Alfa i Omega fotografije

kompozicija 2Pored umetnosti, fotografija predstavlja i tehniku i tehnologiju. U prethodnom broju mogli ste da vidite nekoliko korisnih saveta o kadriranju, kao i o odnosima između detalja na fotografiji. Ovaj tekst biće orijentisan na tehniku fotografisanja - tačnije, na koje parametre treba obratiti pažnju i kako ih kontrolisati u procesu snimanja.

Osnovni parametri pri crtanju svetlosti (grafosa) jesu fokus, otvor blende, dužina ekspozicije i osetljivost filma ili čipa, ukoliko se radi o digitalnoj fotografiji. Kako su digitalni fotoaparati sve kvalitetniji, ujedno i sve jeftiniji i popularniji, posebnu pažnju ću posvetiti nekim parametrima digitalnih fotoaparata.

Objektiv

Objektiv predstavlja najbitniji deo fotoaparata. Njegov zadatak je da putem svetlosti prenese realnu sliku objekta snimanja. Od vrste i kvaliteta objektiva direktno zavisi kvalitet fotografije. Neki parametri objektiva se mogu korigovati drugim parametrima fotoaparata ili postprodukcijom fotografije, što nije uvek najsrećnije rešenje, dok se drugi parametri moraju podesiti na objektivu. Osnovne karakteristike objektiva su svakako žižna daljina (kojom je određena veličina zahvatnog ugla snimanja) i svetlosna jačina objektiva (najveći mogući otvor blende na objektivu). Objektivom se takođe fokusira daljina na kojoj se nalazi objekat fotografisanja.

Jeftiniji kompaktni aparati sa ugrađenim objektivima najčešće imaju fiksnu žižnu daljinu (nemaju mogućnost optičkog zuma), fiksni otvor blende (količina svetlosti se kontroliše na drugi način - ekspozicijom) i fiksiran fokus (najčešće na udaljenosti oko 2 metra). Takvi fotoaparati nisu naročito interesantni jer ne možete na mnogo toga da utičete. Poslednjih godina digitalni fotoaparati slabijih performansi imaju mogućnost podešavanja nekih parametara, međutim već aparati srednjih klasa, koji po svojoj ceni nisu tako nedostupni, pružaju velike mogućnosti za podešavanje parametara. Fotoaparati sa izmenljivim objektivima predstavljaju daleko bolji izbor od kompaktnih fotoaparata, međutim i cena im je nešto veća. To su uglavnom SLR Digitalni fotoaparati (single-lens reflex).

Fokusiranje predstavlja jednu od kritičnih faza pri fotografisanju, pre svega iz razloga što se na nju ne može uticati na drugim mestima u fotoaparatu a veoma malo i u kasnijoj obradi fotografije na računaru. Na sreću, već dugo se u praksi koriste objektivi sa automatskim fokusom. Međutim i njega treba znati koristiti. Najčešće autofokus fokusira objekat koji se nalazi u centru fotografije. Kod boljih fotoaparata postoji i više tačaka na kojima auto fokus posmatra sliku. Auto fokus ne može da čita naše misli, te većina fotoaparata poseduje zaključavanje auto fokusa odnosno okidač sa dva koraka. Na prvom koraku okidanja objektiv izoštri sliku i na određeni način (lampicom ili zvučnim signalom) javi fotografu da je završio posao, posle čega se na drugom koraku okidanja objekat fotografiše. Na ovaj način možemo fokusirati objekat (najčešće posmatrajući ga u centru slike) i potom kadrirati scenu na kojoj taj objekat može biti bilo gde na slici.

Pri izboru objektiva pre svega treba obratiti pažnju na svetlosnu jačinu objektiva. Cena objektiva direktno je povezana sa ovim parametrom, i što je indeks ovog parametra manji to je objektiv skuplji. Pri izradi objektiva ovaj parametar zavisi od žižne daljine, tako da je jednostavnije napraviti širokougaoni objektiv (objektiv sa manjom žižnom daljinom) koji će imati veću svetlosnu propustljivost, nego teleobjektiv (zum) sa tolikom svetlosnom propustljivošću, što drastično povećava cenu dobrih teleobjektiva (i do nekoliko hiljada evra). Takođe u poslednje vreme popularni su objektivi sa izmenljivom žižnom daljinom koji imaju veliku praktičnu prednost u radu, međutim objektivi fiksne žižne daljine za istu cenu predstavljaju mnogo kvalitetniji izbor.

