POVEZIVANJE SA BOŽANSKIM

pov sa BoyanskimSvi mi želimo da prođemo kroz život sa izvesnom dozom uspeha i osećajem da smo ispravno postupali. I ako drugi misle da znaju kako život može biti ispunjen zadovoljstvom, ili čak smislom, vredi ih bar saslušati. A šta je sa velikim svetskim religijama? Ima li u njima nečega što bi našem životu moglo podariti veću stabilnost i vrednost?          

Evo prilike da pogledamo nekoliko najvažnijih verskih sistema na svetu: hinduizam, Novo doba (Nju ejdž), budizam, islam i učenje Isusa Hrista. Najpre ćemo ukratko opisati svaki od njih kao i njihove osnovne karakteristike, a onda pokazati na koji način se Isusovo učenje razlikuje od ostalih.

HINDUIZAM

Većina hinduista obožava beskrajne predstave konačnog jedinstva (Brahman) kroz mnoštvo bogova i boginja, više od 300.000 njih. Ove raznovrsne manifestacije bogova i boginja ovaploćuju se u idolima, hramovima, guruima, rekama, životinjama itd. Hinduisti svoje mesto u ovom životu vide na osnovu dela počinjenih u prethodnom. Ako su se u prethodnom životu loše ponašali, mogu iskusiti izuzetne teškoće u ovom. Cilj hinduiste je da se oslobodi zakona karme, tj. da prekine ciklus reinkarnacija.
Postoje tri načina da se karma okonča:

  1. Biti s ljubavlju posvećen nekom od hinduističkih božanstava;
  2. Sazrevati u spoznaji kroz meditaciju usmerenu na Brahmana (jedinstvo), kako bi shvatio da životne okolnosti nisu stvarne, da je sopstvo iluzija a Brahman jedina stvarnost;
  3. Biti posvećen različitim verskim ceremonijama i obredima.

U hinduizmu, osoba ima slobodu da odabere kako će napredovati ka duhovnom savršenstvu. Hinduizam takođe ima i moguće objašnjenje za patnju i prisustvo zla u svetu. Patnja koju trpimo, bez obzira na to da li se radi o bolesti, gladovanju, prirodnoj katastrofi, posledica je zlih dela koja je osoba počinila, najčešće u prethodnom životu. Bitna je jedino duša koja će jednog dana biti oslobođena ciklusa ponovnog rađanja i dostići spokoj.

NEW AGE

Nju ejdž promoviše sopstveni razvoj božanske moći unutar svake osobe. Kada govori o Bogu, sledbenik Nju ejdža ne govori o transcendentnom, ličnom Bogu koji je stvorio svemir, već o višoj svesnosti unutar same osobe. U Nju ejdžu, čovek sebe posmatra kao Boga, kosmos, univerzum. Zapravo, sve što vidimo, čujemo, osećamo ili zamišljamo treba smatrati božanskim. Izuzetno eklektičnog karaktera, Nju ejdž se predstavlja kao zbir drevnih duhovnih tradicija. Priznaje mnogo božanstava kao i hinduizam. Zemlja se smatra izvorom svakovrsne duhovnosti i ona poseduje sopstvenu inteligenciju, emocije i božanstvo. Ali sopstvo nadilazi sve. Sopstvo je začetnik, upravitelj i Bog nad svime. Nema stvarnosti izvan onoga što sâma osoba određuje. Nju ejdž podučava širok spektar istočnjačkog misticizma i duhovnih, metafizičkih i psihičkih tehnika poput vežbi disanja, pojanja, dobovanja, meditacije, kako bi se razvila izmenjena svest i sopstvena božanstvenost. Š ta god negativno iskusimo (neuspeh, tuga, ljutnja, sebičnost, bol) smatra se iluzijom. Pošto smatraju da su u potpunosti iznad sopstvenog života, ništa u vezi sa njim ne može biti pogrešno, negativno ili bolno. Na kraju, osoba se duhovno razvije do tog stepena da ne postoji objektivna, spoljašnja stvarnost. Tada, postavši bog, stvara sopstvenu realnost.

