STUDENTSKI DŽEP

studentski dzep"Znanje nema cenu."
Ako na znanje gledamo kao na opštu ili vrednost višeg reda, onda je ova pređašnja rečenica tačna. Ipak, kako je novac sveobuhvatno "merilo vrednosti" dolazimo do toga da  se danas malim računanjem, može lako doći do cifre koja pokazuje koliko košta obrazovanje, što u Srbiji, koja je naša i sadašnjost i stvarnost, govori o pozamašnoj sumi.

Ako želi da studira, svaki pojedinac u ovoj zemlji treba da izdvoji novac za školarinu, stan i hranu (u slučaju da dolazi iz unutrašnjosti), i ostale nenavedene ali osnovne potrebe. Ovom egzistencijalnom minimumu treba dodati i iznos koji se plaća

fakultetima za određene činidbe (čitaj pružanje usluga), a kojese  takođe svrstavaju u troškove studiranja.   

"Znanje nema cenu."
Ako na znanje gledamo kao na opštu ili vrednost višeg reda, onda je ova pređašnja rečenica tačna. Ipak, kako je novac sveobuhvatno "merilo vrednosti" dolazimo do toga da  se danas malim računanjem, može lako doći do cifre koja pokazuje koliko košta obrazovanje, što u Srbiji, koja je naša i sadašnjost i stvarnost, govori o pozamašnoj sumi.

Ako želi da studira, svaki pojedinac u ovoj zemlji treba da izdvoji novac za školarinu, stan i hranu (u slučaju da dolazi iz unutrašnjosti), i ostale nenavedene ali osnovne potrebe. Ovom egzistencijalnom minimumu treba dodati i iznos koji se plaća fakultetima za određene činidbe (čitaj pružanje usluga), a koje se  takođe svrstavaju u troškove studiranja.            

Tako, svaki student u Srbiji mora da plati uverenje o položenim ispitima, potvrde, razna dokumenta, diplomu. Potvrda o položenim ispitima u proseku košta 300 dinara a cena uzimanja dokumenata na revers ili odlaganja ispita varira od fakulteta do fakulteta. Ako slučajno izgubi ili ošteti indeks, budući akademac dužan je da za novi izdvoji oko 3000 dinara. U naknade za usluge koje pružaju studentima, pored obaveznog upisa i obnove godine, fakulteti ubrajaju i prijavljivanje ispita. Ako   izuzmemo one koji se finansiraju iz budžeta, ostali moraju da plate i do 1000 dinara da bi izašli na ispit. Redovni studenti stomatologije, koji tri puta padnu na istom ispitu, svaki sledeći put plaćaju. Slično je i sa studentima ekonomije i mašinstva.          

Dalje, naplaćuje se prelazak na drugi fakultet, diploma više škole (u onim ustanovama gde je izvršeno stepenovanje) kao i polaganje ispita pred komisijom.

Kao poseban primer izdvaja se Pravni fakultet koji već godinama gaji tradiciju promena ispitivača i odlaganja ispita. Ovo zadovoljstvo plaćaju svi  a s obzirom na to da nikad ne znaju kod koga će polagati, studenti ovu opciju koriste u skoro svakom roku. Ono što se budućim pravnicima svakako ne isplati jeste da napuste fakultet. Samo ispisnica košta 2500 dinara i još po hiljadu za svaki položeni ispit.
Svemu ovome u konačni saldo priključujemo knjige i ostala učila (šestare, papirografe, rečnike, bojice itd.) koja koštaju od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara.           

Da nije sve tako crno, govori činjenica da ono što studentima najčešće treba fakulteti ne naplaćuju, a to su overe obrazaca radi regulisanja vojne obaveze, zdravstvenog osiguranja, markice za prevoz, krediti ili stipendije, smeštaj u studentskom domu.        

Takođe, sredstva koja se slivaju u školske kase koriste se za poboljšanje uslova studiranja. Otvaraju se računarski centri, renoviraju se čitaonice, koliko-toliko ulaže se u opremu a radi se i na tome da se studentima sa hendikepom obezbede optimalni uslovi za rad i učenje.        

Ipak, cifra navedenih izdataka za školovanje iako neizvedena u svom brojčanom izrazu, velika je i ozbiljna i za neku razvijeniju zemlju od naše. U tranzitornoj Srbiji, gde jedna prosečna plata  u porodici jedva obezbeđuje pristojnu hranu na stolu a druga ide za plaćanje dažbina, prava je umetnost školovati decu. Zato je valjda i veći značaj i odgovornost za to parče papira koje zovemo diploma i koje nam otvara vrata velikog sveta. U nju je uloženo, pored truda i ponekad malo sreće, i mnogo novca.         

na kraju -  kompromisan zaključak: na znanje s jedne strane možemo gledati kao na vrednost koja se tržišno ne da meriti, a koje je, s druge strane, dobra investicija za budućnost. Možda ne uvek izvesna ali ulaganja u ove svrhe se, čak i u Srbiji, zemlji čuda, ipak isplate.

Dragana Antonijević, Pravni fakultet