Još jedan bitan parametar vezan za objektiv jeste otvor blende. Otvorom blende kontroliše se količina svetlosti koja će se propustiti na foto-osetljiv medijum. Otvor blende opisan je zaokruženom vrednošću niza stepenova kvadratnog korena broja 2 (f/0.7,f/1,f/1.4,f/2,f/2.8,f/4,f/5.6,f/8,f/11,f/16,f/22,f/32...) tako da svaki sledeći otvor blende u nizu propusta dvostruko manje ili više svetlosti od predhodnog. Ekvivalentna količina svetlosti se takođe može kontrolisati i dužinom eksponiranja fotografije, što predstavlja razlog fiksiranja otvora blende kod jeftinih modela fotoaparata. Dobrim izborom otvora blende može se postići efekat dubinske oštrine o kojem će kasnije biti više reči.

Ekspozicija

Trajanje osvetljavaja medijuma uz određeni otvor blende jeste najvažniji faktor pri vernoj rekonstrukciji onoga što fotografišemo, međutim zahvaljujući mogućnosti manuelne promene ovih parametara ulazimo u potpuno novi svet fotografije. Preeksponirane i nefokusirane fotografije su tehnički nekorektne, ali one ponekad mogu da dođu u obzir (u slučaju kreativnog izraza).

Za sada ćemo ostati u okvirima kvalitetne reprodukcije slike koju vidimo pre fotografisanja.  Određivanje tačnih eksponometrijskih vrednosti (blende i ekspozicije) zahteva precizno merenje svetlomerom. U ovom slučaju oslanjanje na iskustvo ne garantuje precizne rezultate. Kao i kod autofokusa, svetlomer predstavlja veoma veliku pomoć pri fotografisanju. Međutim, previše oslanjanja na njega može dovesti do neželjenih efekata. Fotoaparati uglavnom koriste TTL merenje svetlosti (Through the Lens - kroz objektiv). Svetlost se, kao i fokus, može meriti na više mesta na slici - u centru (balansirano), spot (usmereno) ili segmentima. Najkvalitetnije merenje svetlosti postiže se eksternim svetlomerima. To su uređaji kojima svetlost možete meriti upravo na objektu koji fotografišete. Eksterni svetlomer, kao ulazni parametar, prihvata osetljivost medijuma i za rezultat izdaje potrebnu dužinu ekspozicije i otvor blende. Takođe se jedan od ova dva parametra može fiksirati, što će uticati na promenu drugog parametra.

Prilikom upotrebe blica pri korišćenju filma bitno je voditi računa da ekpozicija ne bude previše kratka zbog toga što se film ne ekponira ceo u istom trenutku. Kod starijih modela maksimalna dužina eksponiranja sa blicem je od 1/30 sekundi pa do 1/125 sekundi, dok se kod novijih modela kao i kod digitalnih fotoaparata ona penje i do 1/500 sekundi.

Pri normalnim svetlosnim uslovima upravo se najčešće koristi eksponiranje od 1/125, 1/250 i 1/500. Međutim, fotografije pravljene sa dugim ekspozicijama - preko jedne sekunde - takođe mogu biti interesantne, naročito noću. Ukoliko želite da prikažete dinamičnost na fotografiji treba koristiti duže ekspozicije: 1/60, 1/30, 1/15. Pri tome treba voditi računa da fotoaparat bude stabilan, za šta je najbolje koristiti stativ.

