A od banke: malo plastike zvane platna kartca!

karticaTeško bi se mogao zamisliti i jedan opušteniji razgovor sa prijateljima, a da se kao tema, u jednom trenutku, ne pojavi "analiza sadržaja" aktuelnih TV reklama, kojima postojeće banke pokušavaju da skrenu pažnju na svoje usluge trenutnim i potencijalnim klijentima. Kreatori pomenutih propagandnih spotova istinski su se potrudili da  nas ubede u «materijalno blagostanje» koje nas očekuje zakoračimo li baš u «tu i tu» banku. Upravo takav jedan razgovor sa prijateljima, inspirisao je autora ovog teksta da ispita šta je to što stoji iza pompeznih propagandnih slogana. Ili, drugačije rečeno, šta to banke od svojih usluga mogu da ponude studentu, kao nezaposlenom

licu u Srbiji?     

Verovatno ćete se zapitati kakvu to vezu pokušavamo da  pronađemo između prosečnog studenta u Srbiji, uglavnom nezadovoljnog svojim materijalnonim položojem   koji se zasniva na  džeparcu izdvojenom iz oskudnog roditeljskog budžeta, sa pričama o bankomatima, kreditnim i platnim karticama... Verovali ili ne, veza je moguća i to uglavnom na obostrano zadovoljstvo. Možda ne možete, sve i da hoćete, kupiti stan na kredit kao student, ali podići novac sa bankomata možete.           

Prvi korak u bilo kakvoj komunikaciji sa bankama jeste otvaranje tekućeg računa. Tekući račun se u gotovo svim bankama može otvoriti bez većih problema. Student, kao nezaposleno lice, ima mogućnost da otvori  račun u bilo kojoj banci u Srbiji.       

Kao važnije pitanje koje se nameće jeste koju banku izabrati. Odgovor može biti određen nizom, kako subjektivnih, tako i objektivnih razloga. U odabiru banke, pored objektivne ponude  bankarskih usluga i cene istih,  ljudi se često rukovode kriterijumima kao što su  lokacija poslovnica i  bankomata, tačnije udaljenost od stana ili fakulteta, zatim razgranatost mreže filijala, mogućnost provere stanja preko interneta, e- banking.... Uzevši sve ovo u obzir, možete posetiti neku od banaka ili, ukoliko vas mrzi da idete, možete posetiti sajt banke za koju ste zainteresovani. Tu ćete pronaći uglavnom sve potrebne podatke. Radeći na ovom članku, uočili smo da su bankarske ponude uglavnom slične, uz manja odstupanja.        

Sledeće pitanje, koje bi po logičnom sledu  trbalo postaviti pre pitanja o izboru banke jeste "Zasto?". Š ta je to što bi vas motivisalo da promenite svoje navike i umesto da od roditelja uzimate džeparac kao do sada, otvorite tekući račun na koji će vam oni uplaćivati novac? Razlozi su pre svega praktične prirode, pogotovu za studente iz unutrašnjosti, odnosno za studente koji studiraju van mesta boravka svoje porodice.        

Roditelji vam mogu slati novac na različite načine. Jedan od njih je poštanska uputnica, gde se obavezno plaća provizija i gde ste obavezni da ne mrdate od kuće čekajući poštara (Godo-a). Zatim, vrlo uobičajena praksa slanja novca iz unutrašnjosti jeste autobusom, gde šofer preuzima ulogu posrednika i garanta, uz, naravno, odgovarajuću nadoknadu (čast). Prijatelji i rođaci često izbegavaju da služe kao posrednici u slanju novca, stahujući od pljački.

Otvaranje tekućeg računa je jednostavniji (i svakako elegantniji) način primopredaje novca između studenta i roditelja. Potpuno praktičan, bezbedan, fleksibalan i  besplatan  put slanja novca. Uz tekući račun korisnik dobija besplatnu debitnu, u većini banaka,Visa Electron karticu. Zgodno je podsetiti da su debitne kartice one kartice koje omogućavaju plaćanje roba i usluge do iznosa koji se u trenutku plaćanja nalazi na tekućem računu (otprilike, kao pre-paid na mobilnom telefonu). Dakle, plaćate svojim novcem što predstavlja garant vašim roditeljima da se ne možete opustiti preko granice koju vam oni odrede.

ČEMU SLUŠ½E DEBITNE KARTICE?

Ove kartice imaju sledeće funkcije:


"¢ Plaćanje roba i usluga na prodajnim mestima, u zemlji i u inostranstvu, koja su opremljena elektronskim POS terminalima ili mehaničkim imprinterima.

"¢ Plaćanje roba i usluga putem interneta, kataloške i telefonske prodaje i sl.
 
"¢ Podizanje lokalne valute na Visa bankomatima, u zemlji i inostranstvu, kao i na šalterima banaka.

KREDITNE KARTICE

Debitne i kreditne kartice su medijumi plaćanja u tradicionalnom sistemu plaćanja na malo, i u razvijenijim zemljama funkcionišu dugi niz godina. Mogle bi se definisati kao komad plastike koji sadrži neko sredstvo za identifikaciju (slika ili potpis) što omogućava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog računa. Prvi put su su pojavile u Sjedinjenim Državama, tokom 1920-tih godina, kada su pojedine firme, poput nekih naftnih kompanija i hotelskih lanaca, počele da ih izdaju svojim potrošačima. Njihova masovnija upotreba vezana je za period od 1950-tih u SAD, a u Evropi od 1970-tih godina. Upotreba kreditnih kartica kod nas bila je do skoro dosta skromna.