BUDIZAM

Budisti ne obožavaju nikakva božanstva ili Boga. Ljudi koji ne poznaju budizam najčešće misle kako budisti obožavaju Budu. Međutim, Buda (Siddhartha Gautama) nikada nije za sebe tvrdio da je božanskog porekla. Budisti smatraju kako je on postigao ono čemu i oni teže - duhovno prosvetljenje - i, sa njim, oslobođenje od neprekidnog ciklusa života i smrti. Većina budista smatra da se osoba rađa bezbroj puta, što nužno uključuje patnju. Budista se trudi da okonča ta ponovna rođenja. Budisti veruju da želje, averzije i varke izazivaju ta rođenja. Zbog toga je cilj vernika da očisti srce i oslobodi se svih težnji ka senzualnim željama i vezanosti za sebe i svoje potrebe. Budisti slede niz verskih principa i veoma posvećenu meditaciju. Kada meditiraju, to nije isto kao molitva ili usredsređenje na boga, već više vrsta samodiscipline. Praktikovanjem meditacije osoba može dostići Nirvanu - "sagorevanje" plamena strasti. Budizam nudi nešto što je karakteristično za većinu svetskih religija: disciplinu, vrednosti i uputstva kako bi valjalo živeti.

ISLAM

Muslimani veruju da postoji jedan svemogući Bog, Allah (arapska reč za Boga), koji je beskrajno iznad svega i transcendentan u odnosu na ljudski rod. Alaha smatraju tvorcem svemira i izvorom svega, i dobrog i lošeg. Sve što se dešava je Alahova volja. On je moćan i strog sudija, koji će biti milostiv prema sledbenicima zavisno od njihovih dobrih dela i verskog posvećenja. Odnos muslimana s Alahom je odnos sluge sa gospodarom. Iako muslimani poštuju nekoliko proroka, Muhameda smatraju poslednjim a njegove reči i stil života autoritativnim za svakog muslimana. Da bi bio musliman, moraš ispunjavati pet verskih dužnosti:

  1. Recitovati veroispovedanje o Alahu i Muhamedu;
  2. Recitovati određene molitve na arapskom pet puta dnevno;
  3. Pomagati onima kojima je potrebna pomoć;
  4. Postiti jednog meseca u toku svake godine, i uzdržavati se od hrane, pića, seksa i pušenja od izlaska do zalaska sunca;
  5. Jednom u životu ići na hodočašće do hrama u Meki.

Prilikom smrti - zavisno od toga koliko je bio predan ovim dužnostima - musliman se nada da će ući u Raj, koji je mesto čulnih uživanja. U suprotnom, provodi večnu kaznu u paklu. Islam mnogima ispunjava očekivanja po pitanju religije i božanstva. On podučava kako postoji jedan uzvišeni Bog koji se obožava dobrim delima i disciplinovanim ispunjavanjem verskih obreda. Nakon smrti osoba je nagrađena ili kažnjena u skladu sa verskom posvećenošću.

ISUS HRIST

Hrišćani veruju u Boga punog ljubavi koji se otkrio i koga je moguće lično upoznati u ovom životu. Sa Isusom Hristom, fokus nije na verskim ritualima ili činjenju dobrih dela, već na uživanju odnosa sa Bogom i boljem upoznavanju njega. Hrišćanin doživljava radost i smisao života kroz veru u sâmog Isusa Hrista, ne samo u njegova učenja. Za vreme života na zemlji, Isus nije o sebi govorio kao o proroku koji ukazuje na Boga ili učitelju prosvetljenja. Umesto toga, govorio je o sebi kao o Bogu u ljudskom obliku. Izvodio je čuda, opraštao ljudima grehe i govorio da će svako ko veruje u njega imati večni život. Davao je izjave poput: "Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami nego će imati videlo života." Hrišćani Bibliju smatraju Božjom porukom napisanom ljudskom rodu. Pored toga što je istorijski zapis o Isusovom životu i čudima, ona nam otkriva božju ličnost, ljubav i istinu i način na koji čovek može imati odnos sa njim.
U kakvim god okolnostima da se hrišćanin nađe u svom životu, uvek se može okrenuti mudrom i moćnom Bogu koji ga istinski voli. Hrišćani veruju da Bog uslišuje molitve i da život dobija smisao kada se živi tako da se Bog proslavlja.

