ŽELIM DA PIŠEM DOBRE KNJIGE

orhan pamukTurski pisac Orhan Pamuk proglašen je za jednog od sto najuticajnijih ljudi na svetu, prema poznatom časopisu Time. Prilikom gostovanja u Beogradu u kući Ive Andrića održao je promociju romana "Zovem se crveno". Taj događaj kao da je bio nagoveštaj za nešto što će se uskoro desiti u njegovom životu, a to je (bila) Nobelova nagrada za književnost za 2006.godinu.

VOX: Vi ste prvi turski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Nažalost jesam, i zbog toga je cela stvar još dragocenija u Turskoj, što je naravno dobro za Tursku. Međutim, to postaje i osetljivo pitanje i može da predstavlja neku vrstu tereta.


VOX: Naznaka u obrazloženju odluke posebno se odnosi na vašu potragu za melanholičnom dušom u vašem rodnom gradu. Postoji neverovatno duga tradicija pisanja o Istanbulu i u slavu Istanbula. Zašto je taj grad toliko privlačio ljudsku masu?


On je nadomak Evrope a tako različit od evropskih gradova. Misteriozan, čudan, bezkompromisan i potpuno neevropski, iako je Evropa uvek zauzimala veliko mesto u njegovom srcu.

VOX: Još jedna odlika vašeg pisanja jeste način na koji govorite o interakciji različitih kultura. Turska ima savršenu prednost kao mesto na kome se one ukrštaju.


Sukob istoka i zapada i sukob civiliza­cija jeste, nažalost, jedna od najopasni­jih i najužasnijih ideja koja je nastala u poslednjih dvadeset godina. Ta čudna ideja sada, na nesreću, postaje stvar­nost i dovodi do sukoba civilizacija i umiranja ogromnog broja ljudi. Kroz istoriju su se tu kulture mnogo više me-šale nego što se pretpostavlja. Kultura znači mešavinu stvari iz raznih izvo­ra. I moj grad, Istanbul, bio je ta vrsta mešavine. Istanbul i moj rad, zapravo predstavljaju dokaz da istok i zapad mogu lepo da kombinuju kulturu ili da se ponekad na arhaičan način spajaju i to je ono za čim moramo tragati.


VOX: Da li vam je bliskija umetnost istoka ili zapada?


Čini mi se da je striktna podela na istok i zapad veštačka. Moj literarni svet sačinjen je od istočnog i zapadnog, koji su u skladu. Mislim da nije važno kako sami sebe defmišemo, već kako mi sebe definišemo politički, a prisilje­ni smo na to. Uvek se postavlja pitanje kome treba da budemo lojalni, kome treba prvo da služimo. Sirom sveta me pitaju za koga pišem sada, kada sam preveden na više od četrdeset jezika, za turske ili za čitaoce širom sveta. Ali sa ovim pitanjem za koga pišem pojavljuje se problem identiteta. Ako pišem samo za Turke, ja sam dobar momak, ali ako pišem za, na primer, Amerikance, Francuze ili Japance, loš sam i neiskren. Međutim, ako pre sve­ga sebe odredim kao Turčina, onda pišem samo za turske čitaoce - što ne želim. Sebe pre svega definišem kao autora, pisca.Želim da pišem dobre knjige za ljude koji čitaju dobre knji­ge. Pre nacionalne privrženosti, ja sam privržen onome čime se bavim, a to je literatura, pisanje.

VOX: Kako gledate na savremene pri­like u Evropi, ne samo književne?

Mi Turci kucamo na vrata Evropske unije, kao i vi Srbi, ali to ne ide lako. Pitanje je šta to donosi, a šta odnosi.
Evropska literatura jeste zlatna ko-levka književnosti, čitao sam je i čitam, ali kako vidim ničeg posebno novog nema. Mnogo sam zainteresovaniji šta se na tom planu dešava u Kini, Indiji, gde ako ne svi, ono bar elita biva pola­ko uključivana u globalne tokove.

VOX: Možete li nam pojasniti detalje u vezi sa sudskim procesom koji se protiv vas, vodi u Turskoj? (Pamuk je u jednom intervjuu izjavio da je 1915/17 izvršen genocid nad Jermenima i Kurdima i odmah je u Turskoj protiv njega, tim povodom, pokrenut sudski proces).

Proces je gotov i to je sada iza mene. Š to se tiče istorijskih pitanja, osećao sam potrebu da reagujem kada sam smatrao da je istina povređena. Pro­blem sa istorijom nastaje onda kada nismo iskreni i otvoreni za istorijska pitanja. Svako od nas mora da gradi moral i identitet kroz nacionalnu, a ne samo opštu istoriju. Svi smo mi Evropljani.


VOX: Uplitanje politike u kulturu nije ništa novo i vi ste to osetili jer vam je suđeno zbog optužbe da ponižavate sve što je tursko. Kako gledate na tu vrstu pritiska?


Ranijih godina bilo je mnogo više toga i bilo je još teže. Pre dvadeset ili tri­deset godina, turski pisci bili su pod mnogo većim ograničenjima, bili su hapšeni, neki ućutkivani, neki ubijani, a ja i dalje mrdam i, evo, sedim sa vama i pričam.

VOX: Mislite li da su procesi globaliza-cije i komercijalizacije veća pretnja za umetnost od političkih pritisaka?


U osnovi, ni jedno ni drugo nisu su­štinski problemi. Za razliku od svega ostalog, prava umetnost odoleva vre­menu. U umetnosti se zapravo radi o imaginaciji, a u literaturi o stvaranju lepe i dobre proze... Komercijalizacija je problem zapadnih, bogatih zemalja. Međutim mi u Turskoj treba da bude­mo srećni kada neka knjiga postigne visoke tiraže, pa makar se to zvalo i komercijalizacija.

VOX: Kako se nosite s popularnošću?


Ne žalim se zbog popularnosti i nika­da neću to učiniti, zato što sam tokom čitavog života i želeo priznanje. Ne bi bilo pošteno žaliti se zbog nečeg što ste priželjkivali. Međutim, slava mi je stvorila političke nevolje. Smatram da su moje izjave zbog kojih sam imao problema bile uzrokovane time što sam postao poznat. Ipak postoji cena kojom plaćamo slavu - to je ljubomora.

Orhan Pamuk je rođen u Istanbulu 1952. godine. Odrastao je u ista-nbulskoj četvrti Nisantasi, u po­rodici nalik onima kakve opisuje u svojim romanima Dževdet-beg i njegovi sinovi i Crna kutija. Po završenoj ginmnaziji studirao je arhitekturu na Istanbulskom teh­ničkom univerzitetu. Napustivši studije arhitekture, upisao se na Institut za novinarstvo Istanbul-skog univerziteta, gde je diplomi­rao 1976.
Pamuk, koji za sebe kaže da je u detinjstvu i mladosti maštao o tome da postane slikar, aktivno se posvetio pisanju 1974. godine. Njegovi najpoznatiji romani su: Dževdet-beg i njegovi sinovi, Crna kutija, Tiha kuća, istorijski roman Bela tvrđava, Zovem se Crveno. Godine 2002. objavio je roman Sneg, a 2003. knjigu tekstova posve­ćenu rodnom gradu, pod naslovom Istanbul: uspomene i grad.
Knjige Orhana Pamuka preve­dene su na četrdeset svetskih jezika i prodate u tiražu od više miliona primeraka.

Mile Bijelić, Ekonomski fakultet