Iako su studenti uglavnom nezaposlena lica, većina banaka odobrava mogućnost dobijanja i  kreditnih  kartica (uglavnom Visa Clasic) koja omogućava beskamatno odloženo plaćanje. Kao što rekosmo, pošto studenti nisu zaposleni i nemaju redovna mesečna primanja, oni ovu vrstu kartice mogu dobiti uplatom deviznog depozita (minimum 100 EUR), oročenog na rok od 12 meseci u svrhu osiguranja potraživanja po kartici. Na ovaj depozit banka odobrava kamatnu stopu po oročenoj štednji koja zavisi od visine sredstava. Limit koji se odobrava klijentu po Visa Classic kartici odobrenoj na ovaj način je u visini položenog depozita.
Koje su prednosti kreditnih i uopšte platnih kartica? Uzevši u obzir najširu rasprostranjenost Visa kreditne kartice, našu pažnju smo usmerili na nju, a podaci do kojih smo došli uglavnom važe i za druge kreditne kartice.

Prihvaćena u celom svetu! 

Visa Classic kartica je najprihvaćenija kartica u svetu. Možete je koristiti pri kupovini na više od 23 miliona prodajnih mesta. Osim svakodnevnih kupovina VISA je idealna za plaćanje avionskih, železničkih, autobuskih i brodskih karata, te rent-a-cara, hotela i restorana.

Fleksibilnost!
 
VISA Classic karticom možete podići gotovinu na više od 750.000 bankomata u zemlji i inostranstvu koji imaju VISA/PLUS oznaku. Više ne morate brinuti hoćete li stići u banku pre zatvaranja jer VISA bankomati rade 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godišnje.

Sigurnost! 

Prilikom plaćanja računa identifikujete se potpisom, a pri podizanju gotovine ukucavanjem svog PIN-a (tajnog identifikacionog broja). Taj broj važi samo za Vašu karticu i znate ga samo vi. Zato, ako karticu izgubite ili ona bude ukradena, niko drugi neće imati pristup vašem novcu. 

Potpuna kontrola troškova! 

VISA Classic karticu možete koristiti u okviru vašeg mesečnog limita, a iznos mesečnog limita potrošnje određuje i odobrava banka. Prilikom svakog plaćanja ili podizanja gotovine s bankomata dobićete potvrdu o učinjenoj transakciji. Na taj način vrlo jednostavno možete kontrolisati učinjene transakcije s detaljnim opisom istih na vašem redovnom mesečnom izvodu.
 
Odloženo plaćanje računa! 

Izvod ostvarenih transakcija se šalje jednom mesečno, a plaćanje računa je automatizovano: na dan dospeća stanje vašeg tekućeg računa smanjuje se za iznos koji dugujete, dakle ne gubite vreme u čekanju pred šalterom da platite račun.
  
 Potrošački kredit za studente!

Ako je verovati ocenama finansijskih stučnjaka, našim društvom vlada kreditna groznica. Jedina populacija koja je imuna na ovu vrstu groznice jeste studentska. Ipak, ako poželite da kupiti nešto na  kredit, nije nemoguće da to i ostvarite.

Student, s obzirom na to da nije u stalnom radnom odnosu i da nema redovna lična primanja,  u skladu sa propisima Narodne banke Srbije nije kreditno sposoban za podizanje potrošačkog kredita. Međutim, na vidiku je jedan oblik  potrošačkih kredita koji bi bio dostupan studentima, a to je Lombardni kredit.
Lombardni kredit je model kredita koji se odobrava na osnovu deviznog depozita u odnosu 1:1 sa odobrenim kreditom. Na ovaj depozit klijentu se pripisuje kamata, i po otplati kredita kijent podiže depozit uvećan za propisanu kamatu. Dakle, ukoliko imate ušteđevinu u vrednosti robe ili usluge koju nameravate da kupite, možete je položiti u banku kao depozit za kredit u istom iznosu. Kada otplatite kredit, podići ćete svoju ušteđevinu uvećanu za određeni procenat kamate. Postavlja se ključno pitanje - imate li ušteđevinu?

Sve u svemu, nije da banke u planiranju svojih poslovnih strategija ne misle na studente. Pitanje je koliko studenti, s obzirom na  lični standard, prepoznaju svoj interes u tome da postanu komitenti neke od banaka, koje nas svakodnevno vrbuju  manje ili više vešto osmišljenim marketingom. Iako se situacija u kojoj živimo ni iz daleka ne može svesti na onu popularnu  ""uđeš, izađeš i gotovo", treba razmisliti koliko bi vam život bio lakši otvaranjem jednog tekućeg računa. Svakako biste poštedeli sebe čekanja novca na autobuskoj stanici po neprijatnim vremenskim uslovima, ili biste bez problema u sred noći podigli novac koji vam je upravo nestao. Za početak dovoljno!

VladimirŽivanović, Filozofski fakultet