IMA LI RAZLIKE?

Posmatrajući ove glavne sisteme verovanja i njihova gledišta po pitanju Boga, nailazimo na zadivljujuću raznovrsnost:

  • Hinduisti veruju u 300,000 bogova;
  • Budisti tvrde da božanstva nema;
  • Pristalice pokreta Novog doba tvrde kako su sâmi Bog;
  • Muslimani veruju u moćnog ali udaljenog Boga;
  • A hrišćani u pristupačnog Boga ljubavi.

Da li sve religije zapravo obožavaju istog Boga? Razmotrimo to. Nju ejdž podučava kako bi svi trebalo da se usredsrede na kosmičku svest, ali to bi od muslimana zahtevalo da se odreknu svog Boga, od hinduista da se odreknu mnoštva bogova a od budista da se slože kako bog ipak postoji. Glavne svetske religije (hinduizam, Nju ejdž, budizam, islam, hrišćanstvo) su, svaka za sebe, veoma jedinstvene. A od svih njih, samo jedna tvrdi da postoji Bog koji je ličnost i koji se može upoznati u ovom životu. Isus Hristos je govorio o Bogu koji sa nama stupa u odnos i ide uz nas kao utešitelj, savetnik i moćni Bog koji nas voli.
U hinduizmu čovek pokušava da se svojim snagama oslobodi karme. U Nju ejdžu se radi na sopstvenoj božanskoj prirodi. U budizmu imamo potragu pojedinca da se oslobodi želje. A u islamu čovek sledi verske zakone da bi posle smrti dospeo u raj. U Isusovom učenju otkriva nam se ličan odnos sa Bogom koji je ličnost - i to je odnos koji se prenosi u sledeći život.

MOŠ½E LI SE ČOVEK POVEZATI SA BOGOM U OVOMŽIVOTU?

Odgovor je da. Ne samo da se možete povezati sa Bogom, već možete biti sigurni da vas Bog u potpunosti voli i prihvata.
Mnoge religije ostavljaju pojedinca na cedilu, da se sâm bori za duhovno savršenstvo. Buda, na primer, nikada nije tvrdio da je bezgrešan. I Muhamed je priznao da mu je potreban oproštaj. "Bez obzira koliko su možda bili mudri, nadareni, uticajni drugi proroci, gurui i učitelji, svejedno su imali svest da su nesavršeni kao i svi mi." Isus Hristos, međutim, nikada nije govorio o bilo kakvom ličnom grehu. Umesto toga, opraštao je grehe ljudima i želi da oprosti i nama. Svi smo mi svesni svojih mana, onih oblasti zbog kojih bi drugi mogli da nas posmatraju sa manje poštovanja, pa i onih koje ni sami ne želimo... Možda se radi o zavisnosti, lošem temperamentu, nečistoti, mrskim primedbama. Bog voli nas ali mrzi greh i rekao je kako je posledica greha naša odvojenost od poznavanja njega. Upravo zbog svoje ljubavi prema nama pružio nam je način da nam oprosti i da ga upoznamo. Isus, Sin Božji, Bog u ljudskom obliku, preuzeo je sav naš greh na sebe, patio na krstu i svojom voljom umro umesto nas. Biblija kaže: "Po tome poznajemo ljubav, da je položio svoj život za nas."

Bog nam nudi potpuno oproštenje zato što je Hristos umro za nas. To znači oproštaj svih naših greha... prošlih, sadašnjih, budućih. Isus ih je sve platio. Bog koji je stvorio svemir voli nas i želi odnos sa nama. "Po tom se pokaza ljubav Božija k nama što Bog sina svoga jedinorodnoga posla na svet da živimo kroz njega." Kroz Hrista, Bog nam nudi stvarnu slobodu od greha i krivice. Ne ostavlja teret krivice na leđima pojedinca sa slabašnom nadom kako će sutra možda postati bolja osoba. U Isusu Hristu, Bog je pružio ruku čovečanstvu, nudeći nam način da ga upoznamo. "Jer Bogu tako omile svet da je i sina svog jedinorodnog dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni."