Osetljivost medijuma

Osetljivost medijuma je takođe jedna od osnovnih osobina na koju treba obratiti pažnju. Standardna osetljivost medijuma kalibrisana je pod imenom ISO/100 - takozvani filmovi od 100 ASA. Koji ćete film koristiti pre svega zavisi od svetlosnih uslova. Ukoliko su lošiji, koristićete film od 200, 400, 800 ili 1600 ASA. Na tržištu se takođe mogu naći filmovi od 3200 kao i od 6400 ASA, međutim kod takvih filmova se izrazito primećuje mana visokoosetljivih medijuma. Š to je film osetljivi to je zrno na fotografiji krupnije, a to se i te kako primeti pri uvećavanjima fotografije. Visoko osetljivi filmovi su i značajno skuplji. Sa druge strane, postoje i nisko osetljivi filmovi ISO/50, ISO/25... koji se ređe koriste (uglavnom pri studijskim snimanjima) i koji su takođe skuplji od standardnih filmova (100 i 200 ASA).

Kod kvalitetnijih digitalnih fotoaparata osetljivost čipa nije fiksirana ali se njenom promenom na gore takođe dobija povećanje zrna (povećanje šuma - na digitalnoj slici). Moj savet je da kao fotograf uvek budete svesni na kojoj osetljivosti čipa radite i da ukoliko vaš aparat omogućava dinamičko određivanje ovog parametra tu opciju isključite. Isto važi i za automatsko korišćenje blica.

Dubinska oštrina

Određenim kombinacijama otvora blende i dužine eksponiranja fotografije možete dobiti slične efekte što se tiče osvetljenosti medijuma. Tako ćete na primer pri otvoru blende od f/5.6 i ekspoziciji od 1/125 sekundi dobiti isti efekat kao da ste fotografisali sa parametrima f/4 i 1/250 sekundi. Odnosno, otvaranjem blende morate skratiti vreme eksponiranja fotografije da bi ona bila verna kopija svetlosti koju snimate. Bitna razlika između prve i druge fotografije biće upravo dubinska oštrina. Fokusiranjem biramo udaljenost na kojoj će fotografisani objekat biti izoštren. Sve što se nalazi van fokusa biće neoštro, međutim, do neke granice naše oko će, zbog svoje nesavršenosti, to što je neoštro videti oštro. Upravo ta granica predstavlja parametar dubinske oštrine. Jednostavno pravilo glasi: što je veći otvor blende to je dubinska oštrina manja; što je fokus bliži fotoaparatu to je dubinska oštrina manja za isti otvor blende.

Kod objektiva sa većom žižnom daljinom problem dubinske oštrine daleko je izraženiji nego kod širokougaonih objektiva. Međutim, dubinska neoštrina nije uvek neželjeni efekat. Čak štaviše, ona nam pruža mogućnost da se dodatno izrazimo pri fotografisanju.

Balans belog

U analognoj fotografiji izborom filma možete uticati na kolorit finalne fotografije. Neki filmovi dodaju zelenu boju, neki crvenu, neki plavu itd" Takođe postavljanje raznih filtera na objektiv ili čak na blic može znatno uticati na kolorit slike. U digitalnoj fotografiji fizički filteri na objektivu ili blicu se takođe mogu koristiti, ali pored njih koriste se takozvani digitalni filteri, tj. softverska obrada fotografije na apratu kao i kasnijom post produkcijom na računaru. Podešavanjem balansa belog na fotoaparatu drastično možete podići kvalitet fotografije. Digitalni fotoaparati imaju skup predefinisanih podešavanja: automatski balans belog, podešen za blic, podešen za veštačko svetlo, neonsko svetlo, sunce, oblačno vreme ili senku. Kod boljih fotoaparata moći ćete sami da podesite balans belog.

Kao što se može primetiti, svi opisani parametri utiču jedni na druge kao i na konačnu fotografiju. Neki se lakše a neki teže koriguju u postprodukciji, te na njih treba obratiti pažnju pri fotografisanju. Na prvi pogled tehnika fotografisanja može izgledati komplikovana. Međutim ona to nije, samo treba imati na umu šta u fotografiji prouzrokuje koji krajnji efekat, i kao i kod kompozicije fotografije, nikada se ne morate pridržavati svih pravila - ponekad su dobre baš preeksponirane ili neoštre fotografije, ukoliko imaju likovni smisao.

Igor Jeremić