.

ANčELINA DŠ½OLI

Iako je do sada igrala u brojnim filmo­vima, Anđelina Džoli nikada ne zabo­ravlja svoju ulogu brižnog građanina sveta. Njena posvećenost glumačkom pozivu, koja joj je donela Oskara za ulogu u filmu "Neprilagođena" (1999. god.), u istoj meri je izražena i u njenom radu za UNHCR, čiji je ambasador dobre volje. UNHCR trenutno pomaže 20 miliona izbeglica u približÂ­no 120 zemalja.

Džolijeva je počela da sarađuje sa UNHCR-om 2001. godine prilikom posete Sijera Leoneu, maloj zapadnoa-fričkoj državi koja je bila uništena višegodišnjim građanskim ratom. Susret sa izbeglicama i problemima sa kojima se suočavaju promenio joj je život. Odlučila je da iskoristi svoju slavu kako bi im pomogla. Te iste godine bila je imenovana za ambasadora dobre volje. Posetila je područja na kojima deluje UNHCR na Balkanu, u Namibiji, Tanzaniji, Keniji, Kambodži, Tajlandu, Pakistanu i Ekvadoru. Tokom jedne od tih poseta, napisala je: "Kada odeš na takva mesta, shvatiš šta je zapravo život i kroz šta sve ljudi prolaze. Ti ljudi su moji heroji."

Dok je vodila televizijsku emisiju "Š ta se dešava?", koja se bavila proble­mima dece, povod su joj bila deca iz tanzanijskog izbegličkog kampa Lugufu. Tragične životne priče mališana u emisiji bile su bliske Džolijevoj. Ona je srela na hiljade ljudi i dece koji su bili prisiljeni da beže iz svojih kuća i da se bore za preživljavanje.
Kao ambasador dobre volje, Džo­lijeva koristi svoj status superzvezde da bi punila naslovne strane vestima o izbeglicama i lošim uslovima u kojima žive. Pokrenula je i časopis koji prati njene posete ugroženim područjima, da bi na taj način još bolje predstavila javnosti ovaj problem. Možete da ga na­đete na http://www.usaforunhcr.org.

HALI  BERI

Oskarovka Hali Beri pridružila se EIF-u (Fondacija industrije zabave) i Novo Nordisku (vodeći proizvođač dijabetičke opreme i lekova u svetu) i tako postala prva zvezda ambasador kampanje Diabetes Aware, otkrivajući ča ie jedna od 18 miliona Amerikanaca koji boluju od ove bolesti.

Hali Beri rođena je 1966. u Klivlendu. u braku crnca i belkinje. Teški po­čeci nisu je sprečili da u svemu čime se bavila postigne najbolje rezultate, jedno vreme studira žurnalistiku koju napušta zbog manekenske i glumačÂ­ke karijere. Prvi značajniji angažman dobila je 1989. godine u seriji "Š½ive lutke". Tu stiče reputaciju ambiciozne, nepokolebljive glumice koja voli da se uživljava u ulogu i kada nije pred kamerama. Probija se u svet filma igrajući u "Groznici džungle", filmu Spajka Lija iz 1991. godine. Od tada je njena karijera u stalnom usponu.

Za dijabetes je saznala kada je na snimanju TV serije "Š½ive lutke" pala u komu. Danas radi na informisanju američke javnosti o dijabetesu, a naročito onih sa nedijagnostikovanom bolešću kojih, kako se smatra, ima oko 5 miliona. Kampanja Diabetes Aware ukazuje na važnost otkrivanja, redov­nog praćenja i odgovarajućeg lečenja ove progresivne bolesti.

NATALI GRANT


Natali Grant je popularna pevačica hri-šćanske muzike, a njena posebna briga su deca u veoma komercijalnoj seks industriji. Činjenica da odrasli mogu da zlostavljaju nedužne mališane po­krenula je Grantovu da se usredsredi na ovaj problem. "Deca se ne odlučuju na prostituciju, nisu dovoljno odrasla za to. Pa neki od njih jedva umeju da napisu svoje ime! Zlostavljanje dece je nešto najodvratnije što postoji u ljud­skom rodu."

Otkada je postala svesna ovog problema, njen život se promenio. "Svakog dana se iznenadim kako mi Bog pomaže u tom radu," kaže. "Mi­slila sam da će moj život biti bavljenje muzikom, ali muzika je sada sredstvo da ohrabrim ljude iz crkve da izađu iz svoja četiri zida i urade ono čemu nas je Isus učio: da volimo svog bližnjeg kao same sebe."

Grantova je otišla u indijski grad Bombaj da bi ispitala situaciju. Bila je pogođena kada je na ulici ugledala devojčicu u kavezu, koja je služila kao reklama za dečiju prostituciju.
Posle tog iskustva, pokrenula je fon­daciju HOME. Natali govori o tome: "Imam potpuni uvid u to gde odlazi novac iz fondacije. Ove godine sva sredstva idu organizaciji Teen Challenge u Bombaju, kao i za izgradnju medicinskog centra u selu Ašagram."

Bombajski Teen Challenge pomaže ženama i deci koji su žrtve trgovine ljudima. U četvrti crvenih fenjera ima­ju svoj prostor gde deci u prostituciji pružaju hranu, smeštaj i edukativnu podršku. Medicinski centar "Selo Ašagram" nalaziće se na dva sata od Bombaja i u njemu će biti zbrinuta deca koja su se bavila prostitucijom. Potreba za ovakvim centrom je velika jer 85 % prostitutki i žrtava trafikinga izbavljenih od ulice nosi virus side.
Onima koji su zabrinuti zbog dečije prostitucije, Grantova poručuje da se mole. "Molitva je besplatna, a i možete da se molite kad god vam to odgovara. Čvrsto sam ubeđena da molitva može da promeni situaciju. Ne mogu to da objasnim, ali videla sam da deluje u mom životu. Ja nisam heroj iz prvih redova, ali činim sve što mogu da bih ukazala na ovaj problem. Ljudima koji rade sa prostitutkama i decom potrebna je molitva. Oni ulažu svoje živote u te ljude."

Grantova verovatno nikada neće videti kraj dečije prostitucije, ali će sigurno doživeti da su se neki životi promene posredstvom njene fondacije i organizacija kao što je Teen Challenge u Bombaju. Grantova je optimista u pogledu pomoći koju može da pruži: "Š½elim da vidim stvari onako kako ih Bog vidi. On vidi pojedinca, a ne okean ljudi. Ako može da se spasi samo jedan život, onda je vredelo truda."