BOG ŽELI DA GA UPOZNAMO

Bog nas je stvorio kako bismo živeli u odnosu sa njim. Isus je rekao: "Ja sam hleb života: Koji meni dolazi neće ogladneti i koji mene veruje neće nikad ožedneti... i koji dolazi k meni neću ga isterati napolje." Isus je pozivao ljude ne samo da slede njegova učenja, već da slede njega. Rekao je: "Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me." Tvrdeći da jeste istina, Hristos nadilazi proroke i učitelje koji su prosto tvrdili da govore istinu."

Isus je sebe predstavio kao ravnog Bogu i čak je i dao dokaz. Rekao je da će biti raspet na krstu i da će, tri dana nakon smrti, vaskrsnuti. Nije rekao da će se reinkarnirati kao neko u budućem životu. (Ko bi znao čak i da je bilo tako?) Rekao je da će se tri dana nakon pogreba pokazati živ onima koji su videli raspeće. Tog trećeg dana grob je pronađen prazan i mnogi su posvedočili kako su ga videli ponovo živog. A sad nam svima nudi večni život.

ODNOS IMA DVE STRANE

Mnoge religije se usredsređuju na duhovne napore pojedinca. Sa Isusom Hristom, radi se o dvosmernoj komunikaciji između vas i Boga. On nas poziva da mu priđemo. "Gospod je blizu svih koji ga prizivaju, svih koji ga prizivaju u istini." Možete razgovarati sa Bogom, on će vam odgovoriti na molitvu, dati veći mir i radost, voditi vas, pokazati ljubav, pružiti vođstvo i preobraziti život. Isus je rekao: "Ja dođoh da imaju život i izobilje." To ne znači da će život odjednom postati savršen i da će biti lišen problema. Ali znači da se usred života možete osloniti na Boga koji je voljan da bude uključen u vaš život i veran u svojoj ljubavi.
To nije posvećivanje metodi samopopravljanja poput Osmostruke staze ili Pet stubova, meditacije, dobrih dela ili čak Deset zapovesti. Ti metodi su naizgled jasni, dobro definisani, laki putevi do duhovnosti. Ali onda postaju tegobno stremljenje za savršenstvom a veza sa Bogom je još uvek na udaljenosti. Mi se ne nadamo u poštovanje zakona ili standarda, već u poznavanje Spasitelja koji nas u potpunosti prihvata zbog naše vere u njega i žrtvu koju je podneo. I nećemo zaslužiti svoje mesto na nebu verskim naporima ili dobrim delima. Raj je besplatni dar svima kada uspostave zajednicu sa Isusom Hristom.Želite li da vam u potpunosti bude oprošteno i da spoznate Božju ljubav prema vama?

STUPANJE U ODNOS SA BOGOM

Upravo sada možete uspostaviti zajednicu sa Bogom. Jednostavno ga iskreno zamolite za oproštaj greha i pozovite u svoj život. Isus je rekao: "Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime i on sa mnom.Želite li da zasnujete odnos sa Bogom koji vas je stvorio, koji vas duboko voli? Možete to učiniti odmah, ako je to želja vašeg srca: "Bože, molim te da mi oprostiš i pozivam te da uđeš u moje srce. Isuse, hvala ti što si umro za moje grehe. Hvala ti što si došao u moj život kao što si obećao da hoćeš."

Biblija nam kaže da "koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime njegovo." Ako ste iskreno zamolili Boga da uđe u vaš život, upravo ste zasnovali lični odnos sa njim. Na neki način, to je kao da ste upravo upoznali Boga i on želi da vam pomogne da ga bolje upoznate, spoznate ljubav koju ima prema vama, da vas vodi s mudrošću kakve god da vas odluke očekuju. Biblijska knjiga pod nazivom "Evanđelje po Jovanu" (skraćeno "Jovan"), odlično je mesto da naučite više o ličnom odnosu sa Bogom.
U svetskim religijama osoba ima odnos sa učenjima, idejama, putevima, obredima. Kroz Isusa, osoba može doživeti odnos sa moćnim Bogom punim ljubavi. Možete razgovarati sa njim i on će vas voditi kroz život. Neće vam samo ukazati na put ili filozofiju. On želi da ga upoznate, iskusite radost i imate poverenja u njegovu ljubav usred životnih izazova.  "Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Božija nazovemo i budemo."

 

Merilin